Bogorodičina crkva u Parizu: Milijarderi kupuju ulaznice u raj?

Nataša Jokić, Strazbur

Kada bi najbogatiji u Francuskoj plaćali poreze, u javnom budžetu bi svake godine bilo 100 milijardi evra više. Država bi tada mogla sama da plati restauraciju izgorele katedrale, održavanje škola, bolnica i puteva, bez "pomoći" donatora
(ilustracija, U utorak, dan posle požara, Parižani i turisti posmatraju štetu koju je vatra učinila na crkvi Notr Dame)

Još je plamen kuljao iz  Bogorodičine crkve u Parizu, a već su se javio prvi francuski milijarder Bernar Arno da obznani da će pokloniti 100 miliona evra za obnovu Katedrale. "Šta sto milijardi? Ma 200!", čini se da je uzviknuo njegov rival milijarder Fransoa Anri Pino i objavio da će on dati dvostruko više. Porodica Betankur, vlasnik kozmetičkog giganta "Oreal", takođe je izvadila 200 miliona evra iz novčanika.

Za nekoliko sati pola milijarde evra je već bilo "na stolu"! U televizijskim emisijama uživo katolički velikokodostojnici su  delovali kao da im je pomalo i neprijatno slušajući kako vest o donacijama milijardera sustižu jedna drugu.

Samo tri porodice izručile su za čas tako veliku količinu novca i sve to -  javno. Arhibiskup i sveštenici pariske dioceze su okolišali pred kamerama, podsećajući da je svaka donacija dobro delo, nije važno kolika je i tome slično.

fra-bernar-arno

Bernar Arno

Prekid  primirja

I tako je prekinuto političko primirje u Francuskoj koja se bila ujedinila u noći kada je gorela Bogorodičina crkva, simbol nacionalne istorije i Pariza.

Iskopane su političke "ratne sekire" koje Francuzi, kako smo videli, umeju da ostave po strani kako bi za trenutak sagli glave pred istorijom koja ih nadilazi kao pojedince.

Požar je u katedrali ugašen u utorak ujutru, ali se već od srede preneo na društvene mreže. Dok su se jedni divili velikodušnosti milijardera, drugi su osipali paljbu:

"Tih 200 miliona koje daruju dolaze i iz našeg džepa", poručivali su gnevni građani, aludirajući na činjenicu da su donacije za kulturna dobra 60 odsto oslobođene poreza.

Aluzija na činjenicu da banke i korporacije, kao što je poznato, umesto da plate porez, iz Francuske sasvim legalno iznesu između 80 i 100 milijardi evra godišnje. Taj novac, uglavnom, završava u malenom Luksemburgu, delom u Holandiji i Belgiji. Mladi advokati pravnih kabineta iz Luksemburga putuju zatim po raznim britanskim (Kajmanskim i drugim) ostrvima i ostalim poreskim rajevima.

Da bi se legalizovalo ono što je, realno, pljačka građana, koriste se takozvana pravnička podešavanja i "rupe u zakonu" koje nijedna francuska vlast do sada nije htela da "zatvori".

Tako, na primer, grupa "Kering" darežljivog Fransoa Anri Pinoa u Italiji ima velike probleme sa poreskim vlastima jer je, izgleda, pokušala da utaji 2,4 milijarde evra koje je trebalo da plati na ime poreza.

Milijarder Bernar Arno, kako pokazuju Paradajz pejpers (Paradise papers), poseduje čak 234 filijale u poreskim rajevima. I Bernar Pino je citiran u ovim dokumentima. Među donatorima je i fondacija Luj Viton (Louis Vuitton), osumnjičena da je Arnovoj kompaniji LVMH pomogla da "uštedi" 518 miliona evra koje je trebalo da plati na ime poreza.

fra-fransoa-anri-pino-

Fransoa Anri Pino

Prljavi inventar

Milijarderi, koji su požurili da objave svoje donacije, očigledno su iz nehata dodirnuli pitanje poreske nepravde i tako "uboli" u nerv socijalnih protesta "žutih prsluka" koji ne prestaju još od 17 novembra. Preko društvenih mreža izlio se inventar mračne strane njihove plemenitosti i neoliberalnog sistema koji im je omogućio bogaćenje na račun društva.

