Snimak napada na policajce šokirao Francusku: ispaljivali petarde urlajući „Ubijte ih, ubijte…“

Snimak napada na policajce u mestu Poasi u široj okolini Pariza šokirao je Francusku: Nekoliko desetina mladića, pokrivenih lica, napalo je pripadnike snaga reda, pucajući na njih iz bacača sa petardama, urlajući „Ubijte ih, ubijte ih…“

Kako su preneli francuski mediji, policajci su dobili poziv da intervenišu zbog okupljanja mladih ljudi na javnom mestu. Bila je to zamka. Kada su se pojavili usledio je napad.

Da bi se odbranili od daleko brojnijih napadača, policajci su upotrebili suzavac, a zatim i granate za rasterivanje mase – zloglasne municije od kaučuka čija upotreba u Francuskoj još uvek izaziva polemike.

Snimak nasilja na tviter je postavio Nezavisini sindikat policajaca kako bi pokazao da „mržnja prema pandurima“ zaista postoji i kako izgleda na terenu. Mediji su preneli da u ovom nasilju niko nije bio ranjen.

Protiv „eksperimentalnog“ uzdržavanja policije

Policijski sindikat je, postavivši ovaj snimak, zapravo reagovao na izjave Kler Ebon, zaštitnice prava građana, koja je pre nekoliko dana tražila da se osnuju eksperimentalne „zone bez kontrole identiteta“. Po njoj, kada policija legitimiše „mlade u nekim kvartovima, to je nepodnošljivo, a u 95 odsto slučajeva te kontrole ne daju nikakve rezultate“.

Nezavisni sindikat policajaca smatra da je ovaj predlog zapravo „davanje zelenog svetla za eksperiment koji predlaže zaštitnica prava građana, što bi značilo – stvaranje ´zone bezakonja´“.

Istim povodom „Alijansa“, jedan od najvećih policijskih sindikata delio je letak u kome piše: „Problem u kvartovima nisu policjaci. Ne pomažite delikventima da stvaraju zone bezakonja“.

Atmosferu dobro ilustruje i izjava Linde Kebab, članice policijskog sindikata koja upozorava da bi „ekperimentalno“ suzdržavanje policajaca od legitimisanja u nekim kvartovima svakako dovelo do pada broja privedenih ali „to ne znači automatski - opadanje delikvencije“.

Kako je novinarima objasnio Fransoa Bersani, sekretar policijskog sindikata u departmanu Ivelin, mladi ljudi sve češće upotrebljavaju pirotehničke bacače za napade na policiju. 

Bersani je rekao da su ove agresije postale česte manje-više u celoj Francuskoj. On je objasnio da su pre dve ili tri godine bacači petardi bili upotrebljavani uglavnom na dan Republike 14. jula kada se tradicionalno prave vatrometi. Ovde jeste reč o petardama koje se, međutim, koriste za direktne napade i mogu da osakate ili rane one koji su pogođeni.

„Svet postavljen naglavce“

Karl Oliv, predsednik komune Ivelin izjavio je da je u skupštini komune izglasana odluka da se suspenduju stipendije za porodice čija su deca prekršila zakon. Po njegovim rečima to je način da porodice delikvenata steknu veću dogovornost za ponašanje svoje dece.

Oliv je u intervjuu za Radio Evropa 1 izjavio da je odluka o sankcijama doneta u skladu sa načelom da „između  prava i dužnosti mora da postoji reciprocitet“.

„Učesnici nereda stari između 11 i 17 godina izgubiće komunalnu pomoć od 30 evra godišnje članarine u sportskim i kulturnim udruženjima. Učenicima bi mogle da budu ukinute opštinske subvencije za školovanje koje iznose i do 400 evra“, poručio je predsednik komune Oliv. On je žestoko kritikovao predlog zaštitnice prava građana o stvaranju eksperimentalnih zona u kojoj policija ne bi legitimisala mlade ljude.

„Ovo je svet postavljen naglavce. Ne znam šta je sa zaštitnicom prava građana, ali tražiću od vlade da uspostavi funkciju zaštitnika dužnosti“, rekao je on ironično.

Francuski ministar unutrašnjih poslova Žerar Darmanen osudio je nasilje, poručio da ovakve stvari "neće proći" i poručio da je "napad na policiju – napad na Republiku".

Scene nasilja u departmanu Ivelin kruže društvenim mrežama pojačavajući utisak o nemoći države suočene sa velikim bezbednosnim problemima.

U sredu poslanici će glasati o zakonu o separatizmu čiji je cilj da se pokaže upravo suprotno – da država ima kontrolu nad situacijom i to na celokupnoj teritoriji.

Napad na policajce u departmanu Ivelin u gradu Lilu pogoršali su atmosferu u kojoj se izglasava ovaj zakon. Nekoliko dana ranije izbio je skandal kada je jedan profesor filozofije izjavio da je tokom 20 godina, radeći u gimnaziji u gradu Trap, bio svedok padanja ove sredine pod uticaj islamista.

Vlada nema dovoljno snaga reda

Kritičari zakona o separatizmu smatraju da je on nepotreban. Separatizam ovde nema teritorijalni smisao već podrazumeva odvajanje od laičkih zakona Republike po kojima je veroispovest isključivo lična stvar. 

Oni kažu da je problem što se postojeći zakon ne poštuje pa postoje privatne (uglavnom islamske) škole sa anti-republikanskim programom što je protivustavno. Isto važi za strane izvore finansiranja ovih škola koji iz nekog razloga nisu bili kontrolisani, ni ometani.

Predsednik Makron, međutim, smatra da će novi zakon omogućiti da se država efikasnije bori za očuvanje republikanskog poretka.

Takozvana državna štednja u državnom sektoru (u skladu sa direktivama EU) pokazala se veoma „skupom“ na planu bezbednosti. U vreme predsednika Sarkozija (2007-2012) bilo je otpušteno 13 hiljada policajaca, a ukinuti su čitavi segmenti obaveštajnih službi.

Kada su počeli atentati 2015. godine, državni aparat je bio skoro nemoćan. Vlada i danas ostavlja utisak da nema dovoljno snaga reda u rezervi da bi se suočila sa problemima bezbednosti, islamizma i nasilja u predgrađima. Policajci ne kriju da u neka od njih i ne smeju da uđu. Mnogi javno tvrde da se u njima primenjuju muslimanski verski zakoni u ekstremističkoj interpretaciji.

Uoči predsedničkih izbora 2022. godine, predsednik Makron ne može ništa naročito da promeni, tim pre što su finansijeri islamskih ekstremističkih škola često - klijenti francuske industrije oružja.

Nasilje nad policijom uz krike mržnje u dimu pirotehničkih bacača, zlokobno ovih dana podseća predsednika Francuske da reči nisu dovoljne, kao ni zakoni koje država ne može da primeni.