Saveti Lazarda ojadili obveznike pri privatizaciji britanske pošte

Investiciona banka koja je savetovala britansku vladu da ne povećava cenu deonica Kraljevske pošte, uprkos rasprostranjenoj bojazni da su one već bile poprilično potcenjene, zaradila je 2013. više od osam miliona funti tako što je odmah prodala svoje deonice prvog dana izlaska na berzu. U pitanju je kompanija „Lazard“ - kojoj je britanska vlada platila 1,5 miliona funti za savetovanje o puštanju u promet akcija Kraljevske pošte – a koju je vlada Srbije izabrala za savetnika u prodaji Telekoma Srbija.

Prateći sopstvenu preporuku, piše u londonskom Gardijanu, „Lazard“ je kupio šest miliona akcija po ceni od 330 penija prvog dana, ali ih je prodao u roku od 48 sati za po 470 penija i pribavio sebi profit od 8,4 miliona.

Predsednik britanskog parlamentarnog Veća za javne prihode Margaret Hodž istakla je prošle godine, tokom istrage o kontroverznoj privatizaciji preduzeća, da je „Lazard“ u stvari „izvršio ubistvo na račun poreskih obveznika, koji su izgubili 750 miliona funti u jednom danu“ od Kraljevske pošte i njenog prvog pojavljivanja na berzi u Londonu.

'Lazard' zaradio 8,4 miliona funti od prodaje britanske pošte (Gardijan)

Unapred snižena cena deonica

Zvanični izveštaj Nacionalne kancelarije za reviziju pokazao je da je vlada odlučila da, pri puštanju u promet, ne podiže cenu akcija Kraljevske pošte iznad 330 penija po deonici, zbog upozorenja iz „Lazardovnog“ savetodavnog odeljenja „Lazard and Co“. Na dan izlaska na berzu, 11. oktobra 2013, akcije su skočile za 38 odsto zahvaljujući fenomenalnom interesovanju. Na taj način su rasprodate akcije u vrednosti od 750 miliona funti, što se beleži kao najveća zarada od privatizacije za jedan dan od vremena „Britiš ervejza“ 1987. Akcije preduzeća nastavile su da rastu čak do 615 penija i sve vreme imaju veću vrednost od probitne procene od 330 penija.

 „Lazard and Co“ savetovao je vladu da prodaje deonice čak i po ceni od 212. Druge banke su procenile da akcije vrede čak i 510 dok nijedna nije ni uzela u obzir da bi deonica mogla da ide ispod 300 penija, navodi Gardijan.

Spisak prioritetnih investitora

Hodž, koja je imala prilike da ispita „Lazard“ i druge vladine savetnike, pitala je kako je moguće da su toliko pogrešili da bi uopšte došlo dotle da to poreske obveznike za jedan dan košta 750 miliona.

„Lazardovo“ investiciono odeljenje, „Lazard Asset Menagment“, unovčilo je posao uprkos savetu sekretara Kraljevske pošte Vinsa Kejbla da poštanska služba treba da počne svoj novi život „uz jezgro visoko kvalifikovanih investitora koji će za nju biti tu i u dobrim i lošim prilikama“.

Vilijam Raker, izvršni direktor „Lazard and Co“ priznao je pred Većem da je njegov deo kompanije bio upoznat s tim da je „Lazard Asset Menagment-u“ data takozvana „zlatna kartica“, odnosno status prioritetnog investitora što je omogućilo i povlašćeni pristup većem paketu akcija preduzeća.

Hodž je istakla da je šokirana činjenicom da je Raker bio upoznat s tim da je ovaj ogranak kompanije bio na listi povlašćenih investitora. On je, međutim, istakao da nije bilo „ničeg neprimerenog“ po pitanju „Lazardovog“ nastupa kao savetnika i investitora. Odbijajući optužbe da je bilo šta učinjeno protiv zakona, Raker je istakao da je 8,4 miliona funti profita zarađeno u ime klijenata a ne samog „Lazard aset menadžmenta“.

Posrednici odmah prodali milione akcija

„Lazard Asset Menagment“ jedna je od 16 kompanija koje su dobile status „prioritetnog investitora“ a što im je omogućilo da kupe veće delove Kraljevske pošte. Veći deo kolača obećan je investitorima u nadi da će oni ostati uz ovu firmu „u dobru i zlu“. Međutim, šest investitora odmah je prodalo sve svoje akcije prvog dana na berzi, dok je preostalih šest to učinilo u idućih nekoliko nedelja. Spisak koji su mediji objavili 2014. i koji je izvazvao burnu reakciju javnosti, otkrio je da su tri agresivna fonda dobila status „prioritetnih“, uprkos pozivima sekretara Pošte da se firma ne preda u ruke „probisveta i špekulanata“, piše Gardijan. „Third Point“, „Och Ziff“ i porodični fond Džordža Soroša dobili su dozvolu da kupe milione deonica, dok stotine hiljada običnih građana nije moglo da dobije više od vrednosti od 749 funti.

Hodž je istakla da je javna ponuda bila „preširoka“, te da je izuzetno loše što su pojedinci zaradili mnogo dok su obveznici izgubili 750 miliona funti za jedan dan.

Vođa laburista Ed Miliband takođe je optužio premijera da je oštetio građane time što je srozao vrednost Kraljevske pošte. Dejvid Kamerun je, s druge strane, kako piše Gardijan, insistirao da je „prodaja bila uspeh za državu“.