Na primer, moglo se pročitati da je samo prošle godine bukvalno umrlo 566 beskućnika u Francuskoj od čega šestoro dece !

"Bravo za kamenje ali trebalo bi možda da se prvo brinemo o ljudima", izjavio je katolični sveštenik Otac Žilber poznat po "ekscentričnom izgledu" jer, uprkos godinama, ima dugu kosu, nosi rokersku kožnu jaknu i - što je najvažnije - pomaže onima koje je društvo odbacilo.

"Katedrala je mnogo oštećena. Donacije stižu od bogatih naročito, hiljade donacija stiže... Hvala. Da li je potrebno da se beskućnici samo-spaljuju kako bi se i njima pomoglo takvom brzinom?", upitao je on javno i kasnije dodao: "Moja je poruka očigledno dotakla veliki broj ljudi. Srce mi plače za katedralom ali sve je više ruku koje se pružaju ka nama, tražeći pomoć".

"Gde bi Francuskoj bio kraj da dobije 100 milijardi evra godišnje", pitaju se mnogi. Ne bi se zatvarala porodilišta jer nisu rentabilna, psihijatrijske klinike ne bi bila mesta za kljukanje lekovima - kako tvrde sami psihijatri u štrajku - već za istinsku momoć bolesnicima. Lekari u državnim bolnicama ne bi radili kao u fabrici - po učinku  sa ograničenjima tipa - 10 minuta po pacijentu. Ne bi bile potrebne lažne reforme u prosveti sračunate da se što više studenata okrene privatnim školama i fakultetima.

Konačno, država bi sa 100 milijardi evra više godišnje u budžetu  mogla da odreši svoju namensku kesu i sama finansira restauraciju katedrale koja je izgorela.

fra-betankur

Mejers Betankur

Milijarderi se iznervirali

Oglasio se i ministar kulture Frank Riester, pokušavajući da ugasi požar polemike koji je predsedniku Makronu sada najmanje potreban.

"Ne treba da bude rivala u plemenitosti", apelovao je on, priznavši da jeste najvažnije da imamo šta da jedemo i krov nad glavom, ali da "postoji i nematerijalna dimenzija (života)".

Ukratko, javnost je, pored Makronovog drugog govora o Bogoridičinoj crkvi, dobila još jedan isprazni ministarski govor o tome da je zemlja okrugla i da su za spasavanje "kulture" potrebni milijarderi koji uživaju poreske privilegije.

Vlast, zapravo, ne želi da se zadržava na opasnoj temi njenog saučesništva sa miljarderima. Njima država i vlada služe da bi dobijali "subvencije" i nove privatizacije aerodroma, nukelarnog sektora i - kako se sada najavljuje - čak i "običnih" puteva.

Inventar naličja francuskog društva i plemenitosti njenih milijardera samo je donekle vidljiv u "velikim" medijima. To se lako može objasniti činjenicom da devet milijardera poseduje sve dnevne novine u Francuskoj. Dve trećine elektronskih medija - skoro svi privatni tv kanali - takođe su u rukama milijardera.

Posle svega, milijarderi Arno i Pino kao da su se iznervirali. Neko možda hoće da kaže da oni žele na nepošten način da kupe ulaznicu u raj? Gospodin Arno, a zatim i njegov rival Pino, oglasili su se zato ponovo u sredu. Saopštili su da će da plate ceo porez na donaciju za Bogorodičinu crkvu iako po zakonu to nisu obavezni da učine.

Situacija je tragikomična. Ovi i ostali milijarderi u Francuskoj uglavnom ne plaćaju poreze kako to zakon nalaže. Sada, kada ih zakon oslobađa poreske obaveze u visini od 60 do 90 odsto jer su donatori - oni baš hoće da plate porez!

Drugim rečima, platiće porez kad hoće, neće njima niko da naređuje kada da ga plate.  

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...