Bankrot BIP-a zbog zemljišta?
Iako je imovina Beogradske industrije piva veća od obaveza za 11,5 miliona evra, posle mesec i po dana od otvaranja stečaja proglašen je bankrot. Mali akcionari sumnjaju da je meta vredno zemljište pored auto-puta
(foto, Nekada čuvena beogradska pivara očerupana je serijom tranzicionih skandala)
Ovih dana u svetu se odvija treća najveća akvizicija ikada u kojoj najveći proizvođač piva na svetu multinacionalna kompanija Anheuser-Busch InBev nudi 106 milijardi dolara za drugu pivarsku kompaniju po veličini SAB Miller. Nekako u isto vreme, 1. septembra, nekada najveća pivara u Srbiji Beogradska industrija piva (BIP) je nakon 170 godina poslovanja otišla u stečaj, a juče je - proglašen bankrot. U bankrotu će biti rasprodata imovina čime će se konačno realizovati plan da se ova fabrika ukloni sa vrednog zemljišta kod Mostara u Beogradu.
Željko Sertić
Stradanje fabrike zbog sukoba u vlasti
Ovim činom su i mali akcionari BIP-a koji su imali 48,18 odsto udela ostali bez ikakvog vlasništva. Oni su još u julu započeli proteste ispred Ministarstva privrede kada je zaključen ugovor o zakupu BIP-a koji nikada nije realizovan, a nastavljeni su tokom septembra i oktobra nakon otvaranja stečaja.
Prilikom poslednjeg protesta mali akcionari i zaposleni u BIP podneli su i zahtev za smenu ministra privrede Željka Sertića. Prema rečima Ljubomira Šubare, suspendovanog direktora Agencije za privatizaciju, BIP je bio i glavni razlog zašto mu je ministar privrede zabranio ulazak u prostorije Agencije sve dok se ne završi rok za žalbu na rešenje o udaljenju sa dužnosti direktora Agencije. Inače, ovo se prvi put desilo jednom direktoru Agencije za privatizaciju, mada se upravo proces privatizacije ističe kao jedan od najvećih izvora problema srpske privrede u poslednjih 15 godina.
Šubara je na ovo odgovorio konferencijom za novinare na kojoj je optužio Sertića da ima lični sukob sa njim i da je gurnuo BIP u stečaj iako su postojala četiri zainteresovana kupca za beogradsku pivaru.
Ljubomir Šubara
Država prodala pivaru dva puta
BIP je jednom već privatizovan 2007. godine kada je litvansko-švedski konzorcijum kupio 51,9 odsto državnog kapitala za 21,4 miliona evra uz prihvaćen investicioni program od 5,1 miliona evra. U februaru 2010. godine ugovor je raskinut zbog neizvršenja investicione obaveze za drugu godinu, u iznosu od 2,6 miliona evra, neizvršenja obaveze otkupa akcija od malih akcionara, zbog prinudne naplate putem prodaje osnovnih sredstava, zbog neizmirivanja poreskih obaveza i raspolaganja imovinom BIP-a suprotno odredbama ugovora. U oktobru 2012. godine Spoljnotrgovinska arbitraža pri Privrednoj komori Srbije donela je odluku da konzorcijum koji su činili “Alita” iz Litvanije i “United nordic beverages” iz Švedske plate 5,1 miliona evra na ime ugovorne kazne zbog neispunjenja obaveza iz Investicionog programa, sa zateznom kamatom po stopi od 1,95 odsto godišnje, počev od 16. februara 2010. godine, pa do isplate i 11.748.655 evra na ime ugovorne kazne zbog neispunjenja obaveze da preduzeće neće dovesti do likvidacije, stečaja ili prinudne naplate putem prodaje sopstvenih sredstava, sa zateznom kamatom po stopi od 1,95 odsto godišnje, počev od 16. februara 2010. godine, pa do isplate. Tuženi su takođe obavezani i da Agenciji isplate naknadu troškova arbitražnog postupka u iznosu od 23.549.674 dinara.
Tako je država u postupku privatizacije dva puta isplaćena dok mali akcionari nisu videli ni dinara.
U međuvremenu, u junu 2010. godine BIP postaje jedno od preduzeća u restrukturiranju što je između ostalog značilo i da je zaštićeno od poverilaca, drugim rečima niko nije mogao da ga natera da plaća obaveze ili poreze.
