Predizborno pismo francuskog predsednika građanima EU: Makron predlaže Evropu od papira

Nataša Jokić, Strazbur

Na ekonomskom planu Makron se zalaže za mere koje bi garantovale "pravednu konkurenciju" i kojima bi se "u Evropi kažnjavala preduzeća koja nanose štetu (našim) strateškim interesima". U isto vreme on u Francuskoj rasprodaje najprofitabilnija strateška preduzeća
(foto, Pariz, 05.03.2019 - govor francuskog predsednika Emanuela Makrona o perspektivi Evropske unije)

Tri meseca uoči izbora za poslanička mesta u Evropskom parlamentu, francuski predsednik Emanuel Makron objavio je juče u dnevnim novinama 28 država Evropske unije tekst pod naslovom "Za obnovu Evrope". Reč je o predizbornoj političkoj poslanici u kojoj francuski predsednik razrađuje svoju poznatu šemu "progresisti protiv nacionalista", pri čemu je on zastupnik progresista.

Tekst počinje upozorenjem evropskim građanima da nikada "od drugog svetskog rata Evropa nije bila toliko neophodna" i da nikada "nije bila u opasnosti" kao danas.

Makron predlaže da se svi Evropljani, uključujući i Britance, uključe u obnavljanje Evrope koja će počivati na "tri ambicije: sloboda, zaštita i progres". Očigledna je aluzija na francusku revolucionarnu devizu "sloboda, bratstvo, jednakost" pri čemu su, kako vidimo, bratstvo i jednakost zamenjeni zaštitom i progresom.

Nije jasno šta Makron podrazumeva pod zaštitom, a šta pod progresom.

Sa levice brojni kritičari tumače da, govoreći o zaštiti, Makron govori o zaštiti od migracija kao glavnog problema EU čime zapravo ide na ruku potencijalnim glasačima krajnje desnice i "nacionalista".

Francuski predsednik nigde ne pominje ni eksploziju socijalnih protesta u sopstvenoj zemlji, ni socijalne razlike između sve bogatije manjine i sve siromašnije većine zbog čega građani sve masovnije odbacuju Evropsku uniju. 

Jedno govoriti, a drugo raditi

U tekstu, koji je manje teatralan a više tehnički nego što je to obično slučaj sa Makronovim obraćanjima, ima konkretnih predloga ali skoro isto toliko - kontradikcija.

Makron predlaže da se zabrani da strane sile finansiraju evropske političke partije. To je, kada se zna kontekst njegovih izjava na ovu temu, jasna aluzija na Rusiju.

Francuski predsednik, međutim, nije u jakoj poziciji kada je reč o ovoj temi. Prvo, afera „Benala“ pokazala je da su pripadnici njegovog ličnog obezbeđenja, koje je sam doveo u Jelisejsku palatu, protivustavno sklapali poslove sa ruskim oligarsima.

Drugo, ljudi koji su rukovodili prikupljanjem novca u Makronovoj predizbornoj kampanji došli su iz sveta korporacija i banaka koje su sve međunarodne po kapitalnom učešću (grupa Altis, banka Rotšild iz koje je i sam predsednik došao).

Dalje, Makron predlaže da se na internetu zabrane - čitaj cenzurišu - govor mržnje i zagovaranje nasilja.

Na papiru, ovaj predlog deluje prihvatljivo. Kada se međutim zna do koje mere je Makronova administracija suzila demokratiju, pravo na slobodno izražavanje i pravo na štrajk i da najavljuje legalizaciju preventivnih hapšenja - onda se postavlja pitanje poverenja i ko je taj ko će određivati šta je govor mržnje?

U Francuskoj dve trećine elektronskih medija poseduju milijarderi koji podržavaju Makrona, ne slučajno nazvanog "predsednik bogatih". Tokom socijalnih protesta "žutih prsluka" oni su pravili brojne neprofesionalne ispade i pristrasno izveštavali. Moglo bi pre da se govori o "govoru mržnje" protiv naroda posustalog pod teretom taksi i pada kupovne moći, uprkos rastu ukupnog bogatstva. To, međutim, nije mržnja koja brine Makrona.

