Uvoz subvencionisane evropske hrane uništava srpsku poljoprivredu (1)

 

- Ukupne srpske subvencije za poljoprivredu su 2015. godine u proseku osam puta manje po uslovnom hektaru od evropskih. Bez zaštitnih mera ili subvencija izjednačenih sa zemljama iz kojih se uvozi meso i mleko – domaćoj poljoprivredi preti potpuni slom.

- Cena uvoznog mleka iz Evrope je danas oko 24 dinara po litri, što je manje od najnižih (do sada) zagarantovanih otkupnih cena mleka u Srbiji, a manje je i od najnižih otkupnih cena mleka u EU – čak i kada se ne uzmu u obzir evropske poljoprivredne subvencije koje su inače višestruko veće od domaćih.

- “Ja neznam ni jednog poljoprivrednog proizvođača, bilo da je u proizvodnji mleka, žitarica, voća ili povrća, koji se ne suočava sa osnovnim problemom da su prodajne cene niže od troškovnih cena” – rekao je još 2010. godine Bruno Le Maire, francuski ministar poljoprivrede, o uticaju poljoprivrednih subvencija na cene hrane u EU. (a)

- “Van-tržišne sile nastavljaju da manipulišu tržištem hrane. Generalno, problem je što uticajne zemlje izvoze svoje jeftine a subvencionisane poljoprivredne proizvode u siromašne zemlje, čiji farmeri nemaju tolike subvencije. Ustvari, SAD i ostale razvijene zemlje prisiljavaju siromašne zemlje na sporazume koji ih sprečavaju da zaštite domaću poljoprivredu” – kaze američki agroekonomista i profesor Majkl Preleman (Michael Perelman), autor 19 knjiga iz ove oblasti. (b)

Kratak pregled: 

- Evropa se tokom 2015. godine suočava sa viškovima mleka i njegova cena dramatično pada, pa evropski proizvođači mleka traže nova tržišta za izvoz i opstaju samo zahvaljujući visokim subvencijama za proizvodnju. Slična je situacija i sa viškovima mesa, započeta još tokom 2014. godine, a koji su nastali zbog ruskog embarga na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Evropske unije.

- Prema zvaničnim podacima EU iz 2013. godine, direktna plaćanja (subvencije) evropskim farmerima čine u proseku 30% njihovih prihoda iz poljoprivrede – na nivou cele Evropske unije. Poslednjih godina, zbog krize, ove subvencije su u pojedinim sučajevima dostizale i 60% prihoda iz poljoprivrede. (12)

- Direktna plaćanja (podsticaji, subvencije) Evropske unije za poljoprivredu, koštaju svakog njenog građanina oko 110 evra godišnje.

- Iako je ukupan budžet za podšku poljoprivredi EU veoma visok, nivo poljoprivrednih subvencija u zemljama članicama EU je različit, dok je nivo prodajnih cena hrane ne evropskom tržištu skoro izjednačen – što pogađa farmere u zemljama koje daju najniže poljoprivredne subvencije.

- Ovo posebno pogađa domaće poljoprivrednike jer je Srbija ukinula gotovo sve mere zaštite domaćeg tržišta od uvoza visoko subvencionisane evropske hrane – mada nije članica EU – dok su domaće subvencije ostale mnogostruko niže od prosečnih subvencija u Evropi. 

- Ukupni podsticaji (subvencije) za poljoprivredu Srbije u 2015. godini koštaju svakog njenog građanina oko 28 evra godišnje, od čega je 21 evro godišnje za direktne subvencije poljoprivrednicima – što je 4-5 puta manje od evropskih subvencija.

- Mereno u subvencijama po uslovnom hektaru poljoprivredne površine, ovaj iznos u visini subvencija je još nepovoljniji na štetu Srbije: Ukupne srpske subvencije za poljoprivredu su ove godine osam puta manje po hektaru od evropskih (zbog dva puta veće poljoprivredne površine po stanovniku u Srbiji nego u EU).

- Ukupni državni podsticaji za poljoprivredu u Srbiji, u 2015. godini su izuzetno niski, oko 204 miliona evra godišnje (ili oko 230 miliona po nekim podacima), u okviru kojih su direktna davanja (subvencije) za poljoprivrednike samo oko 152 miliona evra. Ovo nanosi zemlji mnogostruko veću štetu jer se zbog smanjenja subvencija smanjuje domaća proizvodnja i njena konkurentnost a povećava se uvoz jeftine a zapravo visoko subvencionisane evropske hrane.

