Pad rublje smanjio izvoz u Rusiju

U prvih šest meseci ove godine izvoz Srbije u Rusiju smanjen je za 33 odsto pokazuju podaci Privredne komore Srbije. Dok je u prvoj polovini 2014. godine u Rusiju izvezeno 486,6 miliona dolara, u prvoj polovini ove godine u Rusiji je završilo svega 322,2 miliona dolara vrednih proizvoda iz Srbije. U istom periodu smanjen je i uvoz iz Rusije sa 1,64 milijarde u prvih šest meseci 2014. na 1,26 milijardi dolara u prvoj polovine ove godine, pa je smanjen i trgovinski deficit za 50 miliona dolara.

Na prvi pogled ovo je neočekivano s obzirom da je prošle godine Rusija uvela kontrasankcije za uvoz prehrambenih proizvoda iz EU pa su svi nadali da će jedan deo ogromnog ruskog tržišta zauzeti srpska roba. Mada na prvi pogled tako ne deluje - to se i desilo. Izvoz hrane i životinja, pića i duvana u Rusiju je sa 155 miliona dolara u 2012. godini skočio na 303 miliona dolara u 2014. godini. Čak su i u prvoj polovini ove godine, kada je zabeležen ogroman pad izvoza, poljoprivreda i prehrambeni proizvodi su imali rast izvoza od 5,8 odsto odnosno iznosio je 122 miliona dolara.

Namerno zapostavljanje ruskog tržišta

Mada je izvoz u Rusiju bio velika šansa za srpsku privredu i to ne samo zbog sankcija Evropskoj uniji nego i zbog postojanja sporazuma o slobodnoj trgovini, (već 15 godina), razlog za pad izvoza od početka ove godine je u velikoj nestabilnosti ruske rublje. Rublja je u odnosu na dolar od 1. jula 2014. godine do 1. jula 2015. godine izgubila čak 64 odsto vrednosti, a  od prvog jula 2014. do 17. decembra 2014, kada je rublja bila najslabija prema dolaru, izgubila je na vrednosti za 89 odsto.

Slabljenje rublje prema dolaru je značilo i poskupljenje uvoznih proizvoda u Rusiji ali, prema rečima analitičara iz Privredne komore, još veći značaj su imale velike oscilacije zbog kojih trgovci nisu mogli da predvide šta će se desiti ni u roku od dve nedelje, pa je trgovina skoro potpuno obustavljena do kraja aprila, dok se kurs nije stabilizovao. S druge strane, uvoz proizvoda iz Rusije je smanjen uglavnom zbog smanjenja cene nafte na svetskom tržištu budući da se više od 70 odsto uvoza iz Rusije odnosi na energente. Cena nafte na svetskim berzama u prvoj polovini 2014. godine bila je iznad 100 dolara po barelu, dok se u prvoj polovini 2015. godine kretala između 50 i 60 dolara po barelu. Tako je uvoz mineralnih goriva u Srbiju smanjen sa 1,39 mililjardi dolara u prvoj polovini 2014. na jednu milijardu dolara u prvoj polovini ove godine.

Oscilacije vrednosti rublje su bile glavni razlog i zašto je ukupan uvoz Rusije u poslednjih godinu dana smanjen za više od 40 odsto. Uvoz u julu 2014. godine bioje 29,2 milijarde dolara, a u junu 2015. 16,5 milijardi dolara. Uzevši u obzir ove brojke može se reći da je izvoz Srbije u Rusiju pao manje nego ukupan uvoz Rusije.

U prvoj polovini ove godine u odnosu na isti period prethodne, najviše je smanjen izvoz iz Srbije ženskih čarapa, koji je naš vodeći izvozni artikl, za 40 odsto, zatim pokrivača podova za 53 odsto, lekova za 40 odsto, spoljnih guma za 44 odsto.

Nikola Pavičić, počasni predsednik nekadašnjeg Sintelona, danas Tarketa iz Bačke Palanke koji je jedan od najvećih izvoznika u Rusiju i tamo ima četiri fabrike, ističe da je drastičan pad rublje doveo izvoznike u situaciju da nisu mogli da formiraju cene niti da ih spuste onoliko koliko je rublja slabila.

„To je dovelo do zastoja u izvozu u Rusiju, ali se u međuvremenu rublja stabilizovala i stvoreni su uslovi za izvoz u Rusiju. Međutim, nama izvoz u Rusiju ne ide zato što nemamo robe. Rusi traže prehrambene proizvode jer zbog sankcija nema uvoza iz EU i tražili su i kod nas dobavljače ali, nažalost, mi nemamo ozbiljnu proizvodnju“, ističe Pavičić i ukazuje da je Rusija iz EU uvozila mleko i mlečne proizvode, meso i drugu robu u mlilijardama dolara i da sada imamo neograničen prostor za izvoz, ali da to ne koristimo kao što 15 godina nismo koristili ni preferencijalni status da izvozimo robu u Rusiju bez carine.

