Evropa ima veliki višak čeličana
Tražnja za čelikom manja za 25 posto od najviše prodaje iz 2007. godine, višak kapaciteta iznosi 40 miliona tona godišnje
(foto, čeličana Tisen Krup u Duizburgu)
Čeličane u Evropi nikako da izađu iz problema u koje su upale zbog finansijske krize pre više od osam godina. O tome piše nemačka agencija DPA koja ističe da samo mere štednje u čeličanama nisu dovoljne da bi se one izvukle iz gubitaka i da se sve više sumnja da li stare evropske, tradicionalne čeličane uopšte imaju budućnost.
Oko toga se šefovi čeličana spore s političarima. Za svoj hendikep u međunarodnoj konkurenciji smatraju visoke cene električne energije i sve teže norme u zaštiti sredine.
Čak i u čuvenom nemačkom koncernu Tisen Krup (ThyssenKrupp) pojačavaju se bojazni da su radikalne promene neizbežne. Šef sindikata IG Metal (Metall) Detlef Vecel (Wetzel) tražio je pre nekoliko dana od predsednika Upravnog odbora Hajnriha (Heinrich) Hiesingera da se jasno izrazi o budućnosti divizije čeličana u okviru koncerna. Hiesinger je u intrevjuu nemačkom radiju WDR ukazao da treba shvatiti da tradicija nikoga ne štiti od konkurencije ali nije direktnno odgovorio na pitanje.
Tisen Krup je, inače, posle austrijske čeličane Voestalpine AG, najprofitablnije preduzeće u grani. Lane je ostvario bruto profit od skoro 200 miliona dolara i imao i čisti profit ali s njim nije uspeo da pokrije neizbežne kapitalne troškove. Mnoge druge čeličane, među njima i nemački proizvođač broj dva Salcgiter (Salzgitter), su zbog niske cene čelika zapale u gubitke.
Dugoročni višak kapaciteta čeličana u Evropi bi morao voditi ka konsoldaciji u grani ali zasad niko ne zna kada će do toga doći. Analitičar-ekspert za industriju čelika Roland Dern (Dohrn) ne vidi trenutno nekakvu direktnu opasnost da neka od čeličana prestane da proizvodi. Očekuje, ipak, da u Nemačkoj dođe do toga i da se zaustavi nekoliko čeličana.
Već duže vreme na krizu upozorava šef austrijskog koncerna Voestalpine Volfgang (Wolfgang) Eder koji je od nedavno i predsednik svetskog udruženja čeličana. On se, kako priznaje, boji da bi evropske čeličane mogle izgubiti korak sa rivalima u međunarodnoj konkurenciji.
Tražnja za čelikom u Evropi ostaje za četvrtinu niža nego 2007. kada je prodaja bila najveća. Višak evropskih kapaciteta se procenjuje na oko 40 miliona tona godišnje.
Eder tvrdi da nedostaje odvažnost da se donesu neophodne odluke. Ne donose se i zato što sa zatvaranjem kapaciteta ostaje bez posla veliki broj ljudi. A to nailazi na otpor političara...
