Kina investira u poljoprivredu Kazahstana
Kineske investicije su, iako poželjne, politički delikatne u ovoj zemlji koja preživljava krizu u razvoju zbog jake zavisnosti od cena nafte
(foto, Aktau - luka u Kaspijskom moru sa terminalom za izvoz žita iz Kazahstana odakle plovni put vodi preko Crnog do Sredozemnog mora ili Baltika)
Kineske kompanije, kako piše britanski Fajnenšel tajms (The Financial Times - FT) pripremaju investicije u 19 poljoprivrednih projekata u Kazahstanu u ukupnoj vrednosti od 1,9 milijardi evra. Investicije su sastavni deo pekinške inicijative, zvane Put svile, čiji je cilj spajanje evropskih i azijskih tržišta, gradnja puteva i železnickih pruga i razvoj poljoprivrede.
Kazahstan, zapadni sused Kine, ekonomski je, inače, najviše povezan s Rusijom od pre dve godine preko takozvane Evroazijske unije koju čine još Belorusija, Jermenija i Kirgistan, a raspolože velikim, relativno slabo iskorišćenim potencijalima u poljoprivredi.
Kazahstan je velika stepska zemlja sa površinom pet puta većom od Francuske
Pomoćnica minstra poljoprivrede Kazahstana Gulmira Isajevova potvrdila je da kineski fond (Silk Road) Put svile već pripremio tri poljoprivredna projekta za investicije u Kazahstanu. U jednom od njih je predviđeno da se iz Kine u Kazahstan premeste tri velike fabrike za preradu paradajza.
"Kineske kompanije pokazuju ogroman interes za investicije u kazahstansku poljoprivredu. U Kinu možemo izvoziti sve što može da proizvede naša poljoprivreda", izjavila je ona ovom uglednom ekonomskom listu iz Londona.
Kazahstan je osmi izvoznik pšenice na svetu. Njegov poljoprivrredni sistem postavljen, uglavnom, u vreme vladavine Nikite Hruščova u SSSR-u, medjutim, zaostao je i neefektivan. Vlada računa da bi zemljoradnja mogla ojačati ekonomiju zemlje koja je izrazito zavisna od nafte i sada beleži najsporiji rast u poslednje dve decenije.
Iz Kaspijskog mora, preko Volge i Dona plovi se do Crnog mora i Mediterana, ili Volgom do Baltika a planira se i gradnnja kanala koji će preko Irana voditi na jug do Persijskkog zaliva
No, kineske investicije u poljoprivredu Kazahstana su dosta osetljiva tema u ovoj zemlji. Vlada je 2010. morala, zbog jakih javnih protesta, koji su, inače dosta retki u ovoj zemlji, da odustane od davanja Kini u zakup ogromnih obradivih površina. Poslednjih nedelja stanovništvo je masovno izašlo da protestuje protiv novog zakona jer je steklo utisak, inače pogrešan, da će njime biti strancima omogućeno da kupuju poljoprivredno zemljište. Zbog toga je ministar poljoprivrede morao da se povuče, a predsednik Nursultan Nazarbajev je udovoljio javnosti time što je odložio primenu ovog zakona.
Isajevova je kategorički isključila mogućnost da kineski investitori postanu vlasnici zemljišta u Kazahstanu. Kineski investitori ne instiraju, međutim, na iznajmljivanju nekih većih obradivih površima i, zasad, su više orijentisani na podizanje prerađivačkih kapaciteta u saradnji sa kazahstanskim firmama. Računa se sa investicijama u preradu uljane repice, suncokreta, paradajza, raznih žita, kao i u proizvodnju goveđeg, jagnjećeg i konjskog mesa.
