Evropske firme ojadile Gazprom odštetama za neisporučeni gas
Trgovci naručili veće količine gasa od uobičajenih, što im ugovori omogućuju, znajući da im to Rusi neće moći da isporuče zbog krize u Ukrajini i tako na odštetama „debelo“ zaradili
(ilustracija - mapa glavnih gasovoda iz Rusije ka Evropi i najvećih skladišta gasa)
Niz evropskih trgovaca gasom, među kojima je dosta čeških, našli su prepreden način kako da lako zarade velike pare na ukrajinsko-ruskoj krizi. Oni su, kako otkriva češki ekonomski dnevnik Hospodaržske novini (HN), od ruskog monopolnog izvoznika gasa naručile za zimu veće količine gasa od uobičajenih što im, inače, omogućavaju dugoročni ugovori. Pretpostavljali su, sasvim osnovano, da Gazpromu neće poći za rukom da ispuni te narudbžine zbog sporova sa Ukrajinom kroz koju se transportuje najveći deo gasa za Evropu i da će im zato Rusi morati da plate penale. Nije reč o nekim malim odštetama.
„Penali mogu biti čak u visini pune cene plina koji Gazprom nije isporučio“, saznaje iz HN iz izvora iz jedne kompanije koja trguje gasom. Ukratko, ugovor s Gazpromom kupcima plina omogućava da naruče više od od petine uobičajene količine gasa. Kada bi tu mogućnost iskoristili svi evropski kupci, na penalima bi Gazprom „ostao kratak“ za nekoliko milijardi dolara! A da je u pitanju sigurno visoka cifra, govori podatak da je u poslednjem kvartalu prošle godine Gazprom isporučio srednjoj Evropi čak polovinu gasa manje nego u istom periodu lane.
Iz jednog od najvećih energetskih koncerna u Evropi, nemačkog RWE, češkom listu je potvrđeno da je dobijena odšteta od Gazproma.
„Gazprom nije ispunio ugovorene obaveze, zbog čega smo dobili odgovarajuće kompenzacije. Zbog osetljivosti teme ne bismo to komentarisali“, izjavio je portparol koncerna Majkl Marfi (Michael Murphy). Češka filijala RWE nije ni odgovorila na pitanja lista o ovome.
Gazprom koji pokriva više od četvrtine evropske potrošnje gasa, na ovaj način plaća cenu ekonomskog rata sa Ukrajinom koja pokušava da dođe do gasana posredan način. Kijev nastoji od početka krize da dobije što više gasa iz Evropske unije, koji je često prethodno uvezen iz Rusije preko Ukrajine. Moskva je to htela da spreči tako što je, postupno, pred početak zime počela da zavrće slavine na gasovodima za Evropu. Očekivalo se, takođe, da će nedostatak gasa dovesti do rasta cena što se nije ispunilo delom i zbog pada cena nafte ali najviše zato što su evropski distributeri unapred računali s kriznim scenarijem i zato napunili sva svoja skladišta gasa. Gazpromu nije išla na ruku ni blaga zima tako da smanjivanje isporuka gasa Evropi nije dovelo do toga da se iz Evrope prestane isporučivati gas Ukrajini. Uz to, zapadni trgovci su počeli više nego ranije kupovati gas i sa drugih strana, na primer, iz Afrike i Bliskog Istoka...
Zbog svega toga Gazprom je izgubio ne mali deo svog udela na evropskom trištu i još to, štaviše, gotovo paradoksalno mora da doplati penalima. Najviše se to odrazilo upravo u Češkoj u kojoj je uvoz ruskoíg gasa lane smanjen čak za trećinu prema 2014, što finansijski iznosi gubitak prihoda za Gazprom od 550 miliona eura. A uz to treba uračunati i pomenute penale koji se mogu proceniti u redu veličina od više desetina miliona eura.
