Neuspeh samita EU o ekonomskoj obnovi: Holandija blokirala dogovor

Ni treći dan pregovora na produženom samitu lidera EU u Briselu juče nije postignut dogovor oko plana za ekonomsku obnovu evropskih zemalja pogođenih epidemijom korona virusa.

Razlike su još uvek suštinske oko pitanja na koji će način biti raspoređeno 750 milijardi evra od čega 300 milijardi u obliku garancija za kredite kod privatnih banaka, a 450 u obliku subvencija.

Prema predlogu oko koga još nema saglasnosti, pogođene zemlje na čelu sa Italijom, Francuskom i Španijom dobile bi novac u obliku povoljnih kredita privatnih banaka, pri čemu bi garanti za vraćanje tih kredita bile sve evropske zemlje.

Četiri zemlje, nazvane „škrte“ (Danska, Švedska, Holandija i Austrija), postavljaju uslove da bi pristale da budu garanti za tuđe kredite. One tvrde da žele da se osiguraju da njeni građani neće morati da otplaćuju tuđe dugove u slučaju da kreditirane države postanu platno nesposobne.

Holandija je zato tražila pravo da blokira proces isplate novca kreditiranim zemljama u trenutku kada proceni da ga one troše neumesno ili da ne sprovode tražene reforme. Posle ovog zahteva Holandije pregovaranje je bilo blokirano već prvog dana samita -  u petak uveče.

Brisel, 19.07.2020 - predsednica Evropske komisije Ursula fon Der Lajen trećeg dana samita Evropske unije (EU) u Briselu

Pravo veta

Holandski premijer Mark Rute zahteva, takođe, da pre dobijanja kredita i subvencija, zemlje korisnice moraju prethodno da dobiju jednoglasnu podršku - ostalih članova Unije za njihove finansijsko-ekonomske planove. Drugim rečima, Holandija je tražila pravo veta uoči i pre isplaćivanja evropske finansijske podrške.

Holandija i njeni istomišljenici prigovaraju Italiji i Španiji zbog onoga što smatraju “opuštenošću” kada je reč o budžetskoj politici kao i zbog navodne nedovoljne konkurentnosti njihovih privreda. Prećutno, nepoverenje se odnosi i na Francusku čiji najnoviji parlamentarni izveštaj kaže da su njene državne finansije u najgorem stanju od Drugog svetskog rata.

Ove latinske zemlje boje se da bi holandsko insistiranje na reformama, od penzijskog sistema do budžetske politike, značilo zapravo prinudno uvođenje politike takozvane „štednje“, baš onako onako kako je to već učinjeno sa Grčkom.

Holandiji je juče, kao kompromisno rešenje, ponuđeno da ona i sve ostale zemlje Unije dobiju pravo da o državi za koju smatraju da krši pravila za dobijanje evropskog novca – otvore debatu na najvišem evropskom nivou u roku od tri dana od prijema zahteva. Do sinoć kasno još nije bilo znakova o kompromisu povodom ovog predloga.  

Stvari su dodatno komplikovane i odbijanjem Mađarske i Poljske da bilo ko sa strane postavlja uslove i odlučuje kako će oni trošiti novac iz fonda za evropsku obnovu. Poljska i Mađarska odbacile su postavljanje političkih uslova kao što je poštovanje načela pravne države.

Mađarski premijer Orban optužio je holandskog premijera Rutea da postavljanjem političkih uslova “finansijski kažnjava Mađarsku” jer bi pregovori o tome zahetvali nedelje i nedelje. 

Brisel, 19.07.2020 - sastanak lidera EU uoči trećeg dana samita Evropske unije (EU) u Briselu: Charles Michel, Angela Merkel, Emmanuel Macron, Ursula von derLeyen

Nemačka promena stava

Zanimljivo je setiti se gde je Nemačka u ovom zapletu. Proletos je Nemačka bila na čelu grupe „škrtih“. Nemačka kancelarka zalagala se za pomoć iz Evropskog fonda za solidarnot iz kojeg zemlje u teškoćama mogu da povuku kredite pod povoljnim kamatama, s tim da su same odgovorne za vraćanje tih kredita.

Evropski mehanizam za solidarnost je neka vrsta evropskog MMF-a koji pomaže zemljama u teškoćama i postavlja uslove za tu pomoć, kao što je javna štednja na primer, koja dovodi do, videli smo, „paradoksa štednje“ - pada kupovne moći i kliničke smrti privrede. Epilog smo videli u Grčkoj – koja je morala sve da rasproda po jeftinoj ceni – pre svega Nemcima – od luka i ostrva do malih i velikih aerodroma.

U međuvremenu je nemačka kancelarka izmenila stav – stvarno ili samo taktički – videćemo naknadno.

U svakom slučaju pre oko dva meseca ona i predsednik Makron zauzeli su zvanični francusko-nemački stav o potrebi da se uspostavi sistem obnove evropske ekonomije sa zajedničkim, evropskim garancijama za kredite. Posledice ovog poteza su višestruke.

Berlin je tvrdu poziciju prepustio „škrtoj četvorki“. Niko više nije mogao da optužuje Nemačku da je „opet“ ona ta koja hoće da uvodi svoj red u Evropi. Posle dva svetska rata Nemačkoj je u interesu da pazi na komunkaciju i da svaki put kada je to moguće pridev „nemački“ zameni pridevom „evropski“.

Osim toga, kancelarka je dala mogućnost predsedniku Makronu, kome prema jednom nedavnom istraživanju „potpuno veruje samo 5 odsto Francuza“, da celu stvar prikaže kao svoju diplomatsku pobedu jer navodno uspeo da „ubedi kancelarku“.

Berlin je napustio tvrdu poziciju, znajući pouzdano da to neće učiniti Holandija, Švedska, Danska i Austrija. Tako će politika finansijskog diktata, kontrole i ucenjivanja, u nešto blažoj verziji nego ona koja je bila nametnuta Grčkoj, moći lakše da se proglasi za „kompromis“. Italija, Španija i Francuska moći će da kažu  „dobro smo prošli kako je moglo da bude“.

Brisel, 19.07.2020 - izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona trećeg dana samita Evropske unije (EU) u Briselu

Moguća propast pregovora, pa i evro zone

Postoji, međutim, bitna razlika između Italije i Grčke. Italijanski udeo u bruto društvenom proizvodu EU je 15 odsto, a grčki iznosi samo nekoliko procenata.

Holandija je u ovom času zemlja koja nastupa sa pozicije finansijske moći koju ima i zbog toga što je, pored Luksemburga i Belgije, upravo ova zemlja jedan od najvećih poreskih rajeva u EU. U Holandiju se slivaju milijarde onih koji izbegavaju da plate poreze tamo gde stvaraju dobit.

Ređajući pretnje i ekstremne zahteve, Holandija u savezu sa finansijskim investicionim fondovima, deluje kao da sa latinskim zemljama igra prevarantski poker. Moglo bi, međutim, da se desi da izgube kontrolu nad igrom ukoliko zaborave da ovoga puta nije više u pitanju mala i usamljena Grčka.

Moguća propast pregovora oko plana o ekonomskoj obnovi dovela bi u pitanje evro-zonu i evro kao monetu. Nesposobnost evropskih lidera da slede bilo kakvu drugu logiku osim finansijke, u trenutku kada je više od 200 hiljada ljudi umrlo od korona-virusa, značilo bi da je EU prestala samo da se pravi politički mrtva i da je, konačno, stvarno izdahnula.