Da li privatizacija unapređuje Telekom Srbija?

Miloš Obradović

U poređenju sa telekomunikacionim kompanijama u regionu, od kojih su neke privatizovane (Hrvatski i Mađarski telekom) ili državne (Telekom Slovenije), Telekom Srbija stoji bolje, uprkos nekim skupim odlukama u prošlosti

Rok za podnošenje neobavezujućih ponuda za Telekom Srbija je istekao, a u javnosti sve su češća nagađanja ko je sve zainteresovan za kupovinu Telekoma i koliko su spremni da plate.

Sa istekom roka za iskazivanje zainteresovanosti za nacionalnog telekomunikacionog operatera počinje i analiza prispelih neobavezujućih ponuda, da se vidi koje su ponude kvalifikovane, poručio je ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić. Prema njegovim rečima, radna grupa vlade će komisiji koju čine ministri, nakon 17. avgusta predložiti kvalifikovane ponude koje će, ako se prihvate, omogućiti ulazak tih ponuđača u Telekom kako bi se skeniralo poslovanje te kompanije.
Nakon toga, kako je objasnio Ljajić, potencijalni kupci koji i dalje budu zainteresovani za preuzimanje Telekoma dostavljaju konkretne ponude.
“Ukoliko ponuda bude zadovoljavajuća, ulazimo u proces privatizacije Telekoma, a ukoliko ih ne bude bilo, postupak će biti obustavljen, odnosno biće prekinuta privatizacija”, rekao je Ljajić, mada se do sada nije moglo čuti šta je to “zadovoljavajuća ponuda” osim da će to “sigurno” biti više nego što je ponuđeno 2011. godine, kada je Telekom Austrija za 51 odsto kompanije ponudio 1,1 milijardu evra.

Sumnjiv argument za prodaju

Ipak, Ljajić je već ranije izjavio da “bi bilo dobro da se Telekom proda da bi mogao da izdrži konkurenciju, da bi se dalje razvijao i bio regionalni lider sa dodatnim ulaganjem u razvoj”. Ovo je inače jedan od glavnih argumenata za prodaju Telekoma još vlade Mirka Cvetkovića, a nastavlja da se pojavljuje u javnosti i danas mada u poređenju sa drugim regionalnim telekomunikacionim kompanijama u regionu, privatizovanim i državnim, Telekom Srbija stoji značajno bolje ili bar podjednako dobro.

U poređenju sa Hrvatskim telekomom, koga je kupio Dojče telekom, Mađarskim telekomom, koji je takođe u vlasništvu nemačkog giganta i Telekomom Slovenije, koji je i dalje u državnom vlasništvu nakon neuspešne prodaje, naša kompanija po svojoj zarađivačkoj sposobnosti, sposobnosti za investiranje, zaduženosti i, što je najvažnije, sposobnosti da vlasnicima donosi profit - nimalo ne zaostaje, a u većini pokazatelja je i značajno bolji tako da se postavlja pitanje da li bi kompanija uopšte napredovala nakon privatizacije.

Brojnost i cena zaposlenih

Jedini pokazatelj koji je nepovoljniji za Telekom Srbija grupu u odnosu na konkurenciju je broj zaposlenih. Ukupno zaposlenih u svim Telekomovim kompanijama na kraju 2014. godine bilo je 13.044, a samo u matičnom preduzeću Telekom Srbija 9.015 što je znatno više od 5.340 zaposlenih u Hrvatskom telekomu ili 4.431 u slovenačkom, pa čak i nego u mađarskom telekomu - 10.883 (u koji broj ulaze i crnogorski i makedonski telekomi).

Treba reći da je u prvoj polovini 2015. godine smanjen broj zaposlenih za 500 ljudi koji su otišli iz kompanije sa otpremninama.

Ono što je takođe važno jeste da troškovi za zaposlene u Telekomu Srbija nisu toliko veći od troškova u slovenačkoj ili hrvatskoj kompaniji što ukazuje na značajno manje plate. Ovih nešto više od 13.000 zaposlenih Telekom Srbija je koštako 170,7 miliona evra u 2014. godini. Više od dva i po puta manje zaposlenih u HT je koštalo prošle godine 147,2 miliona evra, a tri puta manje zaposlenih u slovenačkom telekomu je koštalo 139 miliona evra. Zanimljivo je da je telekom Mađarske za zaposlene u prošloj godini platio 300,3 miliona evra - za 2.000 ljudi manje - što je 76 odsto više nego taj trošak Telekoma Srbija.