Kada je prošle godine pokrenuta priča o rešavanju pitanja preduzeća u restrukturiranju to je značilo i da će konačno biti rešena sudbina BIP-a, bilo putem stečaja, bankrota ili privatizacije. Ispada da je izabran put stečaja mada su, kako je rekao direktor Agencije za privatizaciju Ljubomir Šubara, postojala četiri zainteresovana kupca za BIP. Jedan od njih je firma Lav import koja je, prema njegovim rečima, čak i nabavila sertifikate za izvoz BIP piva na tržište SAD i Kanade. U igri su bile i jedna nemačka i jedna poljska firma, a poslednji u igru su se uključili Azerbejdžanci, mada kasno.
Svetozar Janevski
Bitka za (povoljan) zakup
Mali akcionari su podneli zahtev za smenu Sertića zbog kršenja dogovora iz jula ove godine u vezi sudbine BIP-a, ali i zbog zaključivanja ugovora o poslovno tehničkoj saradnji sa firmom “M-6 Eden Srb” koju je, specijalno za ovu priliku, sa kapitalom od 5.000 evra, osnovao makedonski biznismen Svetozar Janevski. Upravo oko ovog ugovora koji je faktički ugovor o zakupu, nastao je spor između Ministarstva i Agencije za privatizaciju. Naime, nadležna komisija iz Agencije nije htela da potpiše ugovor, tvrdeći da je on nezakonit. Zanimljivo je da je istog dana kada je Agencija odbacila ugovor, BIP poslao Ministarstvu žalbu na rešenje i Ministarstvo je istog dana, 26. juna ove godine, odbacilo rešenje Agencije.
Ovakva ažurnost državnih institucija zaista se retko viđa. Ugovor o poslovno tehničkoj saradnji podrazumevao je da makedonski biznismen plaća mesečni zakup od 50.000 evra za korišćenje proizvodnih kapaciteta pivare. Ono što je sporno za male akcionare je sadržaj člana 5. ugovora gde se konstatuje da je BIP dužan da pre ulaska partnera plati sve dospele obaveze. Ako BIP nije u mogućnosti da plati obaveze onda bi partner mogao da to uradi umesto nejga umanjivanjem naknade za zakup. Problem je što je ugovor o zakupu na pet godina, što sa mesečnim zakupom od 50.000 evra iznosi tri miliona evra. Ukupan dug BIP-a, samo prema Poreskoj upravi, iznosio je 6,5 miliona evra, što znači da bi efektivno zakupcu BIP-a bio oprošten poreski dug od 3,5 miliona evra.
Mali akcionari se pitaju zašto je Poreska uprava gurnula BIP u stečaj, a država je bila spremna da oprosti makedonskom biznismenu deo duga. Ovaj ugovor nikada nije realizovan.
Istorija čerupanja BIP-a
I taj poreski dug je sporan smatra Vojislav Ćorović, predsednik Udruženja malih akcionara i član Upravnog odbora BIP-a do stečaja. On ističe da se veći deo duga odnosi na period do 2006. godine i privatizacije ove pivare i da je Akcijski fond isplatio sredstva za izmirenje tog duga Agenciji za privatizaciju koja ona nikada nije platila Poreskoj upravi na ime izmirenje poreza BIP-a.
Takođe, kako ističu i Šubara i Ćorović, menadžment BIP-a poslednjih meseci je skupljao novac na računu firme i nije plaćao obaveze, pre svega poreze i akcize. Na zahtev Poreskoj upravi da učini nešto povodom toga, Ćoroviću je odgovoreno da ne mogu ništa da preduzmu jer je preduzeće u restrukturiranju zaštićeno od poverilaca. Šubara ističe da je za dva meseca na računu nagomilano 130 miliona dinara, a od kad je preduzeće napustilo status restrukturiranja 2. juna blokadama računa plaćeno je više od 300 miliona dinara. Ćorović ističe da se nijedan direktor nije potrudio da razgovara sa poveriocima o reprogramu duga u čemu bi mu svakako pomogla činjenica da na računu ima više od milion evra, kao i da BIP ima 12 miliona evra prihoda (u 2014. godini). Inače, BIP-u je država 2012. godine otpisala dug za porez od 89,5 miliona dinara.