- Oko 400.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji (od postojećih 631.000 sa oko 1,2 miliona proizvođača), koji se bave proizvodnjom mleka, suočava se sa ‘mlečnim talasom’ iz Evrope – odnosno sa obaranjem otkupnih cena domaćeg mleka i uvozom mleka iz EU.

- Za razliku od sezonskih prihoda iz biljne proizvodnje, proizvodnja mleka omogućavala je do sada srpskim poljoprivrednicima stabilan izvor prihoda tokom cele godine.

- Otvaranje domaćeg tržišta za bescarinski uvoz visoko subvencionisanog mleka i mesa iz EU, kao i njihovih prerađevina – uništava srpsku poljoprivredu i priprema teren za rasprodaju domaćih oranica strancima.

1. – Evropski ‘mlečni talas’ se preliva na Srbiju

- Evropa danas ima potrebu da izvozi, a ne da uvozi mleko

Otkupne cene sirovog mleka u Britaniji su tokom januara 2015. godine, kako piše britanski Gardijan (Guardian), pale na svega 20 penija (0,20 GBP) po litri, što je oko 27 evrocenti – ili oko 32,5 dinara za litar sirovog mleka po domaćem kursu.

Pre samo godinu dana otkupna cena za litar sirovog mleka (farmgate milk price) u Britaniji je bila 33 penija (ppl – pence per litre). - (1)

Britanskim farmerima je rečeno da očekuju dalji pad cena mleka. U nekim slučajevima u Britaniji su otkupne cene sirovog mleka pale na 19 penija, a u baltičkim zemljama pale su na samo 16 penija po litru - što iznosi oko 21,6 evrocenti ili oko 26 dinara za litar. -(2)

Posle gubitka ruskog tržišta vrlo je teško naći druga tržišta za viškove mleka, kažu britanski stručnjaci i otvoreno pozivaju potrošače da kupuju pre svega domaće mlečne proizvode. Oni veruju da će ukidanje kvota za eksport mleka u aprilu 2015. godine u EU dovesti do daljeg pada cena mleka na svetskim tržištima.

1.a – Položaj mlekarstva i stočarstva u Srbiji

Dok se Evropa danas guši u viškovima mleka, a evropski proizvođači traže izvozna tržišta i opstaju samo zahvaljujući visokim subvencijama za proizvodnju – u Srbiji se dešava nešto čudno:

Londonski investicioni fond “Mid Europa Partners” kupio je nedavno najveće srpske mlekare (Imlek, Subotičku mlekaru) koje su bile u vlasništvu “Danube Foods Group” – što je pozitivno ocenjeno od strane srpskih zvaničnika koji očekuju porast izvoza domaćeg mleka. (3,4)

Domaća vlast se nije obazirala na upozorenje da se na ovaj način stranim vlasnicima daje monopol nad mlekom u Srbiji.

A to već sada pogađa domaće proizvođače mleka:

“Mačvanski mlekari traže pomoć države” javlja nedavno agencija Tanjug:

“Direkcija za poljoprivredu grada Šapca i više udruženja proizvođača mleka iz regiona uputili su apel nadležnim ministarstvima, da se putem otkupa za republičke robne rezerve hitno pomogne poljoprivrednicima, jer ne znaju šta da rade sa velikim količinama mleka, koje su se pojavile zbog uvoza.” – (5)

Zbog pada kupovne moći građana i uvoza visoko subvencionisanog mleka iz EU – “Srbija pliva u mleku”.

“Srbija uništava svoju mlekarsku industriju. Na dnevnom nivou već imamo 200.000 litara mleka viška, a velike mlekare već su počele da otkazuju otkup, zbog uvoza iz EU”, pišu Večernje novosti u članku “Mleko iz Evrope davi naše stočare”. – (5-a)

Pismo domaćih stočara iz Unije poljoprivrednika srpskom premijeru, o dramatičnom položaju u kome se nalaze zbog uvoza visoko subvencionisanog mesa iz Evrope, što uništava domaće proizvođače, objavljeno je na samo jednom vojvođanskom sajtu. (5-b)

Tek kada su stočari najavili proteste i blokade puteva, domaći mediji su počeli da pišu o uzrocima ovog protesta:

“Do povećane ponude i problema na tržištu tovljenika u Srbiji došlo je zbog povećanog uvoza svinja i svinjskog mesa po cenama nižim nego na domaćem tržištu, i stoga što nije došlo do planiranog izvoza u Rusiju zbog oscilacije rublje.

