Uporedna analiza: Neto dug Telekoma Srbija osam puta manji od duga Telekoma Austrija

Do 23. jula ove godine trajalo je prikupljanje neobavezujućih ponuda za Telekom Srbija, a nakon toga će se krenuti u drugu fazu, tj. privatizaciju. Kao i 2010-11. godine kada je pokušana prodaja nacionalne telekomunikacione kompanije i ova vlast (koja je tada kao opozicija zbog prodaje čak podnela i krivične prijave koje je potpisao današnji predsednik Srbije), isto kao i tadašnja, ne obazirući se na proteste javnosti, upozorenja stručnjaka i apele naučnika ide ka prodaji Telekoma.

Svi mogući kupci

Prošli put privatizacija je propala jer se država i ponuđač, Telekom Austrije nisu našli oko cene, pošto je vlada tražila najmanje 1,4 milijarde, a Austrijanci nudili 1,1 milijardu evra za 51 odsto akcija. Današnja vlast se ne izjašnjava kolika je cena prihvatljiva osim što optimistički i bez posebne argumentacije tvrde kako će za Telekom dobiti više nego što je nuđeno pre četiri godine.

I ovog puta spekuliše se da su najzainteresovaniji za Telekom Srbije nemački Dojče telekom i Telekom Austrije. Dojče telekom bi tako zaokružio prisustvo u regionu jer već je vlasnik hrvatskog, mađarskog, slovačkog, makedonskog i crnogorskog telekoma. Drugi takmac koji se najčešće spominje je Telekom Austrije koga je prošle godine kupio meksički milijarder Karlos Slim (i u kom je austrijska država sačuvala udeo) kada je saopšteno da će nastaviti širenje u Evropi. Inače, Telekom Austrija osim preko VIP-a u Srbiji ima prisustvo i u Bugarskoj, Hrvatskoj, Makedoniji i Sloveniji.

Kao potencijalni interesenti u javnosti se često navode i neki neimenovani investicioni fondovi. S obzirom na prisustvo u američkim i evropskim telekomima, među njima bi mogao biti i američki investicioni fond Blekrok (Blackrock) koji upravlja imovinom vrednom oko 4,3 biliona dolara (4.300.000.000.000 dolara) sa manjinskim udelima u kompanijama u kojima je fragmentirano vlasništvo, gde osim što ostvaruje prinose za svoje klijente ima i uticaj na strateške odluke kompanija.

Tako je, na primer, u Telekomu Italija krajem 2013. godine tajno, ne prijavivši regulatornim organima, dokupio akcija u najvećoj italijanskoj telekomunikacionoj kompaniji do 10 odsto i postao drugi najveći akcionar iza španske Telefonike baš kada je trebalo odlučivati o tome ko će upravljati kompanijom usled raspada dotadašnjeg konzorcijuma Telko. Inače, Blekrok se pojavljuje u vlasničkoj strukturi i španske Telefonike, nemačkog Dojče telekoma, Telekoma Italije, britanskog giganta Vodafona, čak i Telekoma Austrije i norveškog Telenora.

Niska zaduženost

I dok nije baš jasno zašto bi neko Telekom prodavao, sasvim je jasno zašto ima zainteresovanih koji bi kupili ovu kompaniju koja je lider na srpskom tržištu vrednom 1,5 milijardu evra, vlasnik većinskog paketa Telekoma Srpske, dominatnog igrača u Republici Srpskoj, zatim „m:tel“-a, mobilnog operatera u Crnoj Gori, kao i većinskog paketa u HD-WIN koja je vlasnik Arena sporta, kao i još pet preduzeća među kojima je i Dunav banka. Osim toga Telekom je 2013. godinu završila kao druga po visini profita, a na kraju 2014. bi mogla biti i kompanija sa najvećim profitom, ali za to ćemo morati da sačekamo izveštaje Agencije za privredne registre. U 2014. godini grupa Telekom Srbija  je ostvarila profit od 17,8 milijardi dinara (147 miliona evra) što je rast za čak 13,4 odsto u odnosu na 2013. godinu.

Mobilna telefonija je donela više od polovine prihoda na telekomunikacionom tržištu (847 miliona evra) u 2014. godini, a  najviše mobilnih pretplatnika ima Telekom Srbija (44,56%). Kada se radi o prihodima od mobilne telefonije Telekom Srbija je na drugom mestu sa 36,8 odsto iza Telenora koji je u 2014. godini učestvovao sa 40,28 odsto i ispred VIP-a koji je osvojio 22,9 odsto prihoda od mobilne telefonije. Iako je u odnosu na 2013. godinu udeo Telekoma u prihodima smanjen za 0,2 procentna poena, razlika u odnosu na Telenor je smanjena sa četiri na 3,5 odsto. Istovremeno je VIP zabeležio rast učešća u prihodima sa 22 na 22,9 odsto i to pre svega na račun prihoda Telenora.

