Avganistan zarastao u mak, učvršćuje poziciju opijumske velesile
Za Avganistan je mak ono što je nafta za Saudijsku Arabiju. Invazija saveznika 2001. samo je pojačala prozvodnju i prihode od opijuma, od koga je zavisan sve veći broj žitelja, među njima i mnogo dece
(foto, sve više maka u Avganistanu)
Avganistanski mak je sirovina za prozvodnju oko 90 posto opijuma i heroina u svetu. Otkupne cene se razlikuju od kraja do kraja ove zemlje, i u proseku iznose 137 dolara za kilogram. Zarada od maka prevazilazi višestruko ovdašnju prosečnu platu a za odgajivače je ne samo velika nego i sigurna zarada.
Činjenica je, međutim, da su mnogi u ovoj zemlji od droge i zavisni. Istraživanje, čije je rezultate ovih dana objavila vlada u Kabulu, pokazuje da opijum ili heron, redovno ili povremeno koristi, oko 3,3 miliona, tojest nešto više od desetine ukupnog stanovništva. Na testiranju na drogu bili su pozitivni mnogo mlađi od 15 godina, dakle, deca – u okolini gradova svako 11. a u selima svako deveto dete!
Prema avganistanskoj vladi, radi se o dosad najsavesnije sprovedenom istraživanju, s najtačnijim rezultatima, prvenstveno zato što se rezultati po prvi put nisu zasnivali na izjavama ispitanika već na toksikološkim analizama krvi.
Od 2005. Avganistan ima čak i posebno ministarstvo čiji je glavni zadatak borba protiv droga koje, međutim, nije uspelo da smanji ni produkciju ni konzumaciju opojnih materija.
“Nacionalna antinarkotička borba zabeležila je nekoliko prvih uspeha ali je daleko od pobede”, kaže ovim povodom šefica tog resora Salamt Azimi.
Američka vlada je naprosto šokirama rezultatima ovog istraživanja.
“Uživanje droga nije avganistanski, već problem SAD i svih članica OUN”, upozorava pomoćnik američkog ministra spoljnih poslova Viliam Braunfild (William Brownfield). Istovremeno, on priznaje da deo krivice za širenje droga u zemlji pod Hindukušem nosi američki vlada. Talibani su do savezničke invazije 2001. gajenje opijata striktno kontrolisali i gušili konkurenciju. Posle invazije Amerikanaca i njihovih saveznika gajenja maka se prihvatilo mnoštvo militantnih grupa, kao i mnogi obični avganistanski ljudi.
Profesor ekonomije Gari Šifman (Gary Shiffman) tvrdi da to što je za Avganistan mak, to je za Saudijsku Arabiju nafta, tojest toliko profitabilni proizvod da se cela ekonomija usmerava na jedan sektor zbog čega zaostaje sve drugo. Vlada, ipak, može, po njegovim rečima, da lako ograniči ilegalnu produkciju. Radi se o tome da im se snizi profit od prodaje i povećaju troškovi proizvodnje, piše on u svojoj knjizi “Ekonomski instrumenti bezbednosne politike”.
SAD su već u saradnji sa avganistanskom vladom u borbu protiv gajenja droge investirale milijarde dolara, ali se urod maka iz godine u godinu povećava. Lane je mak bio sađen na više od 224 hiljade hektara avganistanskog obradivog zemljišta, što je najviše u istoriji. S ovih polja je, prema izveštaju Kancelarije OUN za borbu protiv droge i kriminala (UNODC), ubrano oko 6.400 tona droge, tj oko hiljadu tona više nego 2013.
