Rusija bi produbljivanje spora sa Zapadom platila petinom prihoda

Sve više se računa sa donošnjem novih ekonoskih sankcija protiv Rusije  zbog ukrajinske krize o čijim posledicama se, međutim, malo u Rusiji govori. Nastavak i produbljivanje krize, koje bi dovelo i do povećanih troškova za naoružanje, može veoma skupo koštati Rusiju. 

To upozorenje nije, medjutim, došlo ni iz Vašingtona ni Brisela nego od jednog od najbližih i najkpompetentnijih ljudi iz okoline predsednika  Vladmira Putina. 

“Slikovito rečeno, to bi isto bilo kao kad bismo se svi kao društvo odlučili da se odreknemo 15-20 posto svojih prihoda”, rezmirao je, u izjavi agenciji ITAR TASS, dugogodišnji vicepremijer i ministar finansija  Aleksej  Kudrin. On je još iz petrogradskih vremena blizak s Putinom s kojim i danas sarađuje i savetuje ga.

Kudrin  je čak 11 godina bio ministar finansija i glavni je arhitekta oporavka Rusije tokom prve vladavine Putine u prvoj deceniji ovog veka. Iz vlade je otišao pre tri godine  u znak protesta zbog odluke Putina da naglo i izrazito poveća vojne izdatke što je ocenio kao veoma riskantni potez za zemlju koja je u toliko izrazitoj meri zavisna od kretanja svetskih cena nafte i gasa. Uprkos tom razlazu, njih dvojica su ostali u stalnom kontaktu a i sam Putin je potvrdio da koristi i dalje  Kudrinove savetničke usluge.

Šef Kremlja, ipak, ne postupa uvek po savetma Kudrina koji i u nekim  svojim poslednjim izjavama ulazi u šira razmatranja situacije u regionu. Ukratko, Kudrin kaže da se zbog Ukrajine, društvena situacija naglo u Rusiji promenila.

“Opet smo postali protivnici Zapada. Ja se lično uopšte ne identifikujem  sa tim rastom protivzapadne retorike”, rekao je on i ukazao da izolacionistička rasploženja staju mnogo i ograničavaju ekonomske veze a  upućuju zemlju ka orjentaciji prema “drugom inostranstvu” koja je skupa i vodi tehnološkom zaostajanju u razvoju.

Kudrin se jasno ogradio od od zatvaranja ruske ekonomije od sveta  s obrazloženjem da se time čuva njena nezavisnost, a kao posebno tešku grešku označio je novo upuštanje u trku sa Zapadom u naoružavanju.  “Ako bi se Rusija vojno umešala na neki način u događanja na  jugoistoku Rusije istog trenutka bi se vojni budžeti druih zemalja povećali  više nego što sada iznosi celi ruski vojni vojni budžet”, rekao je on i upozorio da je vojni budžet Rusije sada deset puta manji od budžeta NATO što pokazuje  da se radi o neuporedivim mogućnostima.

Putin je, međutim, sinoć preporučio da se na sastanku Saveta bezbednosti Rusije postupa upravo drugačije od onog što je predlagao Kudrin. Umesto otvaranja ruske ekonomije prema svetu, on je preporučio korake za “minimiziranje zavisnosti ekonomije države i njenejih finansija od spoljnih  faktora, ne samo ekononomskih nego i političkih”. A najavljuje i da nema  nameru da štedi na vojnim izdacima, utoliko više što se NATO približva granicama zemlje.

To je, verovatno, državnički stav koji je popularan u Rusiji ali, mora se dodati, Rusiju udaljava od njenih glavnih partnera koji su, i pored gasnog ugovora s Kinom (i sličnih planova koji će početi da važe za 15 i više godina), nedeljivo i neopozivo vezani za Evropu i Zapad.