Poljoprivreda bez plana

Ministarstvo poljoprivrede i zaštitne životne sredine pre nekoliko dana je po prvi put do sada predstavilo Izveštaj o stanju u poljoprivredi Republike Srbije u 2013. godini koji prikazuje stanje poljoprivredno- prehrambenog sektora u prošloj godini, analize po tržištima, kao i sprovedenu poljoprivrednu politiku.

Takozvana Zelena knjiga trebalo bi da se objavljuje svake godine, što je već praksa u zemljama EU. Ovaj izveštaj biće predstavljen i Evropskoj komisiji u sklopu pregovora o članstvu Srbije.

Ne zna se kakva će biti poljoprivredna politika

Zbog okolnosti da su u ovaj izveštaj ušli podaci iz popisa poljoprivrede iz 2012. godine on je istovremeno pun podataka, ali i ostavlja pitanje kako će izgledati naredni izveštaji u kojima neće biti tako detaljnih podataka. Osim toga, stručnjaci smatraju da osim obilja podataka iz popisa nema bitnih stvari kao što je opis stanja u poljoprivredi i šta će biti poljoprivredna politika u narednom periodu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, udeo poljoprivrede u bruto dodatoj vrednosti u 2013. godini bio je veći od 11 odsto, što je rast u odnosu na prethodne godine. Učešće poljoprivrede u ukupnoj zaposlenosti je i dalje iznad 21odsto. Poljoprivreda je u 2013. godini imala udeo od 23 odsto u ukupnom izvozu i osam odsto u ukupnom uvozu.

Prema podacima iz Popisa poljoprivrede 2012. godine u Srbiji ima 631.552 gazdinstava, a površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta iznosila je 3,4 miliona hektara. Prosečna veličina gazdinstva od 5,4 hektara ukazuje da u Srbiji još preovladava sitan posed i da je prosečna veličina gazdinstva značajno niža u odnosu na mnoge evropske zemlje. Regionalne razlike u strukturi gazdinstava u Srbiji su veoma duboke i ukazuju na prisutvo dualnog modela poljoprivrede, navodi se u izveštaju Ministarstva poljoprivrede. Prosečna veličina gazdinstava u Vojvodini je oko 11 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta, a u južnoj i istočnoj Srbiji manja od četiri hektara. Prosečan broj uslovnih grla stoke po gazdinstvu je takođe znatno veći u Vojvodini (4,6) u odnosu na druge regione, posebno južnu i istočnu Srbiju (2,2).

Ipak, prema rečima stračnjaka za poljoprivredu Milana Prostrana, u EU nema tako velikih gazdinstava od po nekoliko hiljada hektara kao što ima u Srbiji, pa se teško može reći da je u Vojvodini usitnjen posed.

Znaci nerazvijene poljoprivrede

Nakon sušne 2012. godine u kojoj su zabeleženi niski prinosi i veliko smanjenje poljoprivredne proizvodnje, 2013. godina je donela povoljne vremenske uslove i ogroman rast proizvodnje. Ukupna poljoprivredna proizvodnja je porasla za 26 odsto, a biljna za čak 41 odsto. Istovremeno, rast stočarske proizvodnje iznosio je svega tri odsto. U ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji biljna proizvodnja ima udeo od čak 67 odsto, dok stočarstvo učestvuje sa 33 odsto, što je znak nerazvijene i ekstenzivne poljoprivrede.

Proizvodnja žitarica u 2013. godini iznosila je 9,1 miliona tona, što je za oko 55 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, odnosno za oko devet odsto u odnosu na petogodišnji prosek 2008-2012. godine.

