SRAMOTA!

„Rodić i Kačarević sumnjiče se da su u svojstvu vlasnika, odnosno direktora preduzeća Manami tokom 2001. godine, zloupotrebom službenog položaja, pribavili protivpravnu imovinsku korist, na štetu Komercijalne banke. Na teret im se stavlja da su Komercijalnu banku oštetili za iznos od 1.035.658 nemačkih maraka po tadašnjem kursu Narodne banke Jugoslavije, odnosno oko pola miliona evra.“
(Iz obrazloženja Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu povodom zatočenja novinara Slavoljuba Kačarevića)

Najpre se dugo nije moglo saznati zbog čega su uhapšeni. Kolale su razne verzije jer zvanične nije bilo. Konačno je obelodanjeno. Namah se javljaju nedoumice. Zar je moguće da Banka koju je neko oštetio za pola miliona evra osam godina ćuti o tome. A ne oglašava se ni danas. Nezvanično sam saznao da do pre neki dan ljudi u njenom vrhu nisu pojma imali da su oštećeni.
Žirant sam jednom drugu i čim dva dana zakasni da uplati ratu, eto meni poštara na vrata, s opomenom. Zbog 120 evra.
I naravno, ono što se svi pitaju: Što se čekalo osam godina?
Redovi koji slede odnosiće se pre svega na Slavoljuba Kačarevića, kojeg poznajem veoma dobro. Od ljudi koji poznaju Slavoljuba Kačarevića znatan broj se oglasio, gotovo uglas, navodeći njegove ljudske i profesionalne kvalitete. Pridružujem im se. Čovek izuzetne čestitosti i ugleda doživeo je da ga hapse i utamniče dok oni kojima je nesporno mesto u zatvoru ne samo da slobodno šetaju, već su i na važnim položajima, imućni, katkad se učini - i svemoćni.
Kao kod Orvela, sve je natraške. Slogani Ministrstva istine su: „Rat je mir“, „Sloboda je ropstvo“, „Neznanje moć“. Prema tome, zašto ne bi bilo normalno da pošteni idu u zatvor a razbojnici, secikese, profiteri, špekulanti i ini uživaju plodove novog ustrojstva. Tako nešto već su opisivali Domanović i Nušić. Današnjica je prevazišla pisce.
Iako znam da nije učinio ništa što i sam ne bih, ako je Slavoljub Kačarević potpisao nešto što nije trebalo, za to, kao i svako drugi, treba da odgovara.
Podigne se optužnica pa se ide na sud. Ako se dokaže krivica, ide se u zatvor.
Ali zašto ga sada drže u tamnici?
Ne, on ne može uticati na svedoke. Na svedoke mogu uticati oni koji vade utoke, prete kidnapovanjem, potplaćuju. On nema oružje, ne ume da preti, nema čime da potplaćuje. A i da ima, to nikada ne bi činio. Pa ne zna ko bi mogli biti svedoci.
Ko se od vas seća šta je bilo pre osam godina? Ako se meni bude sudilo zbog nečega što se desilo pre osam godina, sam sebi ne bih mogao biti svedok.
Na svaki poziv iz policije Slavoljub se odazivao redovno.
Činjenica da je Slavoljub Kačarević u zatvoru, toliko je šokantna i neverovatna, da je teško razložno rezonovati. Kako razumno razmatrati nerazumno?
Teško se oteti utisku da se ovde zapravo radi o torturi koju nad časnim čovekom čine izvršna i sudska vlast, u sprezi, organizovano ili ne, svejedno. Ali zbog čega? Iza ovakvog nepočinstva krije se nešto, ko zna šta. Slavoljub je izabran za žrtvu, ko zna zbog čega. Gledajući njega tek sad vidim zbog čega se kaže - žrtveno jagnje.
Kada se (ako se) pokaže da je na pravdi Boga kinjen, ne verujem da će mu se iko izviniti. Neće ih se ticati šteta koja mu je naneta. Visok nivo šećera u krvi nije stekao od slatkog života, pređašnjeg, a dani i noći u Bačvanskoj neće ga sniziti.
Koga je to briga?
Sudija je postupio u skladu sa zakonskim ovlašćenjima. Pravo i pravda, uči se u školi, nisu jedno te isto.
Juče je Slavoljubu bila slava, danas je drugi dan. Ni juče, ni danas nije dočekivao goste. Dočekivali su ih njegovi roditelji, Branko i Radmila, i na zidu ikona sveca kojeg za života idolopoklonici udariše na muke, Hrista radi i obesiše o maslinu.
To što nije i još ne znam koliko dana neće biti u svojoj kući, već u zatvoru, neće biti sramota. Njegova sramota. To je njihova sramota.