Bez napretka u konkurentnosti

Trinidad i Tobago, Kambodža, Tunis, Albanija, Zambija, Liban, Nepal. To je društvo u kom se nalazi Srbija kada je reč o konkurentnosti, barem sudeći prema Globalnom izveštaju o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za 2015. godinu u kome su ocenjivani pokazatelji tokom prethodne godine.

Jedina evropska zemlja iza Srbije koja se našla na 94. mestu ove liste koja obihvata 140 država, je Bosna i Hercegovina na 134. mestu. Isti broj poena kao mi imala je i Albanija ali se na listi našla jedno mesto ispred.  Od država bivše Jugoslavije najbolje plasirana je Slovenija na 59. mestu, zatim Makedonija na 60, Crna Gora na 70. mestu, a odskorašnja članica EU Hrvatska na 77. mestu.

Najkonkurentnija država u svetu bila je Švajcarska sa 5,8 od sedam maksimalnih poena, zatim Singapur, SAD, Nemačka i Holandija. Na šestom mestu je Japan, na sedmom Hong Kong, a zatim slede skandinavske države Finska i Švedska. Na 10. mestu je Velika Britanija.

Utisci i stvarnost

Ovaj izveštaj definiše konkurentnost kao set instucija, politika i faktora koji određuju produktivnost ekonomije koja utiče na nivo prosperiteta same zemlje. U ovim istraživanjima dve trećine podataka dobijaju se iz anketa među direktorima lokalnih kompanija, a jedna trećinu iz zvaničnih statističkih izvora. Iako ovo može donekle iskriviti pravu sliku konkurentnosti jedne privrede, jer se u velikom delu zasniva na utiscima ljudi koji posluju u državi, ovaj izveštaj se i dalje smatra jednim od najinformativnijih među investitorima.

Kada se radi o konkurentnosti Srbije, uprkos velikim rečima i obećanjima da Srbija olakšava uslove poslovanja privrednicima, da privlači investicije i sprovodi reforme, Srbija u prošloj godini nije mrdnula što se tiče konkurentnosti. I dalje se nalazi na 94. mestu i ima 3.9 poena kao i u izveštaju iz 2014. godine.

I dalje su najveći problemi srpske privrede kvalitet preduzeća i njihovog poslovanja po čemu smo na 132. mestu od 140 zemalja, institucije (i javne i privatne) koje su na 120. mestu, makroekonomsko okruženje na 125. mestu, efikasnost tržišta robe (127.), razvijenost finansijskih tržišta (120) i efikasnost tržišta rada (118) po čijem kvalitetu se nalazimo u konkurenciji nerazvijenih, i zemalja u razvoju. Iako smo u nekim kategorijama napredovali jedno ili dva mesta, najčešće nije bilo nikakve stvarne promene već su drugi oko nas nazadovali. Tako smo u bazičnim pokazateljima recimo napredovali sa 101. na 96. mesto mada i dalje imamo 4.1 poen.

Domaće institucije se kotiraju na 120. mestu i to pre svega zbog slabog poštovanja vlasničkih prava po čemu smo na 128. mestu i zaštite intelektualne svoje (129.), kao i sudstva čija nezavisnost je ocenjena kao 123. na svetu. Po korupciji se kotiramo na 105. mestu. Zanimljiv je pokazatelj zaštita investitora po kojoj smo na odličnom 32. mestu i napredovali smo za čak 36. mesta za godinu dana. Ali da tako izolovan pokazatelj malo znači pokazuje priliv stranih direktnih investicija i transfer tehnologija po kome smo na dalekom 110. mestu.

Po kvalitetu infrastrukture se nalazimo na sredini liste, odnosno na 75. mestu. Ovo nije zahvaljujući transportnoj infrastrukturi koja je ocenjena kao 118. na svetu (uz pad od sedam mesta), već elektroenergetskoj i telekomunikacionoj koja je na visokom 47. mestu. Zanimljivo je da su upravo nacionalne elektroprivredna i telekomunikaciona kompanija od strane naših vlasti označene kao neefikasne i nekonkurentne te su predmet restrukturiranja i privatizacije.

Makroekonomsko okruženje je prema izveštaju poboljšano za četiri mesta i ocenjeno je kao 125. na svetu. Ovaj pokazatelj je uglavnom zbir statističkih podataka i nije podložan subjektivnim procenama.