Mali akcionari zahtevaju da se poništi odluka suda o pokretanju stečaja i da se uradi nova procena kapitala jer, kako tvrde, vrednost kapitala iznosi 11,5 miliona evra. Naime, prema proceni fer vrednosti koju je sa stanjem na dan 31.12.2014. godine uradila konsultantska firma Beokoneks, imovina preduzeća je iznosila 25,8 miliona evra dok su obaveze bile 14,4 miliona evra.
U BIP-u se već nekoliko meseci nalaze inspektori za suzbijanje privrednog kriminala MUP Srbije koji se bave poslovanjem ovog preduzeća. Naime, BIP je od 2011. Godine, kada je zabeležio dobit, svake godine imao sve veći poslovni gubitak koji je 2014. godine iznosio 192,5 miliona dinara, dok je ukupan rezultat bio gubitak od čak pola milijarde dinara. Samo u prva dva meseca ove godine napravljen je gubitak od 87,5 miliona dinara.
Prema izveštaju ovlašćenog revizora preduzeće koje je pravilo gubitak od pola milijarde dinara isplaćivalo je prosečnu bruto zaradu od 87.739 dinara što je 43 odsto više od republičkog proseka.
U isto vreme dok su se smanjivale prodaja i proizvodnja, povećana je potrošnja goriva u voznom parku, kod nekih vozila i do 50 odsto, u odnosu na prethodnu godinu pa su troškovi goriva izneli 3,87 miliona dinara. Revizori su utvrdili i da neke prodavnice nisu radile u određenom periodu što je odvraćalo kupce da kupuju
proizvode BIP-a što je imalo negativan uticaj na brend firme.
Na ime ugovora o delu BIP je u 2014. godini isplatio 3,9 miliona dinara, a na ime privremenih i povremenih poslova 1,8 miliona dinara. Revizori su utvrdili da ovo preduzeće ima dobru kadrovsku strukturu i da nema ekonomskog opravdanja angažovanja lica izvan preduzeća.
U izveštaju o proceni imovine, obaveza i kapitala koju je kasnije uradio BIP nakon smene direktora Milivoja Draganića koji je bio direktor od 2011. do marta 2015. godine, navodi se i još nekoliko spornih radnji. Na primer, jedan od zaključaka je da je samo na ambalaži napravljen ukupan gubitak od čak 3,2 miliona evra.
Utvrđeno je da su 2012. i 2013. godine izabrane nepovoljnije ponude za osiguranje kompanije u ukupnom iznosu od 4,2 miliona dinara. Takođe je utvrđeno i da je postojao veći broj sponzorstava i davanja bez ikakave evidencije i da su lične prirode što je nedopustivo, posebno za firmu koja pravi gubitke.
Milivoje Draganić
I Poreska uprava se okoristila a grad tek namerava
Takođe, u međuvremenu BIP je ostao bez nekih od najvrednijih nekretnina koje su prešle u ruke Poreske uprave.
Tako je PU uknjižena kao vlasnik na četiri zgrade na Mostaru, pored Auto-puta. Zatim vila od 600 kvadrata u kojoj se nalazi diskontna prodaja takođe je prešla u ruke Poreske uprave, kao i najvredniji deo imovine u Čačku gde se nalazi sladara.
Ističe se i da kod sirćetane u Knez Danilovoj 29-31 postoje elementi krivičnog dela jer je u katastar upisano jedno lice kao vlasnik parcele od jednog hektara dok na toj parceli postoji osam objekata BIP-a. Takođe postoje i problemi sa imovinom van Srbije, pre svega u Budvi gde postoji i neovlašćeno useljenje u nekretnine ove kompanije.
Na kraju, postavlja se pitanje zašto je BIP morao otići u stečaj i da li se mogao naći kupac. Draganić je prilikom svoje smene, u martu ove godine, izjavio da veruje da je motiv - sprečavanje da se zemljište na kojem je BIP ustupi gradu, a da se industrija piva iseli u Krnjaču, gde ima i zemljište i pogone.
Nešto slično ponovio je nedavno gradonačelnik Beograda Siniša Mali koji je izjavio da je za Beograd je veoma važno da se ta privatizacija što pre okonča, s obzirom da se radi o jednom lepom delu grada, koji umesto fabrike može da ima poslovno-stambeni kompleks.
