Francuski predlog o proširenju EU u Briselu: Makron nudi „Čoveče ne ljuti se

Ministri spoljnih i evropskih poslova EU su na redovnom sastanku juče u Briselu, između ostalog, razgovarali i o francuskom predlogu da se reformiše procedura prijema novih država članica.

Titi Tupurainen, ministarka evropskih poslova Finske, predsedavajuće države EU, obavestila je novinare da je, kako je rekla, rasprava bila odlična i konstruktivna kao i da nije završena pisanim zaključcima. Ona je dodala da su „neke zemlje više, a neke manje podržale francuski predlog“ ali da je ideja da se pošalju jasni konstruktivni zaključci budućim potencijalnim članicama na zapadnom Balkanu.

Ponovo o reformi prijema - dogodine

Kako prenose francuski mediji, brojne zemlje EU podržavaju francuski predlog koji je na ministarskom sastanku u Briselu predstavila Ameli d Monšalen, francuska državna sekretarka za evropske poslove.

Šest zemalja – Austrija, Češka, Italija, Poljska, Slovačka i Slovenija - imaju stav da Evropska komisija treba da predstavi predloge koji bi ojačali proces prijema novih članica u Uniju.

Za razliku od Francuske, ovih šest šest zemalja žele da Albanija i Severna Makedonija otvore pregovore  do marta 2020. godine. Tek posle tog datuma, šefovi država i vlada EU vratiće se temi reforme procedure proširenja na samitu EU-Balkan 6. i 7. maja 2020. godine u Zagrebu.

Hrvatska se nije precizno izjasnila jer je ona predstojeća predsedavajuća država EU koja u načelu u tom statusu treba da se suzdrži od svrstavanja na bilo čiju stranu.

Andreja Metelko-Zgombic, hrvatska ministarka za evropske poslove izjavila je u Briselu da će, predsedavajući EU, Hrvatska „uzeti francuski predlog kao podsticaj politici proširenja čiji napredak Zagreb želi“. 

Francuska do daljenjeg blokira Makedoniju i pogotovu Albaniju, a u tome je podržavaju jedino Holandija i Danska.

Makronov makijavelizam

Francuska državna sekretarka za evropske poslove Ameli d Monsalen objasnila je da Pariz želi da procedura prijema bude efikasnija.

Umesto dosadašnjih 35 poglavlja, Francuska predlaže da se procedura sastoji od sedam etapa.

"Jednom kada se pregovori otvore, proces integracije se više ne bi zasnivao na otvaranju velikog broja tematskih poglavlja, već na nekoliko uzastopnih faza, koje bi formirale koherentne blokove politika i šemu koju je EU uspostavila, uzimajući u obzir specifične karakteristike svakog kandidata, gde je to prikladno", stoji u dokumentu (prenosi RSE). 

Vladavina prava i osnovna prava ostali bi, prema francuskom predlogu, integralni zahtev od trenutka otvaranja pregovora i bili bi takvi u svim oblastima tokom procesa.

Predviđa se da bi prelazak iz jedne faze u drugu bio detaljno izložen, a uglavnom bi se zasnivao na "stalnom, nepovratnom napretku u oblasti vladavine prava".

Ključni predlog Pariza tiče se načela povratnosti (reverzibilnosti). Dakle, za razliku od sadašnje procedure, ubuduće bi svaka država u procesu svoje evropske integracije mogla i da nazaduje. Francuski predlog nove procedure za prijem u EU više podseća na političku verziju igre „Čoveče ne ljuti se“, nego na neki suštinski novi prilaz proširenju EU.

Zašto bi „francuska“ procedura bila efikasnija od postojeće – nije baš jasno. Da li će se izmenjena procedura primenjivati i na Srbiju i Crnu Goru koje su već otpočele pregovore – takođe nije jasno.

Ono što je možda jasno, to je da je francuski “non paper” tipičan za politiku predsednika Makrona kako na unutrašnjem tako i na spoljnopolitičkom planu.

Poznato je da Makron funkcioniše po „dijalektičkom načelu - da ali u isto vreme ne”. Reč je o savremenom makijvalizmu par excellence.

Iza opisa nove procedure prijema budućih članica u EU, naziremo Makronovu ideju Evrope u više krugova, koju je Nemačka prećutno odbacila. Makron sada uzvraća udarac Nemačkoj, tako što blokira otpočinjanje pregovora sa Makedonijom i Albanijom. On nudi novu proceduru prijema u EU koja daje perspektivu zemljama Balkana da budu članice EU ali da “isto vreme” to i ne budu.

Izranjanje istorije

Govoreći o proširenju i blokirajući Makedoniju i Albaniju, Makron zapravo govori o svom nezadovoljstvu zbog toga što Nemačka nije podržala njegov plan stvaranja EU u više krugova sa jednim federalizovanim jezgrom koje bi imalo zajedničkog ministra finansija, zajedničku politiku odbrane i spoljnih poslova pa čak i zajednički parlament.

Ni na francuskoj ni na nemačkoj strani nema, međutim, ni samokritike, ni preispitivanja sopstvenog stava.

Predlog Francuske je do te mere površan da je teško oteti se utisku da je sračunat kako bi se usporilo proširenje EU. Proširenje EU na Balkan znači, između ostalog, proširenje zone nemačkog uticaja kako u ekonomskom tako i u političkom smislu.

Makron se ne slaže sa takvim stanjem stvari ukoliko Francuska ništa ne dobija za uzvrat. Njeno, kako ekonomsko tako i političko prisustvo u regionu, je simbolično.

Na francuskoj strani, takođe, ne može se naći nijedna ozbiljnija analiza koja bi samokritički podsetila na to kako je ova zemlja pre više decenija takoreći napustila Balkan. Da li je to učinila u ime evropske politike ili zbog srozavanja kapaciteta sopstvene diplomatije, tek francuski malo ko uči i govori na Balkanu, dok profesori nemačkog imaju pune ruke posla. Nekad je bilo obrnuto.

Nemačka se ponaša kao da je normalno što je do sada imala skoro pa monopol kada je reč o proširenju na Balkan. Kao da ne može da se načudi što je Francuska nezadovoljna tolikim nemačkim uticajem u regionu koji je uvek bio strateški prostor na putu od Berlina za Bagdad.

Berlin je suvo saopštio da je primio k znanju francuski predlog. „Mi smo otvoreni za razgovore koji bi vodili poboljšanju, ali samo ako to neće dodatno odložiti otvaranje pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom“, piše u saopštenju nemačkog ministarstva.

Ukratko neslaganje Berlina i Pariza je duboko. Vidimo kako ponovo iz dubina istorije izranja stara slagalica sa Francuskom i Nemačkom kao rivalima, koje vode svaka sopstvenu nacionalnu politiku.

U ovom kontekstu ne samo da se nameće pitanje da li će i kada biti novih proširenja EU, već i da li EU uopšte postoji u bilo kom osim u birokratskom smislu.