Poslednjih godina nastavljen je trend smanjenja proizvodnje u govedarstvu i svinjarstvu. U 2013. godini broj goveda smanjen je za šest odsto, a broj muznih krava čak za 13 odsto manji od petogodišnjeg proseka od 2008. do 2012. godine. Broj svinja se smanjio u odnosu na prosek prethodnog godišnjeg perioda za oko osam odsto. U poređenju sa prosekom 2008-2012, rast beleže samo proizvodnja ovčijeg mesa (za oko 31odsto), živinskog mesa (tri odsto) i jaja (45 odsto).  Najvažniji proizvodi stočarstva – mleko, goveđe i svinjsko meso, beleže pad proizvodnje.

Od izvoza iz poljoprivrede 3,3 milijarde evra

U spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivreda je u 2013. godini zabeležila rekordan suficit od 927 miliona evra. Vrednost spoljnotrgovinske razmene u 2013. godini bila je na nivou 2012. godine i iznosila je 3,3 milijarde evra. Vrednost izvoza je bila na nivou od 2,1 milijarde evra (za jedan odsto niža nego 2012.), dok je vrednost uvoza iznosila 1,2 milijarde evra (za četiri odsto niža u odnosu na prethodnu godinu). Stepen pokrivenosti uvoza izvozom poljoprivredno -

prehrambenih proizvoda u 2013. godini iznosio je 175 odsto.

Zbog velikog pada u izvozu kukuruza za čak 71,7 odsto, najvažnijeg izvoznog proizvoda poljoprivrede, pšenica je ostvarila najveći izvoz.

Na uvoznoj strani i u prošloj godini tradicionalno je dominiralo voće sa 11,4 odsto.

U odnosu na 2012. godinu, predviđena budžetska sredstva za razdeo Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede bila su za 9,4 odsto viša. Osim apsolutnog povećanja budžetskih sredstava, zabeleženo je i povećanje učešća poljoprivrede u ukupnom budžetu Republike Srbije, koje je u 2013. godini iznosilo 4,3 odsto, što je za 0,3 procentnih poena više nego u 2012. godini.

Za finansiranje podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, predviđenih  Uredbom i Zakonom, u 2013. godini utrošeno je 27,5 milijardi dinara. Ovaj iznos je za 1,4 milijarde dinara, odnosno za 5,4% veći u odnosu na 2012. godinu.

Najzastupljeniji oblik podsticaja bila su direktna plaćanja, na koja je u 2013. godini utrošeno 25,9 milijardi dinara. Dominantan tip podrške u 2013. bila su direktna plaćanja po hektaru i grlu, sa utrošenih 16,5 milijardi dinara. U strukturi podsticaja za ruralni razvoj najzastupljenija su bila sredstva za unapređenje konkurentnosti poljoprivrede kroz investicije u gazdinstva. Na posebne podsticaje u 2013. godini je utrošeno 442,1 miliona dinara.

Posledice „jurenja za EU“

Milan Prostran, stručnjak za poljoprivredu ističe da mi već godinama dostavljamo izveštaje i pokušavamo da se objasnimo sa EU.

„U vreme Božidara Đelića, 2005-2006 godine obećavano nam je da ćemo do 2016. biti punopravan član EU i mi smo jurili da primenimo evropske propise da bi kasno shvatili da se to prosto ne može primeniti u našoj poljoprivredi. U toj fazi naše poljoprivredne politike i jurenja za EU bili smo u velikoj zabludi. Druga faza je dosta realnija, jer usaglašavamo zakone, ali i ostavljamo period za prilagođavanje. Ono što mogu da kažem iz iskustva da problem sa EU nastaje kada treba da izveštavate Brisel o primeni propisa“, ističe dugogodišnji sekretar Udruženja za poljoprivredu u PKS.

Prema njegovim rečima poljoprivreda je danas mnogo lošija nego 1990. godine, ukinute su mnoge institucije koje su pratile agrar, zadruge, fondovi za kreditiranje... Sa 45 odsto udela u poljoprivredi stočarstvo je palo ne 33 odsto, a dominira biljna proizvodnja što govori o zaostalosti.