Najbolje u Srbiji će biti na udaru vlasti

Zanimljivo je da se Srbija sa inflacijom od 2,1 odsto prošle godine našla na 1. mestu u odnosu na 124. u prethodnom izveštaju. Međutim, to mesto deli sa još 48. zemalja pošto rang jedan dobijaju svi sa inflacijom manjom od 2,5 odsto. U objašnjenju ovoga treba reći da se svet, posebno razvijeni, ali i zemlje u usponu poslednjih godina bori sa deflacijom. Razvijene zemlje od SAD, preko EU, Velike Britanije do Kine i Japana na pad cena odgovaraju štampanjem ogromnih količina novca, ali ne uspevaju da pokrenu svoje ekonomije. Ovim uspehom srpske ekonomije pre dva, tri dana se pohvalila i Narodna banka, a zanimljivo je da su i mediji uglavnom preneli ovaj podatak iz celog izveštaja o konkurentnosti. S druge strane, bukvalno svi ostali posmatrani makroekonomski pokazatelji su lošiji nego 2013. godine. Tako se po pitanju budžetskog deficita sa 6,3 odsto Srbija našla na 127. mestu u svetu, bruto nacionalna štednja je smanjena sa 11,5 odsto BDP-a na 9,5 odsto BDP-a a Srbija je pala na 129. mesto, dok je po visini javnog duga Srbija na 111. mestu.

Ono što još donekle funkcioniše u Srbiji, sudeći prema ovom izveštaju, su zdravstvo i obrazovanje, pre svega osnovno. U ovoj kategoriji smo na 62. mestu u svetu (napredak od šest mesta), sa zdravstvom na 48. i osnovnim obrazovanjem na 73. mestu. Naše više obrazovanje i obuka su postavljeni na 71. mestu što i nije tako loše, uzimajući u obzir ostale pokazatelje. Zanimljivo je i da će upravo zdravstvo i obrazovanje biti na najvećem udaru racionalizacije javnog sektora koja će biti sprovedena u naredne dve godine. Prema sporazumu sa MMF-om ukupno u državnom sektoru trebalo bi da bude smanjen broj zaposlenih za 15 odsto, odnosno oko 75.000 ljudi, a najviše u zdravstvu i obrazovanju budući da je najviše ljudi tu i zaposleno.

Kvalitet srpskih kompanija među deset najgorih u svetu

Efikasnost tržišta u Srbiji nalazi se pri samom dnu, na 127. mestu. Stepen konkurencije je na 124. mestu, a po stepenu tržišne dominacije smo na dalekom 134. mestu što sugeriše na postojanje velikog broja monopola, kartela i oligopola. Ovo pokazuje i ocena da je efektivnost antimonopolske politike na 121. mestu. Ukupna poreska stopa iznosila je 38,6 odsto profita po čemu smo na 71. mestu.

Ni razvijenost finansijskog tržišta nije ništa bolja i plasirana je na 120. mesto, a u odnosu na prethodni izveštaj je nazadovala i relativno za 11. mesta i apsolutno sa 3.5 na 3.2 poena. Po zdravlju banaka smo na 112. mestu, a finansiranje kompanija preko domaćeg tržišta kapitala je 126. mestu. Po dostupnosti finansijskih usluga smo na 97. mestu, ali po tome koliko preduzeća može da ih priušti smo na 11. mestu.

Kategorija koja opisuje tehnološki nivo privrede i društva deluje kao veoma razvijena jer se nalazimo na 51. mestu. Međutim, pokazatelji koji ocenjuju spremnost privrede da usvoji nove tehnologije su na 120. mestu, dok prosek “vadi” široka primena informativno-komunikacionih tehnologija po čemu smo na 38. mestu.

Kvalitet kompanija i njihovog poslovanja je na poražavajućem 132. mestu u svetu, na istom mestu gde su bili i prethodne godine. Po kvalitetu i kvantitetu domaćih dobavljača, primeni marketinga, prirodi konkurencije, sofisticiranosti proizvodnje naša ekonomija je svrstana uglavnom među deset najgorih u svetu.

Sa stanovišta inovacija i njihove primene u ekonomiji Srbija se nalazi na 113. mestu. Po ulaganju kompanija u istraživanje i razvoj smo na 129, a po kapacitetu privrede za inovacije na čak 132. mestu u svetu.