Er Srbija: Profit od 2,7 miliona evra uz 71,5 miliona evra državnih subvencija

Neto dobit Er Srbije u 2014. godini, prema (tek skoro) zvanično objavljenom finansijskom izveštaju na stranicama Agencije za privredne registre iznosila je 319,9 miliona dinara ili 2,7 miliona evra. Ovu informaciju već smo mogli da čujemo tokom godine u izjavama srpskih vlasti i menadžmenta kompanije, ali nije bilo moguće videti kako je ta dobit nastala budući da su, na naš zahtev da nam dostave finansijske izveštaje, u ovoj kompaniji odgovorili da ćemo morati da sačekamo objavu APR-a.

Zaista deluje kao fantastična vest da je nekadašnji JAT, a danas Er Srbija u vlasništvu 51 odsto države i 49 odsto Etihada iz UAE, ostvario dobit nakon što su se gubici godinama gomilali i čak prevazišli iznos kapitala kompanije. Takođe je se sjajno što su se prihodi ove aviokompanije u 2014. godini povećali za 87 odsto u odnosu na prethodnu i iznosili su 262 miliona evra, što je kako su saopštili iz kompanije “najbolji rezultat u istoriji nacionalnog avioprevoznika”.

Država pokriva gubitak

Nažalost, iza ovih rezultata stoje subvencije države od 71,5 miliona evra, odnosno 8,38 milijardi dinara. Da ove džavne subvencije nije bilo gubitak Er Srbije bio bi 68,8 miliona evra što je tek nešto manje od onog iz 2013. godine kada je bio 74,1 miliona evra, a skoro dvostruko veći nego u godinama pre nalaženja strateškog partnera kada se kretao oko 31 do 32 miliona evra.

Koliki je značaj subvencija za prošlogodišnji rezultat ove kompanije pokazuje i to što su subvencije iznosile 44 odsto prihoda od prevoza putnika u redovnom saobraćaju (najvažniji prihodi kompanije) koji su iznosili 19 milijardi dinara.

Čak i sa tolikom subvencijom, koja je knjižena u stavku poslovnih prihoda, Er Srbija je u 2014. godini zabeležila gubitak iz poslovanja od 447,2 miliona dinara, odnosno 3,8 miliona evra. Takođe i finansijski rashodi su nadmašili finansijske prihode za 224 miliona dinara.

Iako je imala gubitak iz poslovanja i gubitak iz finansiranja, Er Srbija je na kraju zabeležila neto dobit u 2014, zahvaljujući velikim ostalim prihodima u iznosu od milijardu dinara ili 9,2 miliona evra. To se uglavnom odnosi na prihode od naplaćenih penala, prihode od ukidanja rezervisanja i prihode od smanjenja obaveza.

S druge strane ostali rashodi su iznosili 270,7 miliona dinara za razliku od 2013. godine kada su bili 10 puta veći i iznosili 2,7 milijardi dinara. Tada je obavljeno knjigovodstveno obezvređivanje nekretnina i opreme u vrednosti 1,6 milijardi dinara kako bi se stvarno stanje uskladilo sa knjigovodstvenim.

Objašnjenje o subvencijama može se naći i u napomenama uz finansijski izveštaj u kojima se navodi da “u skladu sa Okvirnim ugovorom o transakciji potpisanim između RS, Etihad Airwaysa i Air Serbia ugovorne strane su saglasne da strateška saradnja definisana Okvirnim ugovorom zahteva obezbeđivanje finansijske državne pomoći i investicija od strane RS i Etihada u cilju postizanja kratkoročne i dugoročne finansijske stabilnosti društva. Državna pomoć koju obezbeđuje RS je definisana i treba da se obezbedi u vidu novčanih davanja uz formalno preuzimanje od strane RS nasleđenih finansijskih obaveza društva na dan 31.12. 2013. Društvo je priznalo prihode od državne pomoći u skladu sa svojim računovodstvenim politikama u iznosu od 8.384.641.000 dinara”.

Višegodišnje pomaganje - prema ugovoru

Uz preuzimanje svih obaveza od pre 31. 12. 2013. godine, prema Okvirnom ugovorom o transakciji, država Srbija se obavezuje da će finansijski pomoći Er Srbiju sa po 14 miliona dolara u 2014, 2015. i 2016. godini, kao i sa 22 miliona dolara u 2014. i 18 miliona dolara u 2015. godini gotovinom ili smanjenjem troškova. Treba reći i da je sadašnje rukovodstvo Er Srbije postavljeno početkom septembra 2013. godine pa je država preuzela i deo dugova koje je i ono napravilo.

Država Srbija, odnosno Uprava za javni dug je preuzela dug JAT-a prema Aerodromu Beograd u visini od 4,2 milijarde dinara i na ime toga isplatila Aerodromu 2,1 milijardu dinara 29. decembra 2014. dok je drugu polovinu duga isplatila u prvom kvartalu 2015.  zbog čega je to zabeleženo kao finansijski najuspešniji kvartal u poslovanju Aerodroma.

