Srušiti Rusiju, pa se suočiti s Kinom!

“Cilj SAD je kontrolisati svetske resurse, sav svet, biti policajac”, kaže, kritikujući politiku Vašingtona reditelj Oliver Stoun, tvorac nekoliko izuzetnih filmova, trenutno zauzet “Ukrajinom u ognju”, dokumentarnom pričom o tragediji te zemlje.

“Sada, Amerika nastoji da okruži Kinu i Rusiju. Nagrada u toj borbi je Evroazija – u kojoj su ogromne zalihe resursa.”

“...Ljudi u Vašingtonu, navikli su da misle da mi na to imamo pravo, te je u našem interesu da destabilizujemo Rusiju: podeliti Ukrajinu i smeniti vlast u Moskvi. To je počelo pre nekoliko godina. Smeniti Putina, srušiti novu Rusiju, a onda se okrenuti Kini”, izjavio je Oliver Stoun u intervjuu Rasijskoj gazeti (http://m.rg.ru/2014/09/22/oliver-stone-site.html). Reditelj dopušta zaključak da to može biti uvod i u nuklearni rat.

“Kriza u Ukrajini, kako se meni čini, nije manje oštra nego kriza povodom Kube 1961-62. ili situacija oko Berlina. To je jezivo... Bojim se da međusobno nerazumevanje može dovesti do rata uz upotrebu nuklearnog oružja i posledično ‘nuklearne zime’. Ranije smo se toga plašili, a onda je strah odstupio pred novim problemima, ali takva opasnost postoji. Ne znam hoće li se to dogoditi, ali ja sam vrlo zabrinut”, rekao je vijetnamski ratni veteran, kasnije tvorac filma “Vod”.

Stoun na snimanju filma "Vod"

Neispričana istorija SAD

Oliver Ston svoju kritiku politike Vašingtona objašnjava “pravom građanina SAD da javno kaže svoje mišljenje”.

“Ukoliko to ne bih činio, proizišlo bi da odstupam u strahu i povinujem se dogmama koje mrzim”, objasnio je Rasijskoj gazeti. “Mislim da bi se mnogi Amerikanci saglasili sa mnom da SAD idu pogrešnim putem – putem rata i agresije. Amerika se može kretati samo naviše i cilj tog kretanja – dominacija svetom.”

U takvoj ulozi, Amerika se “ponašala pogrešno, započinjući ratove u Kuvajtu, Iraku, Avganistanu i militarizovavši Libiju”.

Upitan o “filmovima o onima koji se smatraju neprijateljima Amerike”, Fidelu Kastru i Hugu Čavesu, i eventualno, nameri da napravi film o Putinu, Oliver Stoun je razjasnio da to što je već uradio nisu uopšte bili filmovi već radije filmovani intervjui, ne dramskog već dokumentarnog žanra. Rekao je da se “Ukrajina u ognju” radi u saradnji sa ukrajinskim producentima koji snimaju dokumentarni film o istoriji krize u toj zemlji, i da bi oni želeli da Stoun načini “intervju s Vladimirom Putinom”.

“Mi smo to ponudili. Još, po svoj prilici, ne mogu kazati da li će do toga doći, na gospodinu Putinu je da odluči. Biće tamo i drugih intervjua. Ali, ja nisam reditelj ili glavni producent, i prema tome to se razlikuje od mojih drugih poslova. A, kako radim na filmu-drami o Edvardu Snoudenu, ne mogu raditi dva filma u isto vreme”, objasnio je Stoun.

Uz film o Snoudenu, pomenuo je i “još jedan projekat”, potvrdivši u odgovoru na direktno pitanje da je taj projekat “Neispričana istorija SAD”, u saradnji s Piterom Kuznikom. “Knjiga, napisana po filmu, a ne obratno, kako obično biva”, rekao je. Oseća se srećnim što je posle svih napora uspelo da se dokumentarni film i knjiga predstave i u Rusiji. “Rusi imaju sasvim drugi pogled na događanja u Prvom i Drugom svetkom ratu. Amerikanci mnogošta ne razumeju u istoriji tih ratova, o čemu govorimo u toj knjizi. U Rusiji, ljudi mogu reći: ‘Da, mi znamo o tome’. U SAD – ne. Napisali smo knjigu i snimili serijal za mladež, takve, kao što su moja kćer i sinovi, da bi se oni upoznali s tom istorijom. Piter i ja smo proputovali celu Ameriku i mnoge zemlje sveta, komunicirajući sa studentima. Ovog vikenda ćemo, na primer, istupiti u državi Arkanzas s prezentacijom petog dela u kome se govori o imigracionoj krizi 1957, pri predsedniku Ajzenhaueru. Važno mi je takvo predstavljanje istorije mladima. Doticanje takvih spornih tema, kao što su Prvi i Drugi svetski rat, “hladni rat”, odnosi SAD i SSSR. Na kraju te dugačke istorije je kriza u Ukrajini”, objasnio je reditelj.

