Sve teže poslovati u Srbiji
Prema izveštaju Svetske banke “Doing biznis 2015” Srbija tek na 91. mestu po uslovima poslovanja od 189 zemalja. Među najgorima na svetu po dobijanju građevinskih dozvola
(karikatura-biznis inkubator)
Uprkos zaklinjanju u ekonomske reforme i najavama boljeg poslovnog ambijenta iprivlačenja investitora Srbija je u prethodnoj godini pala za 14 mesta u izveštaju Svetske banke “Doing biznis 2015” (Doing business 2015). Srbija je pala sa prošlogodišnjeg 77. na 91. mesto od ukupno 189 zemalja. U periodu od 1. juna 2013. godine do 1. juna 2014. Srbija nije unapredila uslove poslovanja ni u jednom segmentu, dok je s druge strane otežala prenos imovine ukidanjem ubrzanih procedura. Većina zemalja zabeležila je napredak u nekim od segmenata koji utiču na lakoću poslovanja koje Svetska banka prati zbog čega je Srbija toliko i pala na listi. Od zemalja bivše Jugoslavije samo je Bosna i Hercegovina lošije plasirana, na 107. mestu, dok se teritorija Kosova nalazi na 75. mestu, Albanija na 68, Hrvatska 65 i Slovenija na 61. mestu. Po uslovima poslovanja najbolje su plasirani Crna Gora na 36. mestu i Makedonija koja je na visokom 30. mestu. Ovo pokazuje i da relativno dobro pozicioniranje na ovoj listi Svetske banke ne znači i prosperitetnu privredu. Doduše na vrhu liste su sve razviojene i bogate zemlje predvođene Singapurom, Novim Zelandom i Hong Kongom.
Treba reći da je u originalnom izveštaju DB 2014. Srbija bila na 93. mestu, ali je nakon korekcije napredovala do 77. mesta prošle godine. Od deset kriterijuma koje prati Svetska banka Srbija je u odnosu na prethodni izveštaj postala nekonkurentnija u osam, a zadržala je nepromenjeno mesto u odnosu na ostale u dve kategorije. Ni u jednoj nije napredovala.
Najveći problem i ove kao i prethodnih godina zainvestitore je dobijanje građevinskih dozvola. Srbija se po ovom kriterijumu nalazi na 186. mestu što znači da je samo u tri zemlje Eritreja, Sirija i Libija, zemlje u kojima besne ratovi. Kao primer za dobijanje građevinske dozvola Svetska banka uzima gradnju skladišta. Tako je u Srbiji potrebno u proseku 264 dana da se dozvola dobije i to košta investitora 25,7 odsto vrednosti skladišta. Iako je u Srbiji potrebno proći 16 procedura za dobijanje građevinske dozvole kao i u regionu Evrope i Centralne Azije u Srbiji to traje tri meseca duže i pet puta je skuplje.
Sledeća stvar koja najviše košta vremena i novca kompanije je plaćanje poreza. Preduzeće u Srbiji plaća 67 poreza u toku godine, što je skoro 3,5 puta više nego zemlje Evrope u proseku. Sledstveno tome i utrošeno vreme za plaćanje poreza je daleko veće. U Srbiji treba potrošiti 279 sati, skoro 35 radnih dana po osam sati, da bi se dažbine poplaćale, dok je u regionu u proseku za to potrebno 45 sati manje, a u zemljama OECD-a više od 100 sati kraće traje procedura plaćanja svih poreza. Najviše vremena oduzima uplata poreza i doprinosa za zapsolene i uplata PDV-a. Sama visina poreza je najmanji problem, jer u proseku ukupno poresko opterećenje iznosi 34,8 odsto, dok je u Evropi 34,9 odsto, a u zemljama OECD-a 41,3 odsto.
Srbija nije ni najbolje mesto da pred sudovima tražite poštovanje ugovora od poslovnih partnera. Po sudskom sprovođenju ugovora nalazimo se na 96. mestu. U proseku sudski sporovi traju 635 dana, što je skoro tri meseca duže od evropskog proseka. Uz to kada konačno stigne presuda ceo proces košta u proseku 34 odsto potraživanja. Na primer u Evropi to isto košta 25 odsto, a u zemljama OECD-a 21 odsto potraživanja.
Na istom, 96. mestu se nalazimo i po uslovima za spoljnu trgovinu gde se meri broj dozvola i vreme uvoza i izvoza kao i trošak uvoza i izvoza po kontejneru robe. Ipak ovde smo uglavnom ispred proseka Evrope i Centralne Azije po svim parametrima.
Po mogućnosti dobijanja električne energije u novom skladištu nalazimo se na 84. mestu. Za uvođenje struje potrebno je proći četiri procedure koje traju 131 dan. Ukupan trošak iznosi 455 odsto prihoda po glavi stanovnika, odnosno na primeru koji je dala Svetska banka 2,2 miliona dinara i 365 dolara.
U odnosu na region Evropa i Centralna Azija preduzeća u Srbiji su u prednosti, ali u odnosu na razvijene OECD zemlje uvođenje električne energije ne samo da duže traje već je i mnogo skuplje.
Najveći pad od čak 24 mesta zabeležen je u kategoriji uknjižavanja imovine. U izveštaju DB 2014. bili smo na 42, a ovogodipnjem izveštaju na 78. mestu. Upravo je u ovom delu i došlo do jedine promene u uslovima poslovanja i to nažalost nagore. Cela procedura uknjiženja traje 54 dana od čega se samo odluka katastara čeka 48 dana. Ovo je skoro dva puta duže nego u regionu i u OECD zemljama, a posledica je ukidanja ubrzane procedure za prenos imovine. Ukupan trošak uknjiženja iznosi 2,7 odsto vrendosti imovine i prilično je jeftinije nego u razvijenim zemljama.
Po uslovima za pokretanje posla nalazimos e na 66. mestu. Za otvaranje preduzeća potrebno je 12 dana da se obavi šest procedura, a trošak je 6,8 odsto prihoda stanovniku.
kada se radi o lakoći dobijanja kredita srbija se nalazi na 52. mestu što je sedam mesta slabije nego u prethodnom izveštaju. Zanimljivo je da u Srbiji privatni kreditni biro ima podatke o 100 odsto odraslih, što nije slučaj ni u regionu Evrope i Centralne Azije (33,7%) ni OECD (67%).
Po rešavanju stečaja Srbija se nalazi na 48. mestu. Ovde se ističe visok trošak koji ovde nosi stečaj od čak 20 odsto imovine dok je u zemljama OECD-a samo osam odsto, ali i veoma niska stopa oporavka preduzeća nakon stečaja. U Srbiji svega 30 odsto preduzeća nastavi poslovanje nakon stečaja i reorganizacije dok je u zemljama OECD-a to čak 72 odsto.
Na kraju, najbolje stojimo po pitanju zaštite manjinskih akcionara gde smo na 32. mestu.