Er Srbija, po svemu sudeći, ni u 2015. godini ne plaća Aerodromu takse i naknade, a to se vidi iz kvartalnih izveštaja Aerodroma Beograd. U prvoj polovini godine Aerodrom je već ispravio vrednost potraživanja od Er Srbije od 1,15 milijardi dinara.

Na pitanje da li i u kom iznosu Er Srbija plaća obaveze iz Aerodroma dobili smo sledeći odgovor:

“AD Aerodrom Nikola Tesla, kada je u pitanju poslovni odnos sa nacionalnom avio-kompanijom Air Serbia, postupa u skladu sa preporukama i odlukama Vlade Republike Srbije.

Kao akcionarsko društvo u kome Republika Srbija poseduje većinski paket, odnosno 83,15% akcija, AD Aerodrom Nikola Tesla postupa po preporukama i odlukama većinskog vlasnika, u skladu sa relevantnim propisima Republike Srbije, međunarodnim propisima i internim aktima Društva”, na osnovu čega se može zaključiti da će i ove godine država preuzeti dugove nacionalne aviokompanije prema Aerodromu.

Spor sa američkim kompanijama

Osim toga što država ima značajne finansijske izdatke za finansiranje Er Srbije, subvencionisanje može biti problem i kod dobijanja dozvole za let u SAD. Već mesecima se najavljuje dobijanje mogućnosti da Er Srbija leti ka SAD, pre svega se spominje Njujork, prvo do kraja 2015. godine, da bi se taj rok sada produžio za “tokom 2016.” Iako je Srbija potpisala sporazum o vazdušnom saobraćaju sa SAD i usvojila neke zakone koji bi trebalo to da olakšaju, i dalje, bar u javnosti, nema naznaka iz SAD da li i kada bi se to moglo desiti.

Jedan od razloga mogle bi biti upravo subvencije Er Srbiji a posebno zbog činjenice da su u delimičnom vlasništvu Etihada.

Naime još od proleća u SAD se vodi pravi rat između tri najveća američka avioprevoznika Amerikan, Junajted i Delta erlajns i tri avio prevoznika iz Golfskog zaliva Etihada, Emirata i Katar ervejza. Američke kompanije zahtevaju od svoje vlade da ograniči letove arapskih kompanija za SAD, pod izgovorom da krše sporazum o otvorenom nebu primanjem subvencija od svojih država. Amerikanci tvrde da su ove tri kompanije iz Persijskog zaliva primile ukupno oko 40 milijardi dolara subvencija zbog čega su nelojalna konkurencija domaćim kompanijama.

Nije se dugo čekalo na odgovor arapskih kompanija koje su istražile i pronašle da su i same američke kompanije od 2000. godine primile direktno ili indirektno oko 70 milijardi dolara subvencija od strane države, ali to se uglavnom svodi na proces bankrotstva tokom kog je kompanija zaštićena od poverilaca.

Amerikanci optužuje Emirate, ubedljivo najvećeg svetskog avioprevoznika, da je od svoje države dobio pomoć vrednu 2,4 milijarde dolara kroz nižu cenu goriva, 2,3 milijarde evra kroz veštački niske aerodromske takse u matičnom Dubaiu i još 1,9 milijardi dolara kroz niske troškove rada zbog nepostojanja sindikata.

Protiv Katar ervejza stigle su optužbe da su dobili 7,7 milijardi dolara kroz beskamatne državne kredite  i 6,8 milijardi dolara kroz niže kamatne stope zbog državnih garancija za njihove zajmove.

Ono što je za Srbiju zanimljivo je da Amerikanci optužuju Etihad da su primili najviše pomoći od države, više od 15 milijardi evra. Oni ističu da je emirat Abu Dabi pomogao kompaniji kroz povećanje osnivačkog kapitala za 6,3 milijarde dolara, kroz beskamatne kredite 4,6 milijardi dolara i još 4,2 milijarde nespecefikovanih subvencija.

U SAD borba između američkih i arapskih kompanija se svodi na to koga država treba da štiti, svoje prevoznike i zaposlene kod njih ili svoje građane, putnike koji plaćaju jeftinije karte kod arapskih prevoznika. Ova jednačina je još komplikovanija kada se u nju ubace američki proizvođači aviona kojima odgovara eksplozivni rast arpaskih prevoznika koji na veliko obnavljaju i šire svoje flote. Za bogate arapske države pomaganje svojim, državnim, aviokompanijama je način da uposle deo ogromnih rezervi petro dolara, bez obzira na eventualne gubitke koje prave kompanije.

S obzirom na saradnju Srbije i Etihada postavlja se pitanje treba li i Srbija da učestvuje u tom subvencionisanju, kao i da li uopšte ima sredstava za tako nešto s obzirom na javni dug od 75 odsto BDP-a, ogroman budžetski deficit koji se nastoji smanjiti rezanjem plata u javnom sektoru i penzija, najavljenim otpuštanjima u javnom sektoru kao i povećanjem poreza i nameta.