Davljenje srpske privrede

Nikada izreka da je bankar onaj koji će vam po suncu pozajmiti kišobran, a po kiši tražiti da mu ga vratite nije bila istinitija nego danas. Privreda, što znači najveći broj preduzeća, nema sopstvenih sredstava za finansiranje poslovanja, a od banaka dobijaju sve manje zajmova neophodnih za poslovanje.

Poslednje dve godine iznos kredita privredi se smanjuje pa se postavlja pitanje može li se uopšte privreda u Srbiji spasiti gušenja. I dok sada banke sede na ogromnim sredstvima, plašeći se da plasiraju kredite privredi zbog velikog rizika od nenaplativosti, situacija pre krize bila je sasvim drugačija. Tada nije bilo mnogo razmišljanja o bonitetu klijenta već samo o tome kako mu utrapiti što veći kredit.

(ilustracija: srbijadanas.net)

Kako je rasla i padala zaduženost privrede

Prema analizi ekonomiste Miroslava Zdravkovića u periodu od 2004. do 2008. godine zaduživanje preduzeća kod banaka je eksplodiralo: sa 5,5 milijardi evra na kraju 2004. godine dug je povećan na 19 milijardi evra na kraju 2008 godine. Dakle zaduženost je povećana 3,5 puta u te četiri godine.

Izbijanjem svetske finansijske, pa potom i ekonomske krize za Srbiju, kao i za sve zemlje u regionu, nastao je tzv. “sudden stop” ili nagli prekid dotoka kapitala iz inostranstva. Od 2009. do kraja 2012. godine dug privrede je stagnirao ili se samo neznatno povećao za 1,2 milijarde evra, odnosno za svega 6,4 odsto.

Od 2013. godine prelazi se na sledeću fazu, a to je razduživanje privrede. Od početka 2013. do kraja prvog tromesečja ove godine dug privrede prema domaćim bankama, kao i prema inostranstvu, smanjen je  sa 20 na 18,3 milijardi evra, od čega se gro razduživanja desilo tokom 2013. i početkom 2014. godine. Ovo znači da se iz srpskih preduzeća koja su se suočila sa padom tražnje na domaćem tržištu, recesijom, rastom poreza i smanjenjem likvidnosti, u banke odlilo oko 1,7 milijardi evra za nešto više od dve godine.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije u 2013. godini smanjeno je kreditiranje privrede za osam odsto, a u 2014. godini za još pet odsto i to bez računanja efekata slabljenja dinara prema evru. Isto se nastavlja i u 2015. godini kada je u prvoj polovini godine smanjeno kreditiranje privrede za pet odsto, a u tome je smanjeno kreditiranje preduzetnika za čak 24 odsto.

Tako banke sve manje rade ono za šta su stvorene, a to je da preusmeravaju štednju ka onima kojima su pare potrebne. Umesto toga, veliki deo svojih sredstava drže ili kod NBS ili u državnim obveznicama ili jednostavno na računu u gotovini.

Autori Makorekonomskih analiza i trendova (MAT) smatraju da problem niske i opadajuće kreditne aktivnosti banaka polako postaje jedan od glavnih problema ekonomije.

Miroslav Zdravković

Balkanske zemlje zakopane u recesiju

Kao posledica prezaduženosti iz vremena pre krize u regionu Jugoistočne Evrope, investicije su imale negativan doprinos rastu BDP-a u drugoj polovini 2014. uprkos tome što se okolnosti popravljaju, a makroekonomske mere pružaju podršku investitorima.

Prema izveštaju MMF-a, objavljenom u junu ove godine, kreditna ekspanzija je u zemljama Balkana dovela do rasta deficita tekućeg računa bilansa plaćanja, prezaduženosti i rasta rizika. Autori MAT-a tvrde da se povratak štednje u banke sredinom prve decenije dvehiljaditih pretvorio u neodrživi kreditni rast “koji je povećavao privatno blagostanje, masovno preuzimanje preduzeća u procesu privatizacije od strane tajkuna i rast poreskih prihoda”.

Globalna kriza je izazvala prekid priliva kapitala, a ponuda i tražnja za kreditima su stagnirale. Posledično, vrednost imovine, pre svega nekretnina, se smanjila a zaduženost privatnog sektora značajno povećala. Poverioci i investitori su na to reagovali prekidom investiranja i odlivom kapitala, a balkanske zemlje bez sopstvene štednje su se zakopale u recesiju.

Međutim prema nalazima MMF-a, uprkos odlivu kapitala dug se nije smanjivao već povećavao i to pre svega kod zemalja koje su imale dug u stranoj valuti i fleksibilan devizni kurs, što se sasvim odnosi na Srbiju.

U MAT-u smatraju da u odsustvu domaće štednje i priliva dodatnog inostranog kapitala nije moguće očekivati značajniji rast kreditne aktivnosti.

“U uslovima smanjivanja kreditne aktivnosti banaka preduzeća su prinuđena da prilagođavaju svoje troškove radi održavanja praga rentabilnosti. Smanjenje investicija, prodaja imovine, smanjenje zarada, niži nivo proizvodnje –jesu očekivane aktivnosti, što makroekonomski zahteva sve manje rada i kapitala. Kupovna moć stanovništva, koje je takođe zaduženo, se smanjuje. Krug se zatvara. Smanjivanje tražnje izaziva dalje smanjenje proizvodnje. Formira se tipična povratna sprega recesije. Negativni uticaj ovog procesa jači je što je zaduženost privatnog sektora veća”, navodi se u analizi stručnjaka okupljenih oko ovog časopisa.

Ceo region ima pred sobom nemoguću misiju, sličnu onoj koju ima i Grčka, ojačati domaću tražnju i podstaći investicije koje će obezbediti snažan privredni rast, a sve to uz sprovođenje strukturnih reformi koje će rešiti duboko ukorenjene probleme, kao što su niska produktivnost i strukturna nezaposlenost.

Dragovan Milićević

Od banaka nema pomoći

Druga strana medalje je visoki iznos nenaplativih kredita koji za privredu dostiže i 30 odsto, a u nekim sektorima poput građevinskog i celih 50 odsto. Ekonomista Dragovan Milićević ističe da će se ovaj problem tek pokazati do kraja godine jer u uslovima kada se smanjuje tražnja (smanjenje plata i penzija), kada stagnira izvoz i smanjuje se uvoz repromaterijala bez kog nema ni proizvodnje, privreda nema šta da traži.

“Banke na računima imaju viškova koliko hoćete, ali dobar deo privrede nema adekvatna obezbeđenja. S obzirom na strukturu bankarskog sektora u kome dominiraju strane banke koje su tu došle da uzmu profit a ne da rizikuju sa našim preduzećima, ne može se ni očekivati da povećaju kreditiranje privrede. Pored toga, ova privreda je godinama do 2013. godine beležila neto gubitak od milijardu evra, a u 2013. godini knjižila se dobit ali samo zbog pozitivnih kursnih razlika na dan 31. decembar. U privredi vlada nelikvidnost jer firme između sebe duguju 1,6 do 1,7 milijardi evra. Da ne računamo tu državu koja je veliki dužnik privatnim firmama”, objašnjava Milićević, dodajući da je finansiranje privrede ugroženo, a da će se problem sa gotovinskim tokovima teško prevazići.