Posle pobede Gi Srpske

Možemo da počnemo od Kosovske Mitrovice, ali svejedno je. Jedna te ista, jedna strašna priča, jedan bauk kruži Kosovom a ime mu je Gi „Srpska“ – ide od sela do sela, gradića do gradića i – ako je za verovati  jednoj velikoj većini, nesrazmerno velikoj u odnosu na onu većinu koja je donela pobedu „Srpskoj“ – zastrašuje, preti, ucenjuje a sada se, u pobedničkom piru, čak i sveti.

Ranilug

Tako da možemo da počnemo i od Raniluga, recimo. Milan Aritonović, nosilac liste Srpske narodne partije Kosova danas (na dan 3. 12.) svedočio je u policijskoj stanici KPS o tome kako je u njegovo dvorište, tokom prethodne večeri, ušla kolona. Lupali su zastavama o prozore njegove kuće u kojoj su se tada nalazili njegova sestra i četvoro dece. Porazbijali su stakla. Na pitanje ko je to mogao da uradi Aritonović kaže da je to „Srpska“, sa svojim pripadnicima tzv civilne zaštite, bivšim vojnim licima i nekima koji su se „oko ovih prokletih izbora pojavili niotkud“.

Centar za socijalni rad u Ranilugu, nastavlja Aritonović, oblepljen je plakatima „Srpske“. Direktorka Centra za socijalni rad, izvesna Stana Savić, išla je od kuće do kuće, nosila ikonu sa sobom (Aritonović ne zna koji je svetac bio u pitanju) i, nudeći ljudima jednokratnu pomoć od 20.000 dinara, tražila od njih samo jedno: da se pred ikonom zakunu u decu da će glasati za „Srpsku“.

Pretnje otkazima, smene koje su već u toku, razrešenja dužnosti i tome slično folklor su i s tom se pričom srećemo gde god se uputili. Kao i priče poput ove, gde načelnik školske uprave smenjuje direktore škola po svom nahođenju ili nahođenju bivšeg i trenutnog gradonačelnika, izvesnog Gradimira koji je bio na tom mestu i ispred vlade Kosova a onda se, volšebno, našao na listi „Srpske“ iako je osimnjičen za dva ubistva...

Danas u podne (3. 12.) organizovan je protest zbog ovih smena kojima je započela vladavina „Srpske“.

„Bićemo prinuđeni na građansku neposlušnost i nećemo puštati decu u te škole“, komentariše Aritonović i dodaje: „Od 150 Srba, otprilike 100 kuća u Ranilugu, na svakoj će pisati 'Na prodaju', a ja ne želim da verujem da je ideja vlade Srbije bila da nas protera s Kosova“.

Gračanica

Napokon je „pao“  zloglasni bivši liberal Teslica i pobedila je „Srpska“. Na pitanje šta o tome misle građani Gračanice odgovor je zapravo strašan: „Ma boli nas uvo“. A onda objašnjenje: „Pod prejakim smo bili pritiskom, nek je prošlo...“

Isti scenario samo malo gori nego u Ranilugu, jer Gračanica je imala kapacitet da bude najjača srpska sredina na Jugu. S početka kampanje „Srpske“ sećaju se Vulinovog govora i nekoliko baka koje su se zaplakale u prvim redovima. Saopštenje da je na skup došlo 15.000 ljudi – a koje su morale da prenesu sve agencije pod pretnjom novinarima da će „imati problema“ sa šefovima, svima je zvučalo kao vest – što bi i bila da je na taj skup došao narod s celog Kosova. Ali nije. Došli su samo oni koji su bili na spiskovima.

Da u jednoj od eminentijih novinskih agencija (Beta) radi novinar koji je istovremeno zaposlen u Kancelariji Za KiM - javna je tajna. Da se i Tanjug ustručava pisanja istine, oseća se po nadrealnim vestima koje ta agencija dostavlja s Kosova. Da je pritisak na novinare takav da je postao očigledan i da više nema nikakvog uvijanja nego se radi o otvorenim pretnjama, poražavajuća je istina. Ali ne i iznenađujuća.

Napokon, od pobede „Srpske“ u Gračanici nije jedan dan prošao a neistomišljenicima se već preti zatvaranjem lokala, pretnjama nekim inspekcijama a po ko zna kom zakonu i čije države – kada nigde u Sporazumu ne piše da inspekcije iz Srbije imaju vršljati Kosovom i svetiti se onima koji nisu bili za njih.

Krstimir Pantić sa pratiocima u Kosovksoj Mitrovici

Šilovo i Patreš-Pasjane

Patreš - Pasjene, mesto gde je gradonačelnik bio čovek koji je robijao zbog silovanja, izvesni Cvetković, proslavilo je ove izbore pritiskom na jednu privatnu TV stanicu iz Šilova kojoj je onemogućeno da radi, tačnije da snimi razrušene glasačke kutije i zapaljene listiće u kojoj je pobedila „Srpska“ što je naljutilo Cvetkovića. Pretnje i vređanja, umalo i fizički napad doživeo je vlasnik Nenad Milenković a razbijanje opreme i telesne povrede snimatelj ove kuće koja se zove Puls.  Na kraju je pobedila „Srpska“

Štrpce

Mesto gde živi oko 2000 Albanaca, gde je na izbore izašlo oko 500 glasača i jedina srpska sredina na Kosovu gde nije pobedila „Srpska“ nego je na mestu gradonačelnika ostao čovek iz SLS.

