Uvoz subvencionisane evropske hrane uništava srpsku poljoprivredu (2/2)

- Direktna plaćanja Evropske unije za poljoprivredu (podsticaji, subvencije) koštaju svakog njenog gradjanina oko 110 evra godisnje.

- Ukupni drzavni podsticaji (subvencije) za poljoprivredu Srbije kostaju svakog njenog gradjanina oko 28 evra godisnje, od čega je 21 evro godišnje za direktne subvencije poljoprivrednicima – što je 4-5 puta manje od evropskih subvencija.

- Mereno prema uslovnom hektaru poljoprivrednog zemljišta, ovaj odnos u visini subvencija je još nepovoljniji na štetu Srbije: srpske subvencije su oko 8 puta manje po uslovnom hektaru od evropskih (zbog dva puta veće poljoprivredne površine po stanovniku u Srbiji nego u EU).

2.a. – Subvencije za poljoprivredu u Evropskoj zajednici

Proizvođači mleka i ostale hrane u Evropi obezbeđuju jeftinu hranu na svom tržištu zahvaljujući, pre svega, visokim subvencijama za poljoprivredu – koje EU daje prema programu Zajednićke poljoprivredne politike (CAP – Common Agricultural Policy) po više osnova: po hektaru zasejane površine, litri mleka, grlu stoke i sl. Osim ovoga, deo subvencija ide za podsticaj izvozu hrane kao i za ruralni razvoj.

To za posledicu ima situaciju da su prodajne cene hrane u EU danas niže od proizvodnih troskova, pa na taj način evropski izvoz hrane doslovno uništava poljoprivrednike u malim zemljama koje nemaju ovako visoke subvencije.

Uprkos tome, Svetska trgovacka organizacija (STO ili WTO) je ocenila da je 90% evropskih poljoprivrednih subvencija, tj. direkttnih plaćanja “non-trade-distorting” – odnosno da ne utiče na regularnost poljoprivrednih tržišta u svetu. (12)

Treba reći da STO ima prilično kontroverznu politiku: zahteva ukidanje protekcionističkih mera država i liberalizaciju uvoza, ali dozvoljava visoke državne subvencije za poljoprivredu EU i SAD.

“Sporazum o poljoprivredi” Svetske trgovacke organizacije (AoA – Agreement on Agriculture) za sistem domaće podrške, dozvoljava Evropi i SAD da utroše 380 milijardi dolara godišnje samo na poljoprivredne subvencije…

…Efekat ovih subvencija je da je svetsko tržište preplavljeno proizvodima čija cena je ispod troškova proizvodnje, što deperesira cene i potkopava proizvođače u siromašnim zemljama – ta praksa poznata je kao damping.” – (c)

- Prema zvaničnim podacima EU iz 2013. godine, direktna plaćanja (subvencije) evropskim farmerima čine u proseku 30% njihovih prihoda iz poljoprivrede – na nivou cele Evropske zajednice.

Poslednjih godina, zbog krize, ove subvencije su u pojedinim slučajevima dostizale i 60% prihoda iz poljoprivrede…(12) 

- Zajednicka poljoprivredna politika EU (CAP), odnosno direktna plaćanja (subvencije) koje EU daje za poljoprivredu, košta svakog građanina EU oko 30 centi dnevno, odnosno oko 110 evra godišnje. (12)

Evropska unija inače ima oko 505 miliona građana.

Budžet za poljoprivredu (CAP) Evropske unije iznosi preko 40% njenog ukupnog godišnjeg budžeta.

U ukupnom budžetu EU za 2011. godinu, deo za poljoprivredu (CAP) bio je oko 43%, odnosno 58 milijardi evra. (12)

Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta u Evropskoj uniji iznosi oko 172 miliona hektara – što osim obradivog zemljišta, koga ima oko 104 miliona hektara, uključuje livade i pašnjake, pošumljeno zemljište, bašte i nesikorišćeno zemljište.

Ako se ukupna davanja iz evropskog budžeta za poljoprivredu (CAP) podele sa ukupnom površinom poljoprivrednog zemljišta – onda su prosečna evropska davanja za poljoprivredu, za razne namene, 310-330 evra po uslovnom hektaru poljoprivrednog zemljišta (58000:172=337 evra/ha) – što uključuje subvencije za biljnu proizvodnju (po hektaru), stočnu proizvodnju (po grlu stoke, litri mleka), za ruralni razvoj i za izvozne subvencije. (13)

Evropske subvencije za poljoprivredu podeljene su na tri dela: direktna plaćanja farmerima, koja iznose u proseku 70-80% ukupnih subvencija; deo za ruralni razvoj i deo za eksportne subvencije koje čine ostatak u promenljivom iznosu. (14)

Treba uzeti u obzir i važnu činjenicu da poljoprivredne subvencije nisu iste za različite kategorije zemljišta (za obradivo zemljište su najviče), kao i da nisu iste u svim zemljama Evropske unije.