Makron u odori "progresiste"

Obraćajući se evropskim građanima, francuski predsednik predlaže vraćanje na Šengenski ugovor, uspostavljanjem granica na kojima će se sprovoditi "stroga kontrola". On se zalaže i za uvođenje "jedinstvene politike azila". Po Makronu, treba stvoriti jedinstvenu pograničnu policiju i evropsku kancelariju za azil".

I ovde vidimo kontradikciju između onog što je na papiru i onog što je stvarnost. To što Makron predlaže oko azila manje-više već postoji ali prosto ne funkcioniše. Grčka neće da joj ne-Grci kontrolišu granicu, Španija još manje.

Italija je godinama tražila od Makrona da primi deo mase migranata koji su ušli na njenu teritoriju, ali je on to odbio. Prošle godine vlada je puštala privatne grupe u plavim jaknama da na granici s Italijom bukvalno love promrzle migrante. One koji su migrantima pomagali i spasavali ih od smrti u snegu, policija je hapsila i suđeno im je. 

Kada su posle više godina takvog odnosa konačno nacionalisti došli na vlast u Italiji, Makron ih je u odori "progresiste" nazvao krajnje desnom "leprom". O sopstvenoj odgovornosti - ni reči.

Na ekonomskom planu Makron evropskim građanima predlaže mere koje bi garantovale "pravednu konkurenciju" i kojima bi se "u Evropi kažnjavala preduzeća koja nanose štetu (našim) stratesksim interesima i našim suštinskim vrednostima".

Šta da kažu Francuzi kada ovo pročitaju? Upravo je Makron taj koji insistira na, u najmanju ruku, čudnim privatizacijama francuskih javnih preduzeća koja odlično posluju i državi donose dobit. Takav je slučaj plana za privatizaciju tri velika javna preduzeća: Lutrije Francuske, energetske industrijske grupe Engie i Pariskih aerodroma („Privatizacija ili ´pljačka stoleća´“ – Balkanmagazin.net, 4 mart 2019).

Da ne govorimo o prodaji polovine Alstoma američkom Dženeral elektriksu u vreme kada je Makron bio ekonomski savetnik predsednika Olanda. Država je prodala ponos francuske tehnologije koju su Amerikanci kupili pod skandalozno povoljnim uslovima. Francuski Senat pokrenuo je prošle godine o tome istragu čiji rezultati između ostalog kažu da Makron pred senatskom komisijom nije govorio istinu.

Ekologija i korporacije

U skladu sa direktivama Evropske komisije i odrednicama Lisabonskog ugovora, predsednik Makron od početka sprovodi izrazito anti-socijalnu politiku o čemu govore i višemesečni socijalni protesti u Francuskoj i brutalna upotreba državne sile - "preko svake mere", kako su ocenili Evropski parlament i NVO "Amensti internešenel".

Pošto je reč o predizbornom izlasku na evropsku političku scenu, Makron sada oblači prigodno ruho "majke Tereze" i zagovara socijalnu politiku na evropskom nivou.

"Uspostavimo socijalni štit tako što ćemo u celoj Evropi odrediti najniže zagarantovane zarade", poručuje on u svom tekstu.

Makron se, takođe u skladu sa političkom podobnošću, zalaže za osnivanje evropske banke za klimu "kako bi se finansirala ekološka tranzicija".

Na papiru Makron je „ekolog broj 1“ u Evropi, ali na delu stvari stoje drugačije. On sprovodi politiku "kako korporacije kažu" i forsira nuklearni sektor. Ne slučajno, francuski premijer Eduar Filip je sedam godina bio direktor lobinga u francuskom nukelarnom gigantu i gubitašu "Areva".

Dovoljno o ekološkoj politici Makronove administracije govori prepiska francuskih ministara objavljena na Vikiliksu u kojoj se vidi da planiraju da povećavaju cenu goriva ne zbog ekologije kako zvanično tvrde već da bi koliko-toliko napunili praznu državnu kasu.

