Grčki premijer Aleksis Cipras i stranka Siriza odlaze u opoziciju

Na grčkim parlamentarnim izborima održanim u nedelju 7. jula, ubedljivo je pobedila opoziciona konzervativna stranka Nova demokratija, pod vođstvom Kirijakosa Micotakisa, sa 39,85 odsto glasova, dok je Siriza, stranka šefa vlade Aleksisa Ciprasa, osvojila 31,50 odsto glasova.

Ovakav ishod, međutim, mogao se predvideti već proletos. Naime, Aleksis Cipras i Siriza, krajem maja, loše su prošli na evropskim izborima (23,8 %) gde je bolji skor imala konzervativna stranka Nova demokratija, predvođena Micotakisom (33,1 %). Početkom juna, isto se desilo i na opštinskim izborima, gde je 11 od 13 regiona pripalo konzervativcima, te je Cipras, uzdrman ovim porazima, pokušao da okrene prilike u svoju korist. On je sazvao parlamentarne izbore za početak leta, mada mu je mandat isticao tek u oktobru. Naviknut da "hazardira" na sličan način i da dobija, Cipras se ovoga puta prevario i pretrpeo izborni poraz.

Plakat Sirize u kampanji za parlamentarne izbore

Emotivno nezadovoljstvo grčkih glasača

Gubitak vlasti Ciprasa i Sirize, uprkos pozitivnim ekonomskim i diplomatskim rezultatima, mogao bi da se podeli na dva dela. Prvi deo je emotivno nezadovoljstvo glasača ekonomskim prilikama koje su zemlju dovele do prinudne uprave. O ekonomiji i reformama su odlučivale Evropska unija, Evropska banka i Međunarodni monetarni fond. Do ekonomske katastrofe i prinudne uprave Grčku nije dovela Siriza, nego socijalistička stranka PASOK i konzervativna stranka Nova demokratija. Vodeći se isključivo ličnim karijerama, koristoljubljem i nemarom, čelnici ove dve partije, posebno iz porodica Papandreu, Karamanlis i Micotakis, doveli su zemlju u kolaps.

Cipras i Siriza, da ne bi proglasili bankrot zemlje i da ne bi izašli iz zone evra, morali su da prihvate diktat "trojke" - nametnute reforme i stezanje kaiša. Iako je, danas, Grčka na putu oporavka, glasači nisu više želeli Ciprasa pošto je on, paradoksalno, postao personifikacija siromašenja i pada minimalne plate sa 760 evra 2009. godine na 590 evra 2017. godine. Glasovi su otišli Novoj demokratiji, stranci koja je vrlo aktivno učestvovala u upropašćavanju zemlje.

U prilog Ciprasu ne ide ni emotivno razočarenje grčkih glasača posle dogovora sa Bivšom jugoslovenskom republikom Makedonijom oko novog imena - Severna Makedonija. Grčki građani su želeli da se Makedoncima oduzme pravo na korišćenje tog imena, što je, u međunarodnoj politici i diplomatiji, neprihvatljivo.

Najveći broj pristalica konzervativne Nove demokratije nalazi se u Atini i Solunu

Političke greške i neodršiva obećanja

Drugi deo Ciprasovog poraza su njegovi realni propusti i političke greške, posebno tokom 2015. godine kada je on narodu obećavao nemoguće, a sa druge strane pokušavao da pregovara sa "trojkom". Potom, zatvaranje banki u kojima je država bila akcionar donelo je 25 milijardi evra gubitka. Iako se recesija završila 2017. godine, povećanje poreza srednjoj i višoj klasi umanjilo je domet ekonomskog poboljšanja i razljutilo je glasače.

U svojoj kampanji, započetoj oktobra prošle godine, Cipras je obećao smanjenje poreza, smanjivanje dažbina za poljoprivrednike i smanjivanje poreza za preduzeća. Obećao je zapošljavanje tri hiljade osoba za pomoć starim osobama, četiri i po hiljade stručnjaka u školstvu i blizu pola milijarde evra za istraživački rad. Takođe je obećao da se sa evropskom komisijom izbori za prekid smanjivanja penzija.

Međutim, jedan deo prvobitnih Sirizinih glasača osetio se zamorenim, razočaranim i prevarenim, te se odlučio da svoje glasove dâ konkurenciji.

Desničarska Nova demokratija iskoristila je tu zamorenost i razočaranost glasača te je, neposredno posle evropskih izbora, počela da vrši vrlo oštru izbornu kampanju. Na političkom nivou, Micotakis je obazrivo nudio prilično maglovit program u kome je, bez ikakvih jasnih osnova, obećavao brzo poboljšanje. Ističući svoje ministarsko iskustvo u Samarasovoj vladi (2013/15), on je obećao reforme koje će dovesti do stranih investicija, a potom i do smanjenja poreza. Međutim, Micotakis ni u jednom trenutku ništa nije objasnio, nego se zasnovao na željama glasača da bolje žive i potrudio se da im obeća ono što bi oni želeli.

Aleksis Cipras, budući šef opozicije i opasan politički protivnik Nove demokrtaije

Cipras, opasan protivnik iz opozicije

Micotakis, budući grčki šef vlade neće imati lak posao sa budućom jakom opozicijom koju će predvoditi Siriza. Na čelu Sirize očigledno će ostati Cipras, jer se još uvek nije pojavio neko sposoban da preuzme to mesto. To će ga učiniti iznimkom u grčkoj politici gde je uobičajeno da posle gubitka na parlamentarnim izborima, kandidat izgubi vodeće mesto u svojoj stranci. Može se pretpostaviti da će Cipras, inače vrlo mlad političar, pokušati da još jednom osvoji vlast, ali to će biti usko povezano sa njegovim novim političkim izborima.

Posle četiri godine na čelu grčke vlade, Cipras se de facto udaljio od svoje prvobitne ultrakomunističke orijentacije. Ono što bi on danas mogao da zagovara, bila bi socijal-demokratska orijentacija. Pozicionirajući se na levom centru i koristeći svoje političko znanje, on će biti vrlo opasna opozicija Micotakisu i Novoj demokratiji.

Njegovo delanje iz opozicije biće ojačano i dobrim rezultatima koje on ima iza sebe. Nezaposlenost se, tokom njegovog mandata, smanjila sa 26 na 18,5 odsto. Privredni porast od 2 odsto u 2018. godini obrisao je recesiju koja je trajala osam godina, a prvi put posle mnogo godina, grčki budžet (van duga) bio je pozitivan za 4,4 odsto. Svi ovi rezultati pomogli su Grčkoj da izađe iz budžetarnog tutorstva nametnutog 2010. godine.

Preostaje da se vidi na koji način će novi premijer ispuniti izborna obećanja o smanjivanju poreza, kada se zna da "trojka" proučava grčku ekonomiju svakog tromesečja i pazi da ne dođe do nekog skretanja van predviđenih planova.