IGRA ČEKANJA
Odluka Evropske unije biće ključna za budućnost Kosova - i Srbije
Danas se u Njujorku sastaju pregovarački timovi Srbije i kosovskih Albanaca da bi razgovarali o budućnosti Kosova i Metohije (KiM) - barem bi diplomate želele da svi veruju u to. Zapravo, dve strane jednostavno ponovo kreću sa svojih dobro poznatih, "tvrdih" pozicija.
Albanci žele nezavisnost, dok Srbi odbijaju svaku pomisao na to. Pošto oni ne mogu da se dogovore, diplomate se naprosto pretvaraju da se u ovom procesu odvijaju stvarni pregovori.
Postoji debata o Kosovu i Metohiji. Ali ne između Srba i Albanaca sa KiM, niti između Rusa i Amerikanaca, već unutar Evropske unije. Ono što zemlje članice EU budu odlučile neće se ticati samo dva miliona stanovnika KiM, od kojih su 90 procenata etnički Albanci. Ta će odluka uticati na kredibilitet spoljne politike EU.
Na mapi, Kosovo i Metohija je južna srpska pokrajina. Međutim, od kraja rata 1999. godine Kosovo je pod protektoratom Ujedinjenih nacija. Srbi na KiM žive u strogo kontrolisanim i čuvanim enklavama ili na kompaktnom severnom području. Kosovski Albanci već dugo zahtevaju nezavisnost. Srpske vlasti su obećale da će Kosovu dati skoro neograničenu autonomiju bez atributa nezavisnosti, ali imajući u vidu istoriju sigurno je da Albanci nisu zainteresovani za takvo rešenje.
U martu ove godine Marti Ahtisari, bivši predsednik Finske, izložio je Ujedinjenim nacijama plan za "nadgledanu nezavisnost", nakon 14 rundi jalovih pregovora. Međutim, Rusija je jasno dala do znanja da će staviti veto na rezoluciju Saveta bezbednosti koja bi praktično značila usvajanje Ahtisarijevog plana. Iz očaja su započeti novi razgovori i pregovori. Predviđeno je da 10. decembra svoj izveštaj dostavi trojka koju čine predstavnici Rusije, SAD i Evropske unije a koja nadgleda ove - samo naizgled - pregovore. Zapadne diplomate (i kosovski Albanci) kažu da će to biti kraj igre; Rusi (i Srbi) tvrde da neće.
Ako se u obzir uzmu stav Rusije i izjave zvaničnika SAD da će priznati nezavisno Kosovo ukoliko dođe do proglašenja nezavisnosti posle 10. decembra, nijedna strana nije voljna da pregovarački proces smatra ozbiljno. Važno će biti ono što budu uradili Evropljani. SAD ne žele da budu jedina svetska sila koja će priznati nezavisno Kosovo. Britanija i Francuska već daju signale da će to uraditi i svakako da im se ne dopada rusko mešanje u interna pitanja Evrope. Međutim, te dve velike zemlje žele da održe jedinstvo Evropske unije.
Zato se pogledi okreću ka Berlinu. Ako Nemačka prizna nezavisnost Kosova i Metohije, slediće je Italija i većina (ali ne sve) zemalja EU. Srbija će se tada naći na važnom raskršću. Premijer Vojislav Koštunica je već započeo žestoke "napade" na NATO i Zapad. Ministri iz njegove partije (DSS) su takođe izjavili da, ukoliko evropske zemlