Zapleti izbora u Moskvi

Ruska vladajuća Ujedinjena Rusija, osvojila je u nedelju Dumu Moskve, ali meč izbora lokalnih vlasti u prestonici završila je s rukom u zavoju – s više nego trećinu izgubljenih mesta u odnosu na saziv ranije.

Umesto 38, koliko su imali, moskovski “proputinovci” spasli su 25.

To je jedva dve trećine prethodno dominantnog zastupništa “jednorusa” u parlamentu Moskve od 45 deputata ukupno. I to je “istorijski” najslabiji rezultat junaka neslavno završenog događaja.

Dobar plasman komunista

Najviše očerupanog perja ruske “partije vlasti”, završilo je u posedu njenog jedinog ozbiljnog rivala u nacionalnom razmerama – kod komunista. Moskovski ogranak KPRF “inkasirao” je 13 “mosgordumskih” mesta – osam više zastupnika u odnosu na njihov broj do sada.

Sedam preostalih gradskih mandata podelili su opozicioni Jabloko i Pravična Rusija, s četiri predstavnika u budućoj Dumi veterana scene Jabloko i tri “pravednika”.

Vladimir Putin, predsednik Rusije glasa na izborima za moskovski parlament 08.09.2019. godine

Nagađanja o Putinu

U svakim drugim okolnostima, čak i u engleskim i američkim, vest o izborima i izboru jednog prestonog predstavničkog tela, jedva da bi zanimala nekog koji nije životom vezan za grad u kome je taj događaj.

Ali, to nije slučaj i s Moskvom.

Na Zapadu, “nije bilo lista” čiji “objektiv” nije “zumiran” u pravcu ruske prestonice, uz pitanje da li rđav performans “jednorusa” izražava eventualno oslabelu poziciju Vladimira Putina?

Formalno, takvo pitanje jeste izazovno.

Teško spasena većina “proputinovaca” u Dumi Moskve, jedva da bi imala kako da ohrabri njihovo spokojstvo, na većinskoj poziciji na kojoj su u Dumi Rusije. Dok su, pak, izbori za novu Dumu Rusije već za dve godine, 2021.

Predsednik i podrška

Podrška birača vodećoj partiji svela se na jednog od svaka tri upitana – 33 odsto.

Ustavni rok državnog šefa Rusije ističe 2024. Na koji bi način ozbiljno pokolebani ugled vodeće partije moglo da bude od pomoći da Putin ostane na vlasti?

“Politički Zapad” ne usvaja tezu da će se Putin, pri isteku roka, zaista oprostiti s mestom predvodnika Rusije. Te – zasnivajući jednu hipotezu na drugoj, ukazuje na nesklad Putinovog “nastojanja” da vlada, i sroznanog ugleda partije, okosnice vlasti.

U stvarnosti, ima međutim nešto drugo. Vladimir Putin je već na izborima 2018. izbegao da se njegov birački ugled i pozicija dovode u vezu s vladajućom partijom.

Istupio je kao samostalni kandidat, a ne kao ličnost, koju kandiduje partija.

Glavnu partiju pustio je da politički pluta uz vladu i predsednika vlade Dmitrija Medvedeva.

Kremlj inicira tzv. programe razvoja. Kada se dođe do izostanka rezultata, pitanja se usmeravaju Medvedevu.

Faktor Krim

Podrška “jednorusa” “građaninu Putinu” jeste bila opšta, ali nije bila ključni faktor predsednikove pobede.

Krim je bio faktor Putinovog reizbora. Njegov dijalog s narodom u kriznom trenutku, direktno. Teze, u kojima nije bilo mesta sumnji da je predsednik u tom trenutku na braniku ruskih suštinskih nacionalnih interesa.

Nije fikcija, već fakat, da bi uz drugačije postupanje Rusije u Ukrajini, direktno uskovitlanoj rukom SAD – na Krimu danas bio NATO pakt - američke rakete okrenute prema Rusiji.

Novo stanje i pitanja

U politici, kao i u mnogo čemu drugom, dostignuća, pa i najveća dostignuća imaju vek. Akteri i dostignuća klize posle velikih političkih trenutaka u istoriju, a sam život zemlje politici iznosi druge zadatke na radni sto.

Vinston Čerčil, premijer Britanije čije je ime nezamenljivo vezano uz Drugi svetski rat, izgubio je izbore za parlament, pa i premijerstvo, čim je rat završen. A nosili su ga na ramenima.

U političkoj svesti Rusa, “Krim” je ostao veliki, ali bio je i prošao.

Vratilo se, i dobija u važnosti pitanje, zašto su sa stanovišta troškova nedovoljne plate? Životni standard stagnira već pet godina. Ekonomija stagnira već pet godina. Obećanog privrednog razvoja nema... već pet godina...? Zašto nema obećavanog sitnog i srednjeg privrednog preduzetništva? Zašto se već ne izlazi jednom na kraj s kartelima “policajac, sudija, službenik” koji su matrica korumpiranosti vlasti “dole”, u ravni svakodnevnih potreba građana?

A onda, i zašto se ne oslobađa prostor političkoj inicijativnosti građana? Ima mnogo mladih ljudi, ima “milenijumaca” koji misle da bi oni brže, možda i lakše došli do odgovora na takva pitanja.

U senci podignute palice

U predigri izbora za Dumu Moskve, pri kandidovanju, vlast i predstavnici tog ruskog podmlatka, sreli su se u senci podignute policijske palice.

Vlast je potplitala evidentiranje za izbore tzv. samostalnih kandidata. Bojkot od vlasti kandidatura, izveo je politiziranu omladinu na ulice. Vlast je isturila štit policije za razbijanje demonstracija...

U Rusiji postoji i deluje Aleksej Navaljni. On je zapadno promovisan “predvodnik ruske opozicije”, koji bi, u slučaju da se u Rusiji ponovi neki Beograd, Tbilisi ili kijevski Majdan, trebalo da odigra “ruskog Mišu Sakašvilija”.

U stvarnosti, u Rusiji je teško zamisliti obrt, sličan navedenim primerima. Daleko su u prošlosti nekadašnje okolnosti Petrograda, Finskog zaliva i Lenjina. Čak i nedavno iščezlog Sovjetskog Saveza.

Osim toga, sam prestiž Navaljnog je problematičan. Bilo je pokušaja da se “Sakašvili-profili” Rusije ujedine. Propali su.

Nije, unutar kruga interesenata, bilo saglasnosti o tome koji je među njima... glavni.

Iskušenje za elitu

U prikazima izbora za Dumu Moskve, štampa na Zapadu hvali opoziciono delovanje Navaljnog, tobože glavnog zaslužnog za “skraćeno” zastupništvo “jednorusa”, dominirajućih u parlamentu grada.

Gledano objektivnije, na sceni je ruska omladina, postputinovci. Do skoro nepostojeći izazov eliti vlasti koja je pozvana da to razume. Za kakve uslove se bore, čemu streme i šta traže Rusi – postputinovci?

Konstantin Remčukov, urednik i vlasnik moskovske Nezavisime gazete, dao je pre dva meseca intervju američkom Nešenel interest, a u Nezavisimoj, tekst je repliciran pod naslovom “Kriza modela komunikacije vlasti i srednje klase”.

To i jeste to što se izrazilo na uličnim sudarima u Moskvi, utisak je posmatrača sa strane. Dok Remčukov dodaje da to na ulicama, ta eksplozija nezadovoljstva omladine, ne krajnje masovna, i još sporadična – to podiže glavu ruska srednja klasa.

Oni su patrioti, ali ne odgovara im korset sistema. Ne dopušta im da se razmahnu nošeni svojim idejama napretka. I nespremni su da čekaju. Nema Rusija vremena za čekanje.

Oni se ne boje ničeg

“Protestvovalo je nekoliko hiljada ljudi. Ali s mog stanovišta, najznačajnije što sam sada video je to što se mladež koja je izašla na ulice nije bojala apsolutno ničeg.

Ja sam prvi put video ljude kojima je bilo svejedno da li će ih policija uhapsiti ili ne, i da li će ih, ili ih neće otpremiti iza rešetke. To je novi trenutak”, opisao je Remčukov.

“Postoji vrlo, vrlo oštar preokret u raspoloženju tog mladog naraštaja”, izjavio je.

Upitan da objasni “preokret”, Remčukov se pozvao na sociološka istraživanja koja upućuju na “fundamentalne promene u životu Rusa”. Pre svega godinu dana, kada je ponovo izabran predsednik Putin, “prvi prioritet su bili materijalni zahtevi ljudi”. A pogleda li se danas, s proleća 2019. – “danas nemaju prvorazredni značaj stvari materijalne već zahtevi za slobodom”.

“59 odsto upitanih izjavilo je da je ‘odsustvo ograničenja ličnih sloboda’ važnije od dobre ekonomske situacije”, naveo je urednik Nezavisime.

“Za njih, to je briga broj jedan. I to nije sve. Ima još jedna interesantna stvar. Saglasno ispitivanjima mišljenja, 84 odsto Rusa želi da lično doprinese poboljšanju situacije u zemlji. Kod nas nikada nije bilo takvog raspoloženja. Svi smo mi slušali o demokratiji učestvovanja, ali sada 84 odsto njih kaže da im je ona neophodna. I oni smatraju da njihovo učešće u političkom životu može da izmeni situaciju. Sada, osam od deset ljudi smatra da ima nešto što zavisi od nas. Osam od deset ih je spremno da čeka svih pet godina, dok se situacija ne poboljša, ali uz uslov da im bude jasno kakve će biti promene koje će uslediti”, objasnio je novo stanje ruske duše Konstantin Remčukov.