Inače, zemlje članice same uplaćuju u zajednički budžet EU sredstva za poljoprivredu pa potom odatle povlače ta sredstva: samo Nemačka i Holandija su doskoro uplaćivale više u zajednički evropski budžet nego što su povlačile iz njega, dok su ostale zemlje povlačile nešto malo više nego što su uplaćivale.

Grupa evropskih novinara i istraživaša okupljenih oko sajta farmsubsidy.com počela je tokom 2003-2010. godine sa objavljivanjem podataaka o visini poljoprivrednih subvencija u raznim zemljama EU.

Oni su otkrili da postoje veoma velike razlike u visini poljoprivredih subvencija u raznim zemljama EU, što dovodi do distorzije zajedničkog poljoprivrednog tržišta. Prema podacima za 2008. godinu, naprimer, ukupne poljoprivredne subvencije po hektaru zemljišta su u Bugarskoj i Rumuniji bile oko 80 evra po hektaru, dok su u Holandiji bile 505 evra po hektaru, u Danskoj 434 evra/ha, a u Nemačkoj 388 evra/ha. (14)

Nažalost, Evropski sud pravde (Court of Justice of the EU) je 2010. godine zabranio je ovom sajtu dalje objavljivanje podataka o poljoprivrednim subvencijama, pravdajući to zaštitom privatnosti. (15. 16)

Na taj način skoro polovina budžeta Evropske zajednice postala je netransparentna.  

2.b. – Subvencije za poljoprivredu u Srbiji

Prema Uredbi o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, ukupni državni podsticaji (subvencije) zaa poljoprivredu u Srbiji za 2015-tu godinu, određeni su na 24,5 milijardi dinara (oko 204 miliona evra) – što uključuje direktne podsticaje u poljoprivredi, mere ruralnog razvoja, kreditnu podršku i posebne podsticaje u poljoprivredi. (17)

Kako Srbija danas ima oko 7,12 miliona stanovnika-državljana, ukupni državni podsticaji (subvenije) za domaću poljoprivredu koštaju svakog državljana Srbije oko 28 evra godišnje.

Prema ovoj Uredbi, poljoprivrednici Srbije će iz agrarne kase (od ukupne sume od 24,5 milijardi) kao direktnu pomoć države dobiti 18,3 milijarde dinara (oko 152 miliona evra). (20)        

To znači da direktna pomoć poljoprivrednicima Srbije košta svakog našeg državljanina oko 21 evro godišnje – što je pet puta manje nego u Evropi.

Ako bi se odnos poljoprivrednih subvencija u EU i Srbiji merio prema uslovnom hektaru poljoprivredne površine – taj odnos je još nepovoljniji za Srbiju:

Prema zvaničnim podacima sa sajta Vlade Srbije, ukupno korišćeno poljoprivredno zemljište na teritoriji Republike Srbije iznosi 5,501.000 hektara, a korišćena oranicna površina 3.295.000 hektara. (18)

Ako se ukupne domaće poljoprivredne subvencije (od 24,5 milijardi dinara ili oko 204 miliona evra), određene za razne namene – za biljnu proizvodnju (po hektaru), stočnu proizvodnju (po grlu stoke, litri mleka), kao i za ruralni razvoj i dr. – obračunski predstave preko uslovnog hektara ukupno korišćenog zemljišta (5,5 miliona hektara), podaci su sledeći:

Prema zvaničnom kursu evra sredinom februara 2015. godine, državni podsticaji, tj. subvencije za poljoprivredu u Srbiji, iznose oko 37 evra po uslovnom hektaru ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta. - (204:5,5=37 evra/ha) -

Ako se napravi poređenje sa EU – domaće subvencije po uslovnom hektaru ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta, tokom 2015. godine, su zapravo osam puta manje od prosečnih evropskih subvencija u 2011. godini. - (310-330:37=8,36-8,91 puta manje) -

Samo oko 310.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, dobiće ove 2015. godine podsticaje od 12.000 dinara po hektaru, što iznosi oko 100 evra po hektaru – ali samo za gazdinstva sa posedima veličine do 20 hektara! (19)

Ovogodišnji budžet Srbije za poljoprivredu od 24,5 milijardi dinara (po nekim izvorima 28 milijardi) je manji od prošlogodišnjeg budžeta koji je bio 34,2 milijarde dinara, kao i od planiranog agrarnog budžeta za 2013. godinu od 41 milijarde dinara – čime se razlika između domaćih i evropskih subvencija povećava sa približavanjem EU, umesto da se smanjuje. 

