U Berlinu, Zeleni spremni za vladu

Jesu kandidati za vladu – mada, ne i da predvode jednu nemačku vladu, izjašnjavaju se o svojoj Partiji zelenih Nemci, upitani o svojim ličnim političkim preferencijama, doduše malo rano, bar godinu i po pre izbora za Bundestag, planiranih negde oktobra 2021.

Rezultat ispitivanog mišljenja je od pre deset dana, izveden na osnovu ankete uglednog nacionalnog Politbarometer-a koje je prenela nemačka javna televizija ZDF.

Ključni nalaz tiče se odnosa popularnosti Zelenih, i popularnosti političkih sijamskih blizanaca Hrišćanskih demokrata i Hrišćanskih socijalista ( CDU/CSU ) – jačeg, od dva stuba koalicije pobratimstva na desnici sa socijal-demokratima, na kojoj počiva vlada Angele Merkel.

Upitani, za koga bi glasali da su izbori “danas”, za CDU (CSU) ili za Partiju zelenih, Nemci jesu 27 odsto podrške iskazali savezu na desnici, ali dali su i 23 procenta simpatija Partiji zelenih (German Green party recives same political support as governing CDU/CSU, xinhuanet.com, english).

U toj meri “tesno”, to ranije nikada nije bilo.

Prvi sledeći na lestvici poverenja su socijal-demokrati. Međutim, na odstojanju, i rame uz rame sa krajnje desnom Alternativom za Nemačku. I jedni i drugi sa po 14 odsto pristalica.

Tek potom, i uz značajno zaostajanje u biračkom odobravanju, sledi Levica (9%), pa za njom i Partija slobodnih demokrata (7%), “prirodni saveznik” demohrišćana ako je po programskim ciljevima, ali s kojima 2017./2018. (jer bilo se oteglo), ipak, nisu uspeli pregovori kancelara gospođe Merkel o jednoj zajedničkoj vladi.

Iznemogla socijaldemokratija

Htelo se to ili ne, istraživanje sociologa s poentom na izgledima “zelembaća”, potseća, gledano sa strane, na blagovremeno raspisivanje konkursa za kandidata za vladu u Berlinu – posle epohe koalicija CDU (CSU) – Socijal-demokratska partija (SPD), koje očigledno dotrajavaju.

Optužena, da je u saradnji s gospođom Merkel izgubila “dušu”, da je tokom godina zahvaćena zamajcem interesa profitera i krupnog kapitala – SPD je, bilo to istina ili ne, ako ne “dušu” izgubila podršku.

Ostale su još samo da se pamte nekadašnji procenti izborne podrške partiji Roze Luksemburg, retkom još opstalom veteranu iz “onog doba” borbe za radnička prava. U vladi danas, SPD je nepritegnuti točak na karucama. Niko se ne bi začudio da partija potplete samu sebe nekim incidentom iznutra i da Nemačka onda bude prinuđena da i pre 2021. izađe na izbore.

Ko zna, možda je u toj jabuci crv koji buši da sazna javno raspoloženje prema partijama, toliko vremena pre narednog glasanja!? Odmerava se, jesu li Zeleni narasli dovoljno da, u takvom slučaju, oni postanu taj “točak na karucama”. Sa uzdama, i dalje u šakama CDU (CSU), ali bez Angele Merkel.

Gospođa današnji kancelar, mahnula bi u tom slučaju javnosti maramom i najzad ulučila priliku za, možda češće uspinjanje po brdima. Gospođa Merkel preferira taj način odmora.    

Milioni preuzetih birača SPD i CDU

Partija zelenih pretenduje na potencijalno upražnjeno mesto u visokoj vlasti.

Izbori za Evropski parlament, juna 2019, potvrdili su da njene ambicije nisu plod liderske uobrazilje, već izraz preraspoređenih političkih simpatija mase.

Milion i po glasača SPD glasalo je za Partiju zelenih. Međutim, i milion i 200 hiljada glasača, koji su “u redovnim prilikama”, prethodećim ovom obrtu, davali glas uglavnom Hrišćansko-demokratskoj uniji Angele Merkel

(“Germany’s Greens overtake Merkel’s conservatives in poll first”, DW.com).

Politolozima je bilo teško da to objasne, s obzirom da SPD i CDU nisu isto, već levo i desno krilo koalicije na vlasti.

U oba segmenta se, sudeći po takvom obrtu, oseća potreba za promenama a kao akter, njihov inicijator, raspoznati su Zeleni.

Nemački “grbonja” pronašao je sebi novog političkog zastupnika, umesto partije socijalista iz poratnog vremena Vilija Branta.

Svesna narasle privlačnosti, nemačka partijska “mlada” krenula je da svom političkom licu pridodaje odgovarajuće šminke.

Jesenas, u sezoni stranačkih programskih konferencija, Zeleni Nemačke zaključili su svoj skup zahtevom za “više socijalnih i klimi-prijateljskih (vladinih) reformi”. Kreščendo melodije, dosegnut je “zahtevom da se nemačka minimalna nadnica poveća, sa sadašnjih 9,19 evra na sat na 12 evra/sat”.

Mimo viših nadnica, partija se založila, takođe, i za labavljenje stega u federalnom trošenju – kako bi vlada bila u stanju da “milijardama više investira u obrazovanje i infrastrukturu” (“Germany’s  propose E12 minimum wage”, DW.com).

Partija Zelenih regrutovala se kao kandidat za prvu narednu vlast. Lideri stranke, Analena Bajerbok i Robert Habek, potvrđeni su kao kormilari tog njenog političkog čamca, i s najvećim pretenzijama.

Međutim, zanimljivo – rejting visoke podrške Partiji zelenih iz januara, čijim citiranjem je ovaj novinski pregled započet, ne odnosi se na mogućnost da Zeleni budu ti koji bi vladu eventualno obrazovali i predvodili, s demohrišćanima kao saputnikom, “mlađim” u hirerahiji.

Ne!, kaže anketa Politbarometra.

Kurs buduće vlade Nemačke moralo bi da ostane centralistički, dakle pod energičnom rukom CDU (CSU), i sa Zelenima u koaliciji.

Svega 36 odsto upitanih smatra da bi partija, ponikla iz “političkog zelenila” pa postala zatim i “zaštitnica radnika”, trebalo da bude u stanju da obrazuje i vodi vladu Nemačke. Mnogo ih je više – čak 61 odsto, koji su ovog januara mišljenja da ta partija treba da bude u jednoj novoj vladi, ali da u toj vladi počne – “kao šegrt”, mlađi u koaliciji.

Međutim, da li bi Zeleni time bili osuđeni i da podele sudbinu SPD, anketari nisu pitali. Takvo pitanje ostalo je za neku priliku, kasnije.