Zbog širenja koronavirusa u Evropi: EU strahuje od nestašice lekova

Epidemija koronavirusa koja je paralisala Kinu mogla bi da izazove nestašicu lekova u Evropskoj uniji jer čak 60 odsto aktivne supstance za evropske lekove potiče iz Kine, a 20 odsto iz Indije i drugih država van EU.

Pored aktivne supstance u Kini se proizvodi i veliki deo „ekscipijenata“ - sastojaka koji olakšavaju apsorpciju i razlaganje leka u organizmu. Većina od dve i po hiljade fabrika u Kini nalazi se na istočnoj obali zemlje i sve su trenutno obustavile rad.

Laboratorija Fusen farmaceutikal (Pharmaceutical) u Nanjangu, u provinciji Henan nastavila je proizvodnju kako bi obebzedila proizvodnju leka protiv virusa Covid-19 – koronovirusa.

Fotografija snimljena 4. februara 2020. prikazuje kako zaposleni i volonteri prenose medicinski materijal u magacin izložbenog centra koji je pretvoren u improvizovanu bolnicu u Vuhanu, središtu epidemije u Kini

Trgovina bez granica

Kako se dogodilo da evropska zdravstvena zavisnost od Kine sve do sada nije bila „fotogenična“ za velike zapadne medije i evropske institucije ?

Evropska industrija lekova odlučila pre dve decenije da izmesti proizvodnju u zemlje sa jeftinom radnom snagom, u kojima se ne poštuju ekološka pravila i prava radnika. Rezultat je očigledan – evropske zemlje izgubile su zdravstveni suvernitet i postale zavisne od Kine čije su farmaceutske fabrike sada obustavile rad.

Sve ovo dozvoljavalo se u ime trgovine bez granica i magične ideje „progresa“ dok su čelinici međunarodnih i evropskih institucija začinjavali svoje govore zaklinjanjem u ljudska prava.

Kako je moguće da vlade i vojni stratezi, kod tolike priče o bezbednosti, nisu postavili pitanje šta će biti ako Kina, recimo, jednog dana iz političkih razloga „zavrne slavinu“ i prestane da šalje aktivne supstance bez kojih lekovi ne mogu da se proizvode? Da li će se građani EU u tom slučaju lečiti kamilicom?

Očigledno da tema evropske zdravstvene zavisnosti od Kine poslednjih dvadeset godina nije bila „politički podobna“ jer se doticala interesa svemoćne farmaceutske industrije. Sve se događalo u skladu sa glavnim zvaničnim pravilom neoliberalnog sistema: država ne sme da se meša u ekonomiju jer se „tržište samo organizuje“. 

O zavisnosti evropske industrije lekova od Kine saznala sam prvi put u novembru 2013. u Madridu. Na međunarodnom sastanku u organizaciji Saveta Evrope posvećenom falsifikovanju farmaceutskih proizvoda i evropskoj konvenciji „Medikrajm“, jedan od dokumenata podeljen novinarima sadržao je i usput naveden podatak, da se 80 odsto aktivnih supstanci za lekove u EU proizvodi van Evrope - uglavnom u Kini. 

„Da li postoji plan šta da se radi u slučaju da iz bilo kojih razloga Kina prestane da isporučuje aktivnu supstancu“, pitala sam tada Suzan Kajtel, direktorku Evropske direkcije za kvalitet lekova u Savetu Evrope.

“Nisam ovlašćena da odgovorim na vase pitanje“, glasio je odgovor.  

Ni dvojica predstavnika velikih farmaceutskih grupa, koji su tada takođe bili gosti konferencije u Madridu, nisu mogli da mi daju odgovor.

„Nemamo dozvolu nadređenih da govorimo za javnost“, rekli su.

Francuska kompanija Er Frans suspendovala je sve letove prema Kini

Zalihe do 6 meseci

Sada, posle epidemije koronavirusa koja počinje da dobija planetarne razmere, ovo pitanje zdravstvene zavisnosti Evrope od Kine, konačno postaje „fotogenično“ i zapadni mediji ga postavljaju.

Zanimljivo je, međutim, da još uvek niko tim povodom ne otvara pitanje odgovornosti. Farmaceutska industrija izložila je potencijalnoj opasnosti zdravlje miliona ljudi samo da bi povećala svoj profit ali se o tome govori kao o prirodnoj pojavi, poput gravitacije, na primer.