Broj zaposlenih (i trošak za njihov rad) važno je uporediti sa brojem korisnika usluga. U 2014. godini Telekom Srbija je imao čak 5,9 miliona mobilnih korisnika (60 odsto od toga pripejd, a 40 odsto ili 2,4 miliona postpejd korisnika). U isto vreme HT je imao 2,25 miliona mobilnih korisnika, slovenački Telekom 2,3 miliona, a mađarski 4,96 miliona mobilnih korisnika. Prema broju korisnika na jednog zaposlenog, odnos  izgleda ovako: 421 – Hrvatski telekom, 454 – Telekom Srbija, 459 – Telekom Mađarske i 519 – Telekom Slovenija, iz čega se može zaključiti da prema obimu posla (broju korisnika usluga) srpski telekom nema značajne viškove zaposlenih pa bi njihovo smanjenje, izvesno, smanjilo kvalitet usluga…

Ono što plaši zaposlene u Telekomu Srbija, zbog čega su sindikati odlučno protiv prodaje, je iskustvo iz Hrvatske gde je nakon privatizacije iz kompanije otišlo 10.000 ljudi. Sindikati u Hrvatskoj upozoravaju da se, zajedno sa zaposlenima, iz ove kompanije iseljavaju i poslovi koje je nekada obavljao HT.

I sa teretom nekih ranijih odluka, poput prilično visoke cene za kupovinu Telekoma Srpske ili otkupom 20 odsto sopstvenih akcija od grčkog OTE za 360 miliona evra, Telekom Srbija beleži sasvim dobre rezultate i, što je najvažnije, oni se poboljšavaju iz godine u godinu - za razliku od uporednih kompanija u okruženju.

Jedino Telekom Srbija povećava dobit

Hrvatski telekom je ostvario prihod od 905 miliona evra u 2014. godini, Telekom Slovenija 756,5 miliona evra, a Telekom Mađarske 1,98 milijardi evra a Telekom Srbija jednu milijardu evra. U ovoj grupi najveću neto dobit napravio je Hrvatski telekom 149 miliona evra, dok je Telekom Srbija imao 147 miliona evra dobiti. Mađarski telekom je sa dva puta većim prihodima imao za trećinu manju dobit - 101 milion evra, dok je Telekom Slovenije imao jako lošu godinu sa profitom od svega 1,6 miliona evra.

U ovoj grupi preduzeća jedino je Telekom Srbija ostvario rast dobiti u odnosu na prethodnu godinu. Takođe, i u delu koji se odnosi na strukturu prihoda se stvari poboljšavaju za Telekom Srbije jer je u prošloj godini poslovni prihod povećan za 2,9 milijardi dinara, uglavnom zbog rasta od 1,8 milijardi dinara u postpejd delu mobilne telefonije – što obezbeđuje stabilniji prihode operatora - dok se prihod od pripejda smanjio za 1,1 milijardu dinara.

Jedan od najkorišćenijih pokazatelja sposobnosti preduzeća da zarađuje novac iz poslovanja je zarada pre plaćanja kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije, tzv. EBITDA. Ovaj pokazatelj je neizbežan u analizama procene vrednosti preduzeća i poređenju sa vrednošću drugih kompanija u istom sektoru pa će tako biti i sa Telekomom Srbija. Naša kompanija je u 2014. godini ostvarila EBITDA od 384,75 miliona evra, što je za 20 miliona evra više nego HT i 215 miliona evra više nego Telekom Slovenije. Mađarski telekom je ostvario EBITDA od 574,3 miliona evra, ali ako se ovaj rezultat stavi u odnos sa prihodima kompanije profitabilnost mađarske kompanije u vlasništvu Dojče telekoma je mnogo slabija. Naime marža EBITDA Telekoma Srbija je 38 odsto, a Telekoma Mađarske 29 odsto. Marža EBITDA Hrvatskog Telekoma je nanivou Telekoma Srbija, dok je najslabija kompanija u ovoj grupi slovenački operater sa 22,5 odsto.

Drugi pokazatelj profitabilnosti, zarada pre poreza i kamata (EBIT), tzv. operativni profit takođe ide u korist srpskog i hrvatskog telekoma. EBIT Telekoma Srbija je u 2014. godini iznosio 174,5 miliona evra, a stopa EBIT je bila 17,2 odsto. EBIT  hrvatskog telekoma je iznosila 159,7 miliona evra, a stopa 17,7 odsto. S druge strane, operativni profit Telekoma Mađarske je iznosio 165 miliona evra, odnosno 8,3 odsto neto prihoda što je dvostruko manje nego u slučaju prve dve kompanije. EBIT Telekoma Slovenija je zanemarljiv sa 11,4 miliona evra i stopom od svega 1,5 odsto.

Zanimljivo je da je među kompanijama koje su predale neobavezujuću ponudu za Telekom Srbija i slovenačka kompanija mada bi, sudeći prema veličini kompanije i poslovnim rezultatima, bilo primerenija obrnuta situacija u kojoj je Telekom Srbija zainteresovan za Telekom Slovenija.

Kada se radi o pokazateljima zaduženosti najbolje stoji HT sa ukupnim obavezama od 339,4 miliona evra od čega krediti iznose 54,7 miliona evra. Neto dug, kada se od dugova oduzme gotovina na računu, iznosi  53,3 miliona evra.

Telekom Srbija je imao ukupne obaveze na kraju 2014. godine 891 milion evra, od čega su krediti iznosili 500 miliona evra. U odnosu na 2013, neto dug Telekoma Srbija je značajno smanjen, delom vraćanjem dela dugoročnih kredita, a delom povećanjem gotovine, pa je na kraju 2013. godine iznosio 322 miliona evra.