Kosovska Mitrovica

Vanredno stanje. Umesto kampanje, ubeđivanja i prinude. I podele koje stariji Mitrovčani porede s onim referendumskim u Crnoj Gori. „Bukvalno su podeljene porodice i komšije, ljudi samo što ne počnu da se grizu“, objašnjava čovek kojeg ovde, naravno, nećemo imenovati. „Znaš šta te čeka ako ne glasaš“, dodaje, „gubiš posao. Znaš kakve su posledice“, pita.

Ne znam.

„Znam ja, pitao sam svoje dupe da li može da izdrži i reklo je – da“. Zatim pretnje. Krsta od milja, Krstimir Pantić po imenu – kaže izvor KPS nemoćan da reaguje – upao u kuću rođaka Marka Jakšića i starom čoveku nalupao šamare jer je stari čovek rekao da neće da glasa“. Prema ovom izvoru, Krsta nije u kuću starca upao sam već sa pripadnicima MUP-a Srbije.

„Imali smo ono čuveno glasanje po grupama“, smeje se od muke jedan građanin. „Ili Kragujevačka kolona, lica su mi ličila na one jadnike u Kragujevcu oktobra '41. Samo što su ovi ovde moralno streljani“.

„Bojkotaši su 3. novembra, ni njima se neće zaboraviti, preterali. Blago rečeno. Onakve uvrede prelazile su svaku granicu“, kaže jedan umeren čovek. Nesklon krupnim rečima.

Oni skloniji posmatranju jer im je to struka, dakle policija (ne srpska) imaju dosta iscrpan materijal o saradnji Krstimira Pantića sa „arhineprijateljem“ u telu Adrijane Hodžić. Bilo je tu i dodele poslovnih prostora ali i sasvim javnog sastančenja u poznatom mitrovačkom kafiću Dolče vita. Iz nekih izvora bliskih njenoj kancelariji procurila je informacija da je Hodžić svojim „ljudima“ preporčila da glasaju  za Pantića i da je to bio deo dogovora.

Očekivanja Mitrovčana koji su navikli na sve su sledeća: Krsta će biti poslušnik a usput će se za svoju dušu svetiti kome i kako stigne. Zatim, očekuje se da će doći do realizacije svih pretnji nelojalnima. Zatim, lepo je što su hteli „jedinstvenu“ listu – ali to je jednoumlje, nema tu jedinstva. Jednoumlje i strah.

Proslava pobede izgledala je tako što su se „Pantini ljudi“ vozikali gradom i pucali od veselja. Odlična najava mirnih dana u Mitrovici.

Na dan izbora, Centar za socijalni rad okupio je gomilu ljudi i delio im jednokratnu socijalnu pomoć uz pretnju da toga više neće biti ne budu li glasali za GI „Srpsku“.

Činjenice

Otpuštani će biti i lojalni i nelojalni jer posla više biti neće. Bar ne u srpskim institucijama.

U Prištini, koju ostavljamo za kraj kako je i red, jer je u glavnom gradu Republike Kosova – pobedio je Špend Ahmeti, saborac Albina Kutrija, član Samoopredeljenja. Školovan u SAD, pristojnih manira, i dalje odan politici stranke koja, recimo, zabranjuje članovima da razgovaraju sa srpskim novinarima – od njega se očekuje da bude „bolji“. Uostalom, pobedio je Tačijevog kandidata.

Albanci iz Albanije stvar su pratili zainteresovano ali preko kosovskih medija, kao RTK, Klan Kosova itd. Ne preterano zainteresovani za nebitne i poražene srpske sredine, iznenađeni su, prijatno, dobrim komentarima na račun pobede Samoopredeljenja. Uzgredno albanskim medijima prošetala je i vest o planu posete albanskog predsednika srpskom Preševu, a što je objašnjeno time da je Preševo spoljnopolitički prioritet Albanije u regionu. Na pitanje „zašto baš Preševo, pa ima mnogo više Albanaca u Makedoniji“, odgovor je, ne treba se čuditi: „Da, ali u Preševu smo manjina a u Makedoniji ne“.

I tako, dok je Kosovom špartala „Srpska“ u smešnim uniformama sa ni malo smešnim metodama „ubeđivanja“, neko se bavio ozbiljnim stvarima i taj neko ima ozbiljne planove. Recimo s Preševom i regionom uopšte. I taj neko odlučio je da pokret Samoopredeljenje, koji se zalaže za „prirodne granice Albanije“, dobije mesto gradonačelnika glavnog grada nezavisnog Kosova.