„Imamo povlašćen status 15 godina, a izvoz u Rusiju je sramotno nizak zato što se u Srbiji od 2000. do danas vodi politika precenjenog dinara i to onemogućava izvoz, ne samo u Rusiju. Od 2000. godine imamo konstantan spoljnotrgovinski deficit kao malo koja zemlja. Ako želimo politiku jakog dinara u slaboj ekonomiji - neće biti izvoza, nestaće radna mesta, ugasiće se preduzeća, a spoljnotrgovinski deficit - koji se pokriva isključivo zaduživanjem - biće sve veći“, upozorava Pavičić. On procenjuje da smo za 15 godina mogli u Rusiju da izvezemo milijarde dolara i zaposlimo u Srbiji hiljade preduzeća.

„Nažalost, imamo ljude koji procenjuju da je budućnost u izvozu na zapadna tržišta, a da izvoz u Rusiju nije važan. Mada ne znam šta možemo da izvozimo na Zapad kada nas njihova roba ovde u Srbiji guši. Dovoljno je samo pogledati supermarkete“, napominje on.

Velike šanse i male snage

Prosečna carinska stopa u Rusiji iznosi 15 odsto i, ilustracije radi, naša privreda bi na 10 milijardi dolara izvezenih proizvoda imala poklon u odnosu na firme iz drugih zemalja od 1,5 milijardi dolara - jer ne plaća carinu. Pavičić ističe da, iako zvuči kao fantastika, Srbija je imala šanse da izvozi u Rusiju za sto milijardi dolara ali, umesto što se pričalo o industrijalizaciji, trebalo je praviti fabrike.

Kada se radi o proizvodnji hrane, koja se često smatra strateškom šansom Srbije, a to je baš ono što Rusija traži, stručnjak za agrar Milan Prostran ističe da je Srbija iskoristila priliku koliko je mogla.

„Povećali smo izvoz hrane na 300 miliona dolara i da smo imali čime mi bi bolje iskoristili priliku koja se ukazala sankcijama Rusije. Za više, potrebne su investicije u nove zasade, a rizik postoji jer - šta ako ukinu sankcije? Rusko tržište je sve zahtevnije i što se tiče kvaliteta i cena. Sada vidimo da će, kao odgovor, još zaoštriti sankcije i očigledno je da su našli alternativne dobavljače u Kini, Indiji, Brazilu... Takođe, napravili su zaokret i sada koriste sopstvene resurse u proizvodnji hrane umesto da novac od nafte i gasa troše na uvoz“, objašnjava Prostran.

Međutim, sankcije koje je Rusija uvela na poljoprivredne proizvode iz EU i nas pogađaju tako što Poljaci, na primer, gledaju da prodaju bilo gde svoje jabuke, kojih proizvode 2,5 miliona tona godišnje, pa se tako i u Srbiji našlo 30 do 40.000 tona jabuka koje su istisnule naše proizvode.

„Poljska je najveći proizvođač jabuka u Evropi, a druga je Italija sa 2,4 miliona tona godišnje. Evropa to ne može da pojede i idu svuda gde mogu da prodaju. Mi ih ne možemo sprečiti jer imamo sporazum sa EU. Jedino što bi mogli a što se ne čini je da uvodimo sisteme kvaliteta i standarde i tako se branimo vancarinski, kao što to i oni nama rade“, kaže Prostran.

Osim toga naši proizvođači su često neorganizovani i nisu upoznati sa ruskim tržištem.

„Sada imamo na pijacama kajsije, kojih nikada nije bilo u avgustu i očigledno je da su iz hladnjača. Ispostavilo se da su Rusi vratili kajsije jer su prezrele. Sada se vodi bitka da se prodaju breskve. Moraju proizvođači uzeti u obzir da one treba da izdrže put do Rusije. Problem je što nema nikakve koncepcije ili strategije spoljne trgovine. Veliki proizvođači još i mogu da se prilagode jer imaju velike kapacitete, ali mali moraju da se udružuju, samo što je kod nas „svaka vaška obaška“, kritičan je Prostran.

On upozorava da nas tek u drugoj polovini ove i prvoj polovini sledeće godine čeka smanjenje izvoza poljoprivrednih proizvoda zbog suše. Ako bude dva-tri miliona tona kukuruza manje za izvoz to znači 600 miliona dolara manje prihoda od izvoza.