„Dolazak poljoprivrede na nivo koji EU zahteva mnogo sredstava i stvaranje novih institucija. Nisam za „na vrat na nos“ jurnjavu u EU. Imamo najmanje još 10 godina da ulaska u EU i treba to iskoristiti za prilagođavanje. Hrvatska je jurila pa sad otkriva probleme. Uz to našu proizvodnju čeka ulazak konkurencije i moramo dodabrati proizvodnju gde možemo biti konkurentni, a to nažalost nisu više faze prerade“, ocenjuje Prostran.

On smatra i da ne treba pisati suviše lepe izveštaje i da ih treba prilagoditi stvarnosti. Takođe i upozorava da se ne smemo mnogo ni oslanjati na evropske IPA fondove, jer dok mi „dočekamo pare iz Brisela, mnogo će vode proteći Savom i Dunavom“.

Nema para za razvoj poljoprivrede

Ministarstvo poljoprivrede je najavilo da će od sledeće godine možda doći do smanjenja subvencija, odnosno da će država subvencionisati samo do 20 hektara.
„To su iznuđene mere i kada su dobili nalog od Ministarstva finansija da smanje subvencije - to su našli kao rešenje. Nigde nema dugoročne agrarne politike. Ja bih voleo da vidim jasnu dugoročnu politiku za male i srednje proizvođače, mada tako nečeg nema ni u EU“, ističe Prostran dodajući da mnogi koji vode politiku ne hodaju po Srbiji i ne vide pravo stanje na terenu.

Prema njegovim rečima dok agrarni budžet koji je oko tri-četiri odsto, ne bude pratio udeo poljoprivrede u BDP-u koji je sada 10 odsto - nema ništa od razvoja. To znači da bi trebalo da se za poljoprivredu izdvoji oko milijardu evra u budžetu.

Bez zemljišne politike

Za Đorđa Bugarina, sekretara udruženja za poljoprivredu pokrajinske privredne komore, u ovom izveštaju nedostaje ono najbitnije - opisna ocena stanja u oblastima a, prema njegovim rečima, stanje je dosta loše. Takođe nema ni predloženih mera kako bi se zaustavili negativni trendovi.

„Potrebno nam je aktivno ministarstvo poljoprivrede, a ne da čeka šta će premijer reći pa to onda da pravda. Ova najava da će se subvencije smanjiti na početnih 20 hektara deluje kao da je odokativna i da nema tu stručne procene. Ostaje pitanje da li želimo da vodimo socijalnu politiku i pomažemo mala gazdinstva ili želimo da podržimo gazdinstva koja će sutra morati da se takmiče sa konkurencijom iz inostranstva. Zelena knjiga ne daje nijedan odgovor šta treba uraditi“, napominje Bugarin.

On ističe da se prvo mora urediti zamljišna politika i doneti zakon o poljoprivrednom zemljištu koji će onemogućiti da stranci postanu vlasnici poljoprivrednog zemljišta. Zemljišna politika je ključna za agrar, dodaje on. Bugarin predlaže i da se od prihoda od izdavanja državne zemlje osnuje fond koji će davati hipotekarne kredite za kupovinu poljoprivrednog zemljišta mladim i obrazovanim ljudima koji će se profesionalno baviti poljoprivredom kao što se to radi u Danskoj. Takođe, smatra on, treba staviti pod kontrolu promet zemljišta i pratiti sve promene vlasništva nad zemljom.

„Moj predlog je i da se omogući onima koji ne mogu da se nose sa konkurencijom da se odreknu svog zemljišta, u korist onih koji zemlju mogu da iskoriste, u zamenu za penziju. Siguran sam da bi dobili više novca nego da daju zemlju u zakup. Takođe je potrebno urediti i sistem javnih skladišta što je bitno za male proizvođače, a takođe nam treba i berza na kojoj se može trgovati derivatima, jer sadašnja produktna berza u Novom sadu i nije berza u pravom smislu reči“, predlaže Bugarin, dodajući da postoji još mnogo ideja ali treba da ih primenjuje ministarstvo ili će sve biti besmisleno“, zaključuje Bugarin.