Knjiga, nedavno predstavljena na moskovskom sajmu knjiga, kod mnogih u SAD izazvala je šok a sada je u prodaji i u Rusiji

Amerikanci ne znaju da je Rusija spasla svet od Hitlera

“Amerikanci ne znaju i ne razumeju da je Rusija spasla svet od Hitlera, da su Rusi uništili njegovu armiju. Nemačka ratna mašina bila je nadmoćna čak i u poslednjoj etapi rata. Oni su bili nadahnuti željom borbe do kraja. Isto kao i SSSR. Sa obe strane je bilo proliveno mnogo krvi. Po meni, uništenje većeg dela nemačke ratne mašine od strane Rusa, spaslo je milion američkih života najmanje. U tom ratu poginulo je više od 300 hiljada Amerikanaca. Može se pojmiti šta bi se dogodilo da su SAD ranije ušle u rat. Da je, na primer, SSSR posle razbijanja Nemaca pod Kurskom i Staljingradom istisnuo protivnika, ali prestao da ide dalje, i ostavio da saveznici završe rat. Čerčil i Ruzvelt su se plašili toga. Tada su SAD mogle izgubiti milion vojnika. Zamislite koliko bi dece ostalo bez očeva. To bi sasvim preobrazilo prirodu oholosti SAD koje su se posle Drugog svetskog rata ukazale u pobedničkoj i jakoj poziciji. Trebalo bi da budemo zahvalni Rusima, da im budemo saveznici i da im verujemo. Ali, od strane predsednika Trumana i elite oličene u biznismenima Volstrita, nije bilo ni nagoveštaja takve zahvalnosti. Američki bogataši i bankari uvek su mrzeli Rusiju, mrzeli komunizam. Truman je, istupajući 1942. godine u Senatu, rekao, neka sovjetska i nemačka vojska ubijaju jedna drugu, nama to odgovara. Takav je bio mentalitet Trumana.”

Na šinama militarizacije

Govoreći o režimu Sovjeta, koji je njemu kao strancu, u to doba, u vreme Brežnjeva, zauzetom intervjuima s brojnim disidentima u Bakuu, Jerevanu, Kijevu, Lenjingradu, Minsku, Moskvi, Odesi, Sevastopolju i Tbilisiju, “izgledao užasno”, Oliver Stoun je pomenuo velike nade u promene na bolje koje je sobom doneo Mihajil Gorbačov. S dolaskom Gorbačova kod mnogih se pojavilo nadanje u mir, pa se između 1986. i 1989. činilo da će se to i zbiti. Ali, 1989. SAD su ušle u Panamu, a 1991. je počela operacija u Kuvajtu, i bilo je jasno “da se nade u novi svetski poredak ruše”.

“Rat u Kuvajtu držao je Ameriku na šinama militarizacije. Tako da SAD nisu postale neke druge, i posle svih dogovora sa SSSR ( ... ) Buš je unakazio sve u šta sam verovao u detinjstvu i u mladosti. Počeo sam da izučavam američku istoriju, i mnogo mi je pomogao Piter Kuznik. Rezultat toga su dokumentarni film i knjiga. Tada sam počeo da izučavam šta se to desilo u 1980-im i 90-im. I video da su SAD izopačile duh u kojem su zaključeni sporazumi Gorbačova i Buša starijeg o pitanjima ujedinjenja Nemačke, širenja NATO i drugim.”

Oliver Stoun kaže da je naknadno razgovarao sa Mihajilom Gorbačovom, koji “osuđuje to kako su postupile SAD, nazivajući to izdajom Rusije i narušavanjem duha sporazuma sa Bušom-starijim”. Sporazumi “nisu potkrepljeni papirima i narušeni su, prvo od Bila Klintona, a zatim i od Džordža Buša-mlađeg i Baraka Obame”, kaže Stoun. Trinaest novih članica je uvedeno u NATO.

“Za Rusiju, to je noćna mora. Situacija u Ukrajini je poslednje iskušenje. Počelo je pokušajem da se Gruzija učini članicom NATO. Zatim je bila pritajena želja da se u savez uvuče Ukrajina i da se Rusija liši pristupa Sevastopolju, gde se bazira njena flota. To učiniti, bilo bi šut u tur Rusiji, i ona se s tim nije mogla pomiriti. Ja razumem zašto Putin nije mogao da se odrekne Krima. Zapadne institucije – EU, NATO, MMF, htele bi uticaj na Ukrajinu, da je kontrolišu. Ne mislim da je to zdravo za Rusiju, koja brani prava ljudi na jugoistoku Ukrajine. Ja vidim u čemu je sukob ali mislim da mnogo Amerikanaca uopšte ne razume tačku gledišta Rusije. Njima se čini, ona stremi jedino uveličavanju, da Putin želi da obnovi prošlo. Po mom mišljenju, Putin zauzima odbrambenu poziciju, štiteći osnovne geopolitičke interese Rusije. I on na to ima pravo, kao i bilo koja druga zemlja. A SAD se upliću i sve vreme ispituju izdržljivost Rusije, kao što je bilo sa širenjem NATO na istok. To je vrlo opasna situacija. Bilo bi katastrofa gurati Rusiju tim putem”, rekao je Oliver Stoun.