Za sada evropske laboratorije mogu da računaju na zalihe. Francuski mediji preneli su procenu Bernda Šnajdera, stručnjaka za hemijsku industriju u banci Alantra da „ne postoji opasnost nestašice lekova u periodu od narednih tri do šest meseci“.

„Zauzvrat, ukoliko virus nastavi da se širi, a fabrike ne počnu ponovo da rade – stanje bi moglo da postane kritično“, zaključio je on, dodavši da bi u tom slučaju i špekulanti mogli da iskoriste priliku da zarade.

Velike laboratorije, kao francuski Servie (Servier) i britanski GSK, uveravaju da je “za sada” sve u redu i da prate situaciju i stanje u svojim zalihama. Ako se situacija pogorša, laboratorije – proizvođači lekova moraće da se okrenu novim snabdevačima i da za njih dobiju odobrenje od zdravstvenih vlasti.

Turisti u Parizu, 15.02.2020.

Zdravstvena zavisnost

U slučaju širenja virusa i nemogućnosti da se nastavi proizvodnja aktivnih supstanci za lekove u Kini - medicinske, moralne ali i političke posledice u Evropi biće nesagledive.

Postaviće se pitanje kako rešiti nestašicu najvažnijih lekova kao što su antibiotici, antikancerogeni lekovi, vakcine, lekovi za umirenje i protiv bolova? Kako odgovoriti na pitanje koji su pacijenti prioritetni? Kako izbeći pojavu crnog tržišta? 

„Jasno je da srednjoročno i dugoročno možemo da imamo problem zdravstvene zavisnosti”, izjavio je Bruno Lmer, francuski ministar ekonomije, na konferenciji za štampu o korona virusu.

Nacionalne agencije kao i Evropska agencija za lekove analiziraju pitanje mogućih nestašica lekova.

Kakve razmere ovaj problem može da dobije najbolje govori podatak da Kina na svetskom nivou obezbeđuje sirovinu neophodnu za proizvodnju 60 odsto paracetamola, 90 odsto penicilina i 50 odsto ibuprofena na svetu.

„Na istoku, u Kini, tri fabrike proizvode trideset i pet baznih molekula za onkološke lekove“, citira izvestilac Senata Katrin Simonen, generalnu sekretarku francuske Lige protiv kancera.

Farmaceutska akademija u Francuskoj upozoravala je svaku vladu još od 2011. godine da je globalizacija industrije lekova unela haos u ovaj sektor od strateškog značaja, naglašavajući potrebu za povratkom „zdravstvenog suvereniteta“.

Farmaceutska akademija slala je redovno svoje izveštaje svakoj vladajućoj administraciji u Parizu. Predlagala da se stvore uslovi za podizanje samostalne evropske farmaceutske industrije. Ona bi garantovala autonomiju u pogledu proizvodnje i posedovanja „najneophodnijih lekova“ za period od bar deset godina.

Italijanska vlada je proglasila vanredno stanje nakon što je objavila svoje prve potvrđene slučajeve u Rimu

Industrija lekova glavni krivac?

U izveštaju od 2017. godine kaže se da je situacija napeta sa rezervama 500 ključnih lekova (protiv kancera, za vakcine i antibiotike). Naredne 2018. godine francuski Senat je objavio izveštaje o nestašicama koje su se uvećale. Ova upozorenja, međutim,  ništa nisu promenila ni u Francuskoj, ni u EU.

„Zdravstvena nezavisnost naše zemlje dovedena je u pitanje zbog toga što je većina struktura za proizvodnju lekova delokalizovana u inostranstvo“, piše u izveštaju francuskog Senata.

Prošle godine tridesetak uglednih lekara potpisalo je u listu  „Žurnal d dimanš“ otvoreno pismo u kome prstom upiru na velike farmaceutske kompanije kao glavne krivce za nestašice lekova. Sažeto rečeno, one veštački izazivaju nestašice kako bi povećale svoju dobit.

Reč je o tome da se sistem porudžbina u lancu proizvodnje leka tako organizuje da dolazi do nestašice onih najjeftinijih kako bi se bolnice i pojedinci primorali da kupe one (naj)skuplje. Lekari optužuju „big – farmu“ (krupnu farmaceutsku industriju) da je posredno odgovorna za prerani gubitak mnogih života i ljudsku patnju.

U evropskim zemljama, uključujući i Švajcarsku, već duže postoji problem nedovoljnih zaliha lekova zbog manipulacija farmaceutske industrije. Sadašnja kriza zbog koronavirusa izgleda da taj problem samo još više izoštrava.