Prema podacima Privredne komore Srbije, uvoz tovljenika iz Evrope je 2014. godine više nego dupliran u odnosu na godinu pre.” (5-c)

Predstavnici udruženja poljoprivrednika, okupljeni u Asocijaciji poljoprivrednika, na sastanku odrzanom 3. marta (2015.) zaključili su da je stanje u agraru neodrživo zbog nerada nadležnih državnih institucija i administracije u Republici Srbiji.

“Dobro je poznato da proizvođači mesa, posebno mali proizvođači mleka u poslednje vreme trpe velike gubitke, usled niskih cena i loših uslova ili otazanog otkupa” – navode u saopštenju. (5-d) 

Ovde nedostaje ključno objašnjenje: Srbija je ukinula carinsku zaštitu svog tržišta hrane, pa uvoz iz EU dolazi zbog veštački niske cene evropskog mleka i mesa; te evropske cene su, zbog visokih subvencija za proizvodnju u EU, zapravo niže od samih proizvodnih troškova mleka i mesa.

Ovo su ekonomisti nekad zvali damping cenama.

Na kraju se ipak i ova informacija pojavila kod nas, zahvaljujući izjavi Slobodana Petrovica, generalnog direktora Imleka, najvećeg srpskog prerađivača mleka:

-              Evropski viškovi mleka, zbog embarga Rusije na uvoz hrane iz EU, slivaju se u Srbiju, a taj uvoz se obavlja po dampinškim cenama.

-              Ovo je moguće zato što su poljoprivredne subvencije u Evropskoj uniji pet do deset puta veće nego u Srbiji. (5-e)

Otkupne cene mleka u Srbiji su do sada bile zagarantovanih 28 dinara po litru, a za one koji predaju više od hiljadu litara mleka ekstra klase cene su išle i do 39,5 dinara za litar mleka, plus PDV.

Mleko koje sada stiže iz inostranstva je prerađeno u emulziju, koju mlekari dalje prerađuju, a koja košta svega 24 dinara po litri. (5-f)

Ova cena mleka od 24 dinara za litar je niža od najniže zagarantovane cene koju su domaći proizvođači dobijali do sada (28 dinara); ona je niža čak i od najniže cene mleka u EU, u baltičkim zemljama, koja iznosi 16 ppl ili 21,6 evrocenti za litar – odnosno 26 dinara za litar.

Ovde, naravno, treba dodati i evropske subvencije za proizvodnju mleka, koje su isto tako znatno veće od domaćih.

1.b – Skorašnji pad cena mleka u Evropi je zaista dramatičan:

Prema tržišnim informacijama britanskog DairyCo za novembar mesec 2014. godine (objavljenim 27. januara 2015. godine), otkupna cena sirovog mleka (farmgate milk price) u Britaniji je tada bila 28,99 penija za litar (ppl), odnosno 35,63 evra za 100 kilograma. (6)

U Austriji je u novembru 2014-te otkupna cena sirovog mlaka bila 30,36 ppl, odnosno 37,32 evra za 100 kg; u Italiji 29,92 ppl, odnosno 36,77 evra za 100 kg; u Danskoj 28,99 ppl, odnosno 36,00 evra za 100 kg; u Francuskoj 28,54 ppl, odnosno 35,08 evra za 100 kg; u Nemačkoj 27,65 ppl, odnosno 33,99 evra za 100 kg.

Prosečna otkupna cena sirovog mleka u EU je bila u novembru 2014. oko 34,32 evra za 100 kilograma, ili 27,92 penija za litar mleka (ppl). – (6)

Ukupni troškovi farmera u UK su porasli za 36 odsto u odnosu na vreme pre osam godina, dok su cene stočne hrane porasle za 50 odsto u odnosu na 2002. godinu. Broj farmera koji se bave mlekarstvom u Britaniji je pao na samo 10.000, dva puta manje nego što je bio 2002. godine, jer opstaju samo velike farme. (1)

Na svetskom tržištu raste ponuda jeftinog mleka sa Novog Zelanda, a i Irska planira da značajno poveća proizvodnju mleka do 2020. godine.