Oliver Stoun, 16.9.2014. snimio Igor Dunajski

Kapitalizam bandita

Stoun otkriva da je verovao u duh odnosa sila koji je na scenu doneo Gorbačov, ali je sve to nestalo s Jeljcinom, kada su mu SAD, želeći da Rusiju učine kapitalističkom, uputile “svoje specijaliste”, takozvane “momke sa Harvarda”. Kao rezultat, Rusija je dobila “gangstersku ekonomiju”.

“Ja smatram, mada znam da drugi osećaju i drugačije, da je Vladimir Putin odigrao vrlo važnu ulogu, zaustavivši to klizanje Rusije naniže, rekavši ‘ne’ politici Jeljcina, ustrojivši novi državni poredak i novi autoritarizam. Mislim da je to Rusima vratilo osećaj opredeljenosti, izlaza i ponosa. Ekonomija je bila opala na nivo holandske. Povratiti državu iz ruku bandita bilo je važan korak za Rusiju. U tom smislu se ja oduševljavam Putinom kao moćnim čovekom”, objasnio je reditelj.

Sagovornik ruskog lista je podvukao značaj Putinove odluke da Rusija pruži gostoprimstvo Edvardu Snoudenu, jer SAD “imaju dugačke ruke”.

“Dovoljno je prisetiti se incidenta s prinudnim sletanjem aviona predsedcnika Bolivije Eva Moralesa. Ranije je bilo mogućno pronaći utočište u Braziliji, Francuskoj, Švajcarskoj ili Švedskoj. Ali sada toga nema. Svuda je američki uticaj. SAD su ostale jedina nad-država i ne mislim da je to ikome od koristi, pa ni samoj Americi. Prema tome, kada je Putin donosio takvu odluku, kada je istupio sa inicijativom povodom hemijskog oružja u Siriji, on je istinski pomogao jednom delu sveta na našoj planeti.”

Naslućuje ko je srušio boing nad Ukrajinom

Upitan, “ko je srušio malezijski ‘boing’ nad Ukrajinom”, Stoun je rekao da njemu “intuicija kaže da su avion oborili ‘rđavi momci’ u vladi Ukrajine. Nisam siguran, ali sumnjam da je bilo baš tako”, rekao je.

Pomenuo je “histeričan ton” kojim je državni sekretar SAD Džon Keri požurio da optuži Rusiju. Isto onako, kako je pre toga optužio vladu Sirije da je upotrebiula bojni otrov sarin. Od Snoudena smo čuli šta sve prate i znaju SAD, a od njih, u slučaju malezijskog aviona, nema baš nikakvog podatka o “ukrajinskom lovcu koji je u vazduhu bio uporedo s ‘boingom”. Crne kutije dekodiraju se u Britaniji, ali rezultat ispitivanja objaviće se tek 2015, “mnogo kasno”.

“Ja sam veteran rata u Vijetnamu, i tada se događalo slično”, rekao je Stoun. Kongres SAD doneo je Tonkinšku rezoluciju, kojom je otvoren put ratu u Vijetnamu, na osnovu toga što su severni Vijetnamci tobože pucali u američki minolovac.

Stoun, u sredini, kao američki vojnik u Vijetnamu

“A posle mnogo godina, saznali smo da to nisu bili Vijetnamci, nego je sve namešteno od Amerikanaca. Laž i provokacija. Mi znamo mnogo takvih slučajeva. Na primer, kada je Džordž Buš-mlađi u OUN izjavio da Irak ima oružje za masovno uništenje. Mi smo to videli i u izvedbi njegovog oca, Džordža Buša-starijeg u Kuvajtu, odakle su stizali lažni izveštaji o varvarstvima iračkih vojnika koji tobože ubijaju decu. SAD znaju da izvode tajne operacije te vrste u svrhu udešavanja javnog mišljenja. Tokom godina, praktikovali smo to pri zameni režima u različitim zemljama (...) Slične tehnike dejstva razvijane su i korišćene u Ukrajini, gde je aktivno radio (američki, prim. aut.) Nacionalni fond za podršku demokratiji. Njihov cilj je bio da se svrgne vlada i da se na vlast dovedu prozapdne snage...”, rekao je Oliver Stoun, nahanut da “Amerikancima otvori oči”.