Najveće smanjivanje je na podsticajima za biljnu proizvodnju (subvencije po hektaru) koji su ograničeni na posede veličine samo do 20 hektara – sa prošlogodičnjih 100 hektara.

Ukupan iznos subvencija za bijljnu proizvodnju je tako pao na samo 2,7 milijardi dinara, sa dodatkom regresa za gorivo i đubrivo od po 3 milijarde dinara, dok su podsticaji za mleko ukupno 3,4 milijarde dinara. (20)

Kada se napred pomenute evropske poljoprivredne subvencije uporede sa znatno nižim u Srbiji, jasno je zašto su naše prodavnice danas pune evropske hrane, dok naši seljaci zive na granici egzistencije.

Srbija danas izvozi u Evropu uglavnom kukuruz i pšenicu a odatle uvozi visoko subvencionisanu hranu sa višim stepenom prerade, na kojoj se inače mnogo više zarađuje (posebno uz evropski nivo subvencija).

Dok pričaju o potrebi izvoza domaće hrane u Evropu i usklađivanju sa evropskom regulativom, naši stručnjaci kao da nemarno previđaju činjenice o evropskim podsticajima i traže dostizanje nivoa evropske poljoprivrede – ali bez evropskih subvencija. (21)

Očigledno je da se današnje ‘približavanje Evropi’ odvija preko uništavanja domaćih poljoprivrednika – da bi se njihove oranice za dve godine lakše prodale strancima.

Izgleda da gradsko stanovništvo Srbije, zajedno sa domaćim političarima, još ne razume da je domaća poljoprivreda, odnosno proizvodnja hrane, temelj privredne i nacionalne održivosti, a ne samo jedna od običnih fabrika.

Reference:

c./ - Agreement on Agriculture (AoA), International treaty of the WTO in force from 1995

http://en.wikipedia.org/wiki/Uruguay_Round_Agreemet_on_Agriculture    

12./ - The common agricultural policy (CAP) and agriculture in Europe – frequently asked questions

http://europa.eu/rapid/press-release_MEMO-13-631_en.htm

13./ - Velicina poseda i produktivnost: poljoprivreda u Srbiji i Evropi

www.balkanmagazin.net/nauka/cid144-47315/velicina-poseda-i-produktivnost-poljoprivreda-u-srbiji-i-evropi

14./ - Poljoprivredne subvencije u EU

http://poljoprivreda.info/?oid=12&id=917

15./ - New privacy rules keep 92% of Common Agricultural beneficiaries secret

http://farmsubsidy.openspending.org/news/features/2012-data-harvest/

16./ - EU farmsubsidies remain cloaked in secrecy

http://euobserver.com/economic/116211

17./ - Za poljoprivredu 24,5 milijardi dinara

www.danas.rs/danasrs/iz_sata_u_sat/zaa_poljoprivredu_245_milijardi_dinara.83.html?news_id=89399

prim:

- Prema podacima koje u Politici od 11. marta 2015. godine navodi dr. Nenad Popović, u članku “Zasto je poljoprivreda neiskorišćena čansa”, za ukupne subvencije za poljoprivredu u 2015. godini navedena je suma od 28 milijardi dinara, što iznosi oko 233 miliona evra – ali to ne menja bitnije rezultate navedene u ovoj analizi.

18./ - Vlada Republike Srbije – Poljoprivreda

www.srbija.gov.rs/pages/article.php?id=55

19./ - Drzava placa samo za 20 hektara po gazdinstvu

www.dnevnik.rs/ekonomija/drzava-placa-sam-za-20-hektara-po-gazdinstvu

20./ - Podsticaji: za junice 25.000 dinara, za mleko sedam

www.dnevnik.rs/ekonomija/podsticaji-za-junice-25000-dinara-za-mleko-sedam

21./ - Masovna i jeftina hrana nije nasa buducnost

www.dnevnik.rs/ekonomija/masovna-i-jeftina-hrana-nije-nasa-buducnost