Cena obranog mleka u prahu, danas u Francuskoj iznosi samo 2.400 evra za tonu, a tona putera se prodaje za 3.260 evra. (7)

Nemačko udruženje poljoprivrednika zatražilo je od svoje vlade i Evropske komisije pomoć za izvoz na druga tržišta.

Ovakvo stanje u evropskoj poljoprivredi je u najvećoj meri posledica embarga Rusije na uvoz hrane iz Evrope ali je i posledica visokih subvencija za poljoprivrednu proizvodnju koje evropska zajednica daje svojim farmerima.

Na tržištu Srbije su se pojavili polutvrdi sirevi – gauda, ementaler i trapist – po ceni od samo 2,8 evra po kilogramu. Za kilogram ovog sira potrebno je 10 litara mleka – što znači da je cena korišćenog mleka, kada se odbiju troškovi prerade, znatno niža od 28 evrocenti za litar mleka (jedva nešto preko 20 evrocenti).  

U domaćoj štampi se nedavno pojavio podatak da su otkupne cene sirovog mleka u Evropi 0,38 evra po litru (mada su današnje cene mleka znatno niže!), pa bi cena ovog sira, sa troškovima prerade, trebalo da bude 4,6 evra po kilogramu! - (8)

1.c – Prodaja domaćih pogona za preradu hrane strancima je velika greška Srbije

Izgleda da stručnjaci u Vladi Srbije nisu dovoljno upoznati sa nivoom evropskih subvencija za poljoprivredu, posebno za proizvodnju mleka i mesa, kao i sa viškovima hrane sa kojima se Evropa danas bori. 

Srpski zvanicnici isticu da smo lideri u proizvodnji hrane u CEFTA regionu, sa velikom mogucnošću izvoza na rusko, arapsko i evropsko tržište. (4)

Nažalost, nema ni pomena o onome što se danas dešava na tim tržištima.

Domaći izvoz hrane na rusko tržište je već ranije otvoren, ali skorašnji pad vredosti rublje destimuliše izvoz na to tržište; na arapskom tržištu srpsko mlekarstvo nema mnogo šanse protiv visoko subvencionisanog evropskog mleka, kao i na tržištu EU gde su zbog visokih subvencija prodajne cene znatno niže od proizvodnih troškova.

Prvi zadatak je ipak zaštita domaće proizvodnje na domaćem tržištu – i tu srpska vlada treba da zaštiti domaće proizvođače od uvoza visoko subvencionisane hrane iz Evrope. A tu je mnogo propušteno u prethodnom periodu:

Izgleda da ni Odbor za poljoprivredu Narodne skupštine Srbije nije bio u stanju da probudi domaću vlast za odbranu domaćeg tržišta od uvoza subvencionisane evropske hrane. (9)

Otvoreno pismo javnosti Centralne asocijacija proizvođača mleka Vojvodine (CAPMV) o sunovratu domaćeg govedarstva, u kome se broj grla doslovno prepolovio u periodu 2006-2014. godine (tokom 2006. godine 680.000 grla, 2014. - 357.000), nije uspelo da dođe na stranice domaće štampe.

Ovo pismo iz 2014. godine zapravo otkriva haotičnost i nesposobnost državne regulacije u sektoru domaćeg mlekarstva, što je situacija koja traje već niz godina. (10)

Uvoz jeftinijeg subvencionianog mlaka iz Evrope u Srbiju naneće dugoročno veliku štetu domaćim proizvođačima.

Prema nekim podacima, proizvodnjom mleka se u Srbiji danas bavi oko 400.000 porodičnih gazdinstava (od postojećih 631.000) – pa će potpuno otvaranje domaćeg tržišta mleka (kao i tržišta mesa i ostale hrane) za uvoz iz Evrope, naneti ogromnu štetu i ukupnoj srpskoj privredi. (8)

Tokom prethodne vlasničke tranzicije državnih preduzeća, Srbija je brzopleto i budzašto rasprodala svoje mlekare strancima, dok su u Italiji, naprimer, 75 odsto mlekara u vlasništvu proizvođača mleka, kao što je preko 90 odsto klanica u Holandiji u vlasništvu proizvođača stoke. Osim državnih subvencija proizvođačima hrane i (su)vlasništvo nad pogonima za preradu omogućava im bolju kontrolu nad sopstvenom proizvodnjom.

