Profit najveći u Unikredit banci a Komercijalna banka zabeležila najveći pad
U prvoj polovini godine dobit Komercijalne banke iznosila 696 miliona dinara što je 71 odsto manje nego u istom periodu prošle godine zbog ogromnih otpisa loših kredita. Ukupan profit bankarskog sektora 140 miliona evra
(foto, sedište Unikredit banke Srbija ad u Beogradu)
Bankarski sektor u prvoj polovini 2015. godine ostvario je neto dobit od 16,9 milijardi dinara ili 139,6 miliona evra. To je za 10 miliona evra više nego u istom periodu prošle godine i na nivou dobiti sektora iz prve polovine 2013. godine.
Kada je reč o profitu banaka, dve pojave su obeležile prvu polovinu godine. Unikredit banka je izbila na prvo mesto po visini profita ispred dugo godina neprikosnovene Inteze. S druge strane, profit Komercijalne banke je smanjen za 71 odsto u odnosu na isti period 2014. godine i iznosio je 696,3 miliona dinara.
Komercijaslna banka u Ulici kralja Petra u Beogradu
Pripreme za prodaju najveće domaće banke
Komercijalna banka je najveća domaća banka u kojoj je država vlasnik 41,7 odsto akcija, EBRD 24,4 odsto, IFC Capitalisation 10 odsto akcija, nemački investicioni fond DEG 4,59 odsto, Švedfond 2,29 odsto dok ostatak drže domaći i strani mali akcionari, ali to će se već do kraja 2017. godine promeniti do kada će Komercijalna banka verovatno biti prodata. Već je izabran privatizacioni savetnik, londonska filijala japanske investicione banke Nomura koja je vodila i privatizaciju Vojvođanske banke.
Upućeni kažu da je upravo spremanje banke za prodaju razlog iskazivanju lošijih rezultata u prvoj polovini godine, jer se ubrzano čiste bilansi i otpisuju loši krediti. Za prvih šest meseci Komercijalna banka je otpisala 2,9 milijardi dinara loših kredita (bilansna stavka: neto rashod po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki), mada je to po svemu sudeći daleko više pošto je stavka “ostali rashodi” iznosila 3,4 milijarde dinara. To je dvostruko više nego u prvoj polovini 2014. kada je na otpis nenaplativih kredita otišlo 1,4 milijarde dinara. Neto prihod od kamata za prvih šest meseci dostigao je 6,9 milijardi dinara, što je na prošlogodipnjem nivou.
Istovremeno, aktiva banke smanjena je za četiri odsto od početka godine gde najveći deo smanjenja odlazi na smanjenje kreditne aktivnosti za 11 odsto. Takođe je smanjen i kapital banke sa 69,55 milijardi na kraju 2014. na 68,1 milijardu dinara krajem juna ove godine.
Ovoliki otpisi loših kredita Komercijalne banke u čijem upravnom odboru sede i predstavnici EBRD zbog čega se računalo da banka konzervativno i oprezno pristupa odobravanju kredita, ukazuju da bi i u ostatku bankarskog sektora iznos nenaplativih kredita mogao biti daleko veći od onoga što se zvanično priznaje. Ovo bi trebalo da pokaže i dijagnoza stanja u bankarskom sektoru koju bi u septembru trebalo da sprovede NBS uz podršku MMF-a.
Dobitnici i gubitnici u bankarstvu
Najveću dobit ostvarila je Unikredit banka od 4,7 milijardi dinara, a sledi Inteza sa 4,2 milijarde dinara. Na trećem mestu je Rajfajzen banka sa 3,2 milijarde dinara dobiti u prvoj polovini godine. Na četvrto mesto probila se AIK banka sa dobiti od 2,1 milijarde dinara što je povećanje od 103 odsto u odnosu na isti period prošle godine, najviše zato što su više nego dvostruko manji rashodi za loše kredite nego u prvoj polovini prošle godine. Inače, AIK banka je odlukom UO kojim predsedava Miodrag Kostić, vlasnik MK grupe i većinski vlasnik banke, promenila sedišta i preselila se iz Niša u Beograd.
Među prvih pet banaka po dobiti našla se i Sosijete ženeral banka sa 1,6 milijardi dinara profita.
Gubitnike je na polovini godine predvodila grčka Pireus banka sa minusom od milijardu dinara, ispred Telenor banke sa 620 miliona dinara gubitka. Državna Jubmes banka imala je gubitak od 590 miliona dinara što je pet puta više nego u istom periodu prošle godine. Pored pada prihoda od kamata i naknada, najveći uzrok ovolikog gubitka su otpisani nenaplativi krediti u iznosu od 655 miliona dinara. Značajne gubitke zabeležile su i Sberbanka (500 miliona dinara) i Hipo banka (400 miliona dinara).
Aktiva bankarskog sektora nakon šest meseci ove godine dostigla je 24,75 milijardi dinara i od početka godine povećana je za 190 miliona evra, a samo u drugom kvartalu je porasla za 260 miliona evra. Međutim, ono što je najvažnije - krediti privredi i stanovništvu su smanjeni u drugom kvartalu za 110 miliona evra. Najveću aktivu i time najveće tržišno učešće zadržala je Inteza sa 484 milijarde dinara, a druga je Komercijalna banka sa 389,9 milijardi dinara. Unikredit banka je treća najveća banka na tržištu sa 291,2 milijarde dinara aktive, Rajfajzen je četvrta, a Sosijete ženeral peta po veličini.
I ukupni kapital sektora je povećan za oko 200 miliona evra od početka godine i na dan 30. jun 2015. iznosio je 5,25 milijardi evra. Najveći kapital zadržala je Inteza, zatim Komercijalna banka, Unikredit, Rajfajzen i AIK banka.
Najveći izvor prihoda bankarskom sektoru bile su kamate i neto prihod od kamata za šest meseci dostigao je 539 miliona evra što je 21 milion evra više nego u prvoj polovini 2014. godine. Istovremeno, smanjeni su neto prihodi od naknada i provizija za 2,5 miliona evra na 142,2 miliona evra.
Za razliku od prošle godine kada su kursne razlike umanjile rezultat bankarskog sektora za 60 miliona evra, ove godine su imale pozitivan efekat od 38,8 miliona evra.
Na rashodnoj strani najvažnija stavka bili su otpisi loših kredita. U ukupnom iznosu za šest meseci dostigli su 174,4 miliona evra što je za 20 miliona evra više nego u istom periodu prošle godine. Najveće neto rashode po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki imala je Inteza 4,46 milijardi dinara, zatim Komercijalna banka sa 2,9 milijardi dinara. Sberbanka je imala neto rashode po ovom osnovu blizu dve milijarde dinara, Pireus banka 1,8 milijardi, a Poštanska štedionica 1,5 milijardi dinara.
