Američki safari ruskog “kalašnjikova”

Posle sankcija Moskvi, u Americi je poskupio ruski “kalašnjikov” – vrlo tražena roba unutar jednog dela američkih ljubitelja oružja. Zabrana uvoza “kalašnjikova”, učinila je da model puške “sajga” (modifikovanog AK-47, pogodnog za lov) ode u preprodaju i da u trgovini iz druge ruke, podstaknutoj nestašicom tog oružja u dućanima, ne košta više 600 već 1.500 dolara, opisao je nedavno Moskou tajms.

Interesovanje Amerikanaca za oružje je izraz njihovog zakonski utvrđenog prava da ga slobodno mogu imati u kući. Nezavisno od pojedinačnih pasija koje obično prate sport. Na primer, streljaštvo ili lov. Međutim, prvi put je, da je građane SAD u većem broju slučajeva zaokupilo baš rusko oružje. I nema nekog drugog objašnjenja, već da je popularnost cevi različitih modela “kalašnjikova”, osim odlika, rezultat i promotivne kampanje Kalašnjikov koncerna, i to od nedavno.

Jedan od trikova je i odluka proizvođača da svoje puške preda u ruke faci kojoj “oružje dobro stoji”, i da ga za potrebe publike, u različitim epizodama, fotografiše. Stiven Sigal, popularni junak filmskih priča, kao što su “Iznad zakona” (1988.) i “Pod opsadom” (1992.), bez problema je pristao da ta faca bude on, i uz honorar od oko pola miliona dolara godišnje, prihvatio se prošle godine da bude “brend ambasador” Koncerna Kalašnjikov.

Automat "kalašnjikov" za tržište

Lekcija o tržištu

Avgusta 2014, Sigal se štaviše pojavio i na ruski preuzetom Krimu, u Sevastopolju – ne mareći za stav Vašingtona u ukrajinsko-ruskoj polemici o pravu na pripadnost ruskog poluostrva. Prisustvovao je rok koncertu u režiji motociklista kluba Noćni vukovi, ne mareći takođe što su Vukovi popularni pajtosi šefa Rusije Vladimira Putina. I to s Putinovim likom na grudima, na majici koju su mu dobacili očigledno zbog fotografisanja. Ali on poznaje, i kaže da i jeste u prijateljstvu s Putinom.

Zbog reklame ili ne, tek Kalašnjikov se spremao da tokom 2015. u Ameriku izveze 200 hiljada različitih pušaka – 30 odsto više u odnosu na broj svog ukupno proizvedenog civilnog oružja tokom 2014!

Toliki otskok, rezultat je dobro izvedene preorijentacije fabrika u Iževsku – sa proizvodnje ekskluzivno za rusku armiju, na proizvodnju za tržište generalno, ne samo rusko.

Sovjetski AK-47 uzet je u naoružanje 1949, kratko pošto je izumljen u više od dve stotine godina staroj industriji oružja u Iževsku (od 1807!), nedugo posle rata u Udmurtiji, povološkoj republici Rusije zapadno od Urala. Firma potpisnica proizvoda bio je Ižmaš, fabrika u kojoj je automat, naslednik onog s “dobošem”, u rukama crvenoarmijeca tokom rata, izrađivan. Lokalni sabrat Ižmaša je Ižmeh, takođe proizvođač oružja, ali pištolja “makarov”.

AK-47 je konstruktorski produkt Maihajila Kalašnjikova, nekada radnika, koga je novo oružje kasnije proslavilo. U prošlom veku, AK-47 se obreo na mnogim bojištima sveta, postao je popularan kod pobunjenika i ustanika, ali malo ko je među njima zagledao u ono “Ižmaš”, a svi su znali za automat “kalašnjikov”.

Mihajil Kalašnjikov je umro nedavno, u 95 godini života i ispraćen počastima. Ali jedno njegovo pismo u Kremlj, predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, skoro poslednjih dana života, bilo je zadnja javna misija Kalašnjikova – apelovao je na šefa države da se spase iževska fabrika. Ruska armija obustavila je, ili sasvim smanjila, kupovinu iževskog oružja, “Ižmaš” je aprila 2012. bankrotirao a izgleda da bolje sreće nije bio ni “Ižmeh”. Od čega će u takvom slučaju živeti Iževsk?, pitao je i sebe i Putina Kalašnjikov.

Poznati glumac Stiven Sigal u poseti Koncernu Kalašnjnikov

Počnite marketing

Armija Rusije nabavlja druge puške. Tranzicija. 

Ipak – “posle pisma” Putinu oglasio se funkcioner vlade Rusije za vojnu industruju Dmitri Rogozin, s predlogom da grad Iževsk svoje dve firme ujedini u jednu, ali jaku i poznatu, jer bi ponela ime Kalašnjikova. I da se nova firma orijentiše na izvoz.

“Ižmeh i Ižmaš, uz svo moje uvažavanje, nisu ‘brend’. Kalašnjikov – to je ‘brend!”, izjavio je Rogozin. Kalašnjikov je pristao, Iževsk se prenuo i poradovao, a novostvoreni Koncern Kalašnjikov latio se marketinga, ofanzivno okrenutog inostranstvu.

Nije prošlo bez rezultata. Godina 2014. obeležena je izvozom približno 140 hiljada komada oružja i poravnanjem finansijskog gubitka firme “na pozitivnu nulu”. Promovisane su, i uz poseban logo svaka za sebe, “brendirane” tri proizvodne linije, “kalašnjikov” za domaću ili stranu vojsku, “bajkal” za lovce i “ižmaš”, za sportiste. A “uzeta su u vizir” i potencijalna tržišta – Južne Amerike, Azije i Pacifika i Afrike... u nadi da će se time neutralisati šteta od presečenog izvoznog uzleta u pravcu Amerike. Pomenute su Malezija, Tajland...

“Ribrending” će ključno uticati na ambiciju Kalašnjikova, optimistički je zaključio Sergej Čemezov, šef državno posedovane “kompanije-rođaka” Rostek. Strategija je da se trostruko poveća proizvodnja, na 300 hiljada primeraka godišnje, i učetvorostruči se prihod. Kalašnjikov se nada tituli “najpopularnijeg proizvođača oružja na svetu, već do 2020. godine”, citiran je Čemezov.

Međutim, šef Kalašnjikov koncerna Aleksej Krivoručko ne skriva da je usred svih tih ambicija “američko tržište nama bilo vrlo važno”. I zbog Amerike i zbog EU, jer u sankcijama, Evropa sledi američki trag.

Nekako usred dilema, minulih dana u štampi su iskrsle dve, nedovoljno objašnjene ali interesantne pojedinosti. Prva, koja se tiče mogućnosti da Rašan vepons kampani, američka firma uvoznik ruskog oružja, otpočne proizvodnju američke kopije “kalašnjikova”. Nije rečeno na koji način. Niti, da li bi kopija kod Amerikanaca išla umesto originala. A druga, da ruski Koncern Kalašnjikov, navodno, dezangažuje “ambasadora brenda” Stivena Sigala, jer za tu misiju treba da pronađe facu popularnu među Azijatima. To bi značilo, nema izgleda za obnovu izvoza u Ameriku.

Ni jedna od vesti nije potvrđena ali ni sasvim demantovana, tako da je prerano reći kako će se završiti američki safari ruskog “kalašnjikova”.