Izgleda da prethodne tranzicione vlade Srbije nisu bile upoznate sa stanjem proizvodnje hrane u Evropi. 

U vezi prodaje Imleka strancima, može se, nažalost, dodati još ponešto (kao ilustracija odnosa vlasti prema domaćim resursima):

I pored reakcije domaće Mreze za restituciju, koja je obavestila javnost da je Imlek još tokom 2010. godine pokušao da prisvoji skupo državno zemljište na teritoriji Beograda, i da u cilju zaštite tog zemljišta treba reagovati pre zaključenja prodaje ovog preduzeća novim vlasnicima – prodaja Imlek i Subotičke mlekare završena je bez zastoja. (11)

 

Reference:

 

a./ - France wants prices at core of EU farm debate -

www.euractiv.com/cap/france-wants-prices-at-core-eu-farm-debate-news-260458

 

b./ - On globalization, economics and the history of food crises

www.countercurrents.org/perelman170409.htm

 

1./ - No whey forward – future of British dairy industry hangs in the balance

www.theguardian.com/science/2015/jan/12/dairy-industry-crisis-falling-milk-prices-national-farmers-union

 

2./ - Dairy farmers warned: milk prices have further to fall

www.theguardian.com/business/2015/jan/24/dairy-farmers-warned-milk-prices-fall-further

 

3./ - Britancima monopol nad mlekom u Srbiji

www.agronews.rs/britancima-monopol-nad-mlekom-u-srbiji/

 

4./ - Mid Europa Partner: Trazimo nove prilike za ulaganja u Srbiji

www.tanjug.rs/novosti/164158/mid-europa-partner-trazimo-nove-prilike-za-ulaganja-u-srbiji.htm

 

5./ - Mačvanski mlekari traže pomoć države

www.tanjug.rs/novosti/166849/macvanski-mlekari-traze-pomoc-drzave.htm

 

5-a./ - Mleko iz Evrope davi naše stočare

www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:536099-mleko-iz-Evrope-davi-nase-stocare

 

5-b./ - Pismo Unije poljoprivrednika premijeru Aleksandru Vučiću

www.agroservis.rs/pismo-unije-poljoprivrednika-premijeru-aleksandru-vucicu

 

5-c./ - Stočari: Hitne mere za otkup svinja ili protesti

www.tanjug.rs/novosti/168070/stocari-hitne-mere-za-otkup-svinja-ili-protesti.htm

 

5-d./ - Asocijacija poljoprivrednika: Stanje u agraru neodrživo

www.agronews.rs/asocijacija-poljoprivrednika-stanje-u-agraru-neodrzivo

 

5-e./ - Jeftino EU mleko uništiće stočare

www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2015&mm=03&dd=09&nav_id=966423

 

5-f./ - Mlekare otkazuju otkup i privremeno i zauvek

www.dnevnik.rs/ekonomija/mlekare-otkazuju-otkup-i-privremeno-i-zauvek

 

6./ - www.dairyco.org.uk/market-information/milk-prices-contracts/farmgate-prices/eu-farmgate-milk-prices/#.VNo_vSjFUwc

 

7./ - Industrija mleka u EU najviše pogođena ruskim embargom

www.euractiv.rs/eu-prioriteti/7716-industrija-mleka-u-eu-najvise-pogoena-ruskim-embargom-

 

8./ - Uvozni trapist na juriš osvaja Srbiju

www.dnevnik.rs/ekonomija/uvozni-trapist-na-juris-osvaja-srbiju

 

9./ - Hitan utkup svinja i prelevmani na uvoz poljoprivrednih proizvoda

www.agroservis.rs/predlog-odbora-za-poljoprivredu-narodne-skupstine

 

10./ - Otvoreno pismo javnosti Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine o sunovratu govedarstva

www.agroservis.rs/reagovanje-10

 

11./ - Sprečiti preprodaju državne imovine

www.dnevnik.rs/ekonomija/spreciti-preprodaju-drzavne-imovine

 

12./ - The common agricultural policy (CAP) and agriculture in Europe – Frequently asked questions

http://europe.eu/rapid/press-release_MEMO-13-631_en.htm

 

…”Direct payments make up 30% of agricultural incomes on average at EU level. But, in recent years, because of the crisis, direct payments have in some cases accounted for 60% of agricultural incomes…’