Da ne govorimo o rekordnoj prodaji francuskog oružja mračnom režimu u Saudijskoj Arabiji što podrazumeva zagađenje planete kako u ekološkom tako i u moralnom smislu. Sve to Makronu ne smeta da se ponaša kao šampion očuvanja čovekove okoline i naravno demokratije.

Planovi i dugovi

Francuski predsednik predlaže, takođe, i jak evropski budžet za finansiranje tehnoloških pronalazaka, "uporediv sa budžetom SAD". I ovo je vrlo lepo na papiru.

Problem je što na temu bilo kakvog zajedničkog evropskog budžeta Makron nije u jakoj poziciji. Francuska je prezadužena - ima 2.300 milijardi evra duga.

Prema proevropski orjentisanom nemačkom Centru za studije evropske politike, od kada je 1999. godine uveden evro - profitirale su Nemačka i Holandija, a ostalih 17 zemalja je zabeležilo gubitke. U tom periodu Nemačka je na dobitku u visini od 1.893 milijarde evra, a Francuska na gubitku od 3.591 milijarde evra.

Dodajmo da je Francuska do evra beležila suficit u trgovinskoj razmeni, dok je posle uvođenja evra počela da beleži deficit koji raste iz godine u godinu.

U tom kontekstu, jasno je, da Holandija i Nemačka sumnjičavo gledaju na svaki francuski predlog novog zajedničkog budžeta. Ne pada im na pamet da bilo koga finansiraju - birači bi ih za to oštro kaznili.

Blefiranje i oporezivanje

Konačno, Makron predlaže evropsko oporezivanje numeričkih džinova kao Gugl, Amazon, Fejsbuk, Epl, Uber, Airbnb itd.

Kada bi bilo istina ono što piše na papiru, svi bi mogli da se raduju - gorivo ne bi moralo toliko da poskupljuje, bilo bi manje taksi, bolnice ne bi morale da se zatvaraju jer bi državna kasa bila napunjena.  

I ovo je, međutim, "blef". Pogledajmo kako se Makron za politiku oporezivanja zalaže kod kuće - u Francuskoj.

Pod pritiskom socijalne pobune "žutih prsluka" francuska vlada najavila je predlog novog zakona o oporezivanju svih koji u Francuskoj steknu dobit veću od 25 miliona evra.

Na papiru je reč o pohvalnoj borbi protiv poreske nepravde dok je u stvarnosti reč o tome da se vlada zadovoljila oporezivanjem od 3 odsto na zaradu džinova numeričke ekonomije. U prevodu svake godine u državnu kasu bi se slilo ukupno oko 500 miliona evra.

Ova poreska mera je simbolična kada se zna da numerički džinovi na legalan način - pravničkim podešavanjima - svake godine iznesu iz francuske oko 80 milijardi u poreske rajeve kao što su Luksemburg, Holandija i Irska. 

Uostalom, šta je ukupno 500 miliona poreza za numeričke džinove ako se zna da je samo Amazon u Francuskoj zaradio 6,6 milijardi evra.

U Makronovom obraćanju evropskim građanima uočljiva je propagandna politička dimenzija, naročito kada govori o Bregzitu - predstojećem izlasku Velike Britanije iz EU. Makron kaže da su Britanci prevareni i pribegava opisu, navodno, katastrofe koja ih čeka.

Statistike, međutim, jasno kažu da je privredni rast Ujedinjene kraljevine i prošle godine bio veći od francuskog. Osim toga, udar koji bi izazvao mogući izlazak iz EU bez dogovora pogodio bi uveliko i Francusku, Nemačku i druge države Unije, ali to za francuskog predsednika očigledno nije fotogenično. 

Makron je u obraćanju evropskim građanima ponavio i nezaobilaznu floskulu evropskih funkcionera da je EU projekat mira. Kao da je Jugoslavija bila u Africi. Kao da je EU kakva je na Makronovom papiru, važnija od one koja zaista postoji, koja je talac krupne industrije i banaka - umesto da služi građanima.

  

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...