Iako Telekom Slovenija ima manje ukupne obaveze od srpskog telekoma na kraju 2014. godine (650 miliona evra) i kredite 369 miliona evra, neto dug ove kompanije bio je veći i iznosio je 344 miliona evra. Apsolutni šampion u ovoj kategoriji bio je mađarski telekom sa obavezama 2,1 milijarde evra od čega kreditima 1,1 milijardu evra. Neto dug ove kompanije je iznosio 1,4 milijardu evra.

Da bi se mogli uporediti iznosi dugovanja između kompanija, neto dug i ukupne obaveze se stavljaju u odnos sa EBITDA-om što pokazuje koliko godina je potrebno da se vrati dug. Odnos neto duga i EBITDA Telekoma Srbija u 2014. godini iznosio je 0,84. Dakle manje od jedne godine je potrebno da ova kompanija vrati svoje dugove. Kod HT je to svega 0,15. Kod slovenačke kompanije je potrebno dve godine da se vrate dugovi, a kod mađarske kompanije 2,4.

Novi vlasnik – otpušta radi zarade

Takođe, jedna od najčešćih fraza koje upotrebljavaju zagovornici prodaje Telekoma Srbija je da ova kompanije neće moći da finansira investicije i tako prati konkurenciju. U tom smislu zanimljivo je da je grupa Telekom Srbija investirala u 2014. godini 161 milion evra što je 20 miliona više nego hrvatski telekom. (U poslednjih deset godina, prema istraživanju Aleksandre Smiljanić, profesora na Elektrotehničkom fakultetu u beogradu i nekadašnje ministarke telekomunikacija, srpski telekom je tri do pet puta investirao više od hrvatskog). Slovenački telekom je investirao u 2014. godini 176,5 miliona evra, a mađarski telekom prednjači sa 584 miliona evra za kapitalne izdatke.

Na kraju, ono što svakog vlasnika kompanije najviše zanima je koliki prinos na vlasnički kapital daje kompanija. Prinos na kapital (ROE) Telekoma Srbija je ubedljivo najveći u ovoj grupi telekoma sa 13,34 odsto u 2014. godini. Sledi ga HT sa 10,4 odsto, zatim Telekom Mađarske sa 6,72 odsto i Telekom Slovenije koji je u potrazi za kupcem sa svega 0,2 odsto.

Iz svega ovog teško je videti na koji način bi novi vlasnik mogao unaprediti finansijske rezultate poslovanja Telekoma Srbija - osim otpuštanjem zaposlenih. Treba napomenuti i da je od svih ovih zemalja standard, odnosno kupovna moć u Srbiji najniža, pa bi sa eventualnim privrednim rastom na našem tržištu postojao i najveći prostor za povećanje izdataka za komunikacije što bi značilo i povećanje vrednosti telekomunikacionih kompanija.

Na kraju, postavlja se i pitanje zašto se - ako je problem menadžment i politički uticaj na kompaniju - ne postavi profesionalni menadžment, a zadrži vlasništvo države nad vrednom i važnom kompanijom?

Tabela sa uporednim pokazateljima

2014. godina

Telekom Srbija

Hrvatski telekom

Telekom Slovenije

Telekom Mađarske

 

Br. Mob. Korisnika

5,9 mln

2,25 mln

2,3 mln

4,96 mln

 

Poslovni prihodi

1 mlrd EUR

905 mln

756,5 mln

1.98 mlrd

EBITDA

384,75 mln EUR

365 mln

170,1 mln

574,3 mln

% EBITDA

38%

38,1%

22,5%

29%

EBIT

174,5 mln EUR

159,7 mln

11,4 mln

165,3 mln

%EBIT

17,2%

17,7%

1,5%

8,3%

Neto dobit

147 mln EUR

149 mln

1,6 mln

101,5 mln

% neto dobiti

14,5%

16,5%

0,2%

5,1%

Imovina

1,98 mlrd EUR

1,67 mlrd

1,34 mlrd

3,8 mlrd

Ukupne obaveze

891 mln EUR

339,4 mln

650 mln

2,1 mlrd

Dugoročne

324,9 mln EUR

92,8 mln

444.6 mln

933,3 mln

Kratkoročne

566 mln EUR

246,6 mln

204.9 mln

1,1 mlrd

Krediti

500,2 mln EUR

54,7 mln

369 mln

1,1 mlrd

Neto dug

322 mln EUR

53,3 mln

344 mln

1,4 mlrd

Neto dug/EBITDA

0,84

0,15

 

2

2,44

obavez/EBITDA

2,32

0,99

3,82

3,66

Troškovi rada

170,7 mln EUR

147,2 mln

138,9 mln

300,3 mln

Br. zaposlenih

13.044

5.340

4.431

10.883

Investicije

161 mln EUR

140 mln

176,5 mln

584,3 mln

ROE

13,34%

10,4%

0,2%

5,72%

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...