Međutim, ono po čemu je Telekom posebno zanimljiva meta stranim kompanijama je njegova niska zaduženost, posebno u odnosu na kompanije koje su direktno zainteresovane za njegovu kupovinu.

Ukupne obaveze Telekoma Srbije na kraju 2014. godine iznosile su 107,8 milijardi dinara (891 miliona evra). Od toga su krediti iznosili 60,5 milijardi dinara (500 miliona evra), od čega se 28,2 milijarde (233 miliona evra) odnose na kratkoročni dug, a 32,3 milijarde dinara (267 miliona evra) na dugoročne kredite.

Dugoročne obaveze u 2014. godini su porasle za 4,4 milijarde dinara zbog restruktuiranja sindiciranog zajma od banaka u januaru 2014. godine.

Telekom je ovaj kredit od 470 miliona evra podigao u januaru 2012. godine kako bi otkupio 20 odsto sopstvenih akcija od grčkog OTE-a i refinansirao ostale dugove. Ovaj kredit je bio prvobitno oročen na 36 meseci i Telekom je trebalo da ga otplati u januaru 2015. godine, ali je 30. decembra 2013. godine, TS potpisao aneks ugovora kojim je dobio povoljnije smanjenje kamatne stope na preostali iznos obaveza i produženje roka otplate do novembra 2016. godine. Na ovaj kredit Telekom je u 2014. godini platio kamatu od 512,8 miliona dinara, dok je u 2013. godini plaćeno 676 miliona dinara za kamate na ovaj zajam.

Iako je u odnosu na 2013. dug povećan za oko dve milijarde dinara na 60,5 milijardi, neto dug je značajno smanjen u 2014. godini, za više od 11 milijardi dinara. Naime zbog povećanja gotovine neto dug je smanjen sa 50,3 milijarde dinara na kraju 2013. na 39 milijardi dinara na kraju 2014. godine. Samim tim smanjen je i koeficijent zaduženosti kompanije sa 32,4 na 24,9 odsto. Takođe je poboljšan odnos neto duga i EBITDA-e (zarada pre plaćanja kamate, poreza, deprecijacije i amortizacije koja je jedan od najvažnijih pokazatelja zarađivačke sposobnosti preduzeća) sa 1,11 na 0,84.

Gubitnik kao kupac?

Ove podatke zanimljivo je uporediti sa kompanijama koje žele da kupe Telekom Srbija, kao što je Telekom Austrija. Većinski paket austrijskog telekoma 2012. godine preuzela je kompanija meksičkog milijardera Karlosa Slima Amerika movil za 882 miliona evra, a prošle godine je povećala kapital za milijardu evra u nameri da krene u preuzimanje kompanija po Evropi. Međutim, Austrijski telekom je u 2014. godini zabeležio gubitak od 181 milion evra. Ukupne obaveze ove kompanije su ogromnih šest milijardi evra, a samo krediti iznose 3,7 milijardi evra. Neto dug austrijskog telekoma iznosi čak 2,7 milijardi evra što je više nego osam puta više od neto duga Telekoma Srbija. I to je napredak u odnosu na 2013. godinu kada je neto dug bio viši za 28,3 odsto! Odnos neto duga i EBITDA-e Telekoma Austrija iznosi 2,1, odnosno više od dvogodišnje zarade kompanije pre plaćanja troškova kamata, depresijacije, poreza i amortizacije je potrebno da se plati neto dug. Kada bi srpska kompanija imala ovaj odnos neto duga prema EBITDA, iznos neto duga bi morao da bude čak 800 miliona evra. Slično je i sa odnosom ukupnih obaveza prema EBITDA-i koji u slučaju  Telekoma Srbija iznosi 2,32, a Telekoma Austrija čak 4,74. Ako bi Telekom Srbija imala ovakav odnos obaveza i EBITDA, ukupne obaveze bi iznosile čak 1,8 milijardi evra.

Dojče telekom je jedna od najvećih telekomunikacionih kompanija na svetu sa prihodima od 67,2 milijarde evra i ostvarenom dobiti u 2014. godini od 2,4 milijarde evra. Međutim neto dug ove kompanije u 2014. godini iznosio je čak 42,5 milijardi evra. Odnos neto duga prema EBITDA-i je još lošiji nego kod austrijskog telekoma i iznosio je 2,4 puta.

Iako je teško porediti Telekom Srbija sa Dojče telekomom jedno se može zaključiti, a to je da navodni argumenti kako Telekom treba prodati zato što je prazadužen ne stoje. Uprkos tome što je za kupovinu Telekoma Srpske plaćena prilično visoka cena i što je sam Telekom otkupio sopstvene akcije od grčkog OTE-a što je trebalo da uradi vlada kao vlasnik kompanije, zaduženost Telekoma Srbija - apsolutna i relativna - je daleko ispod zaduženosti kompanija koje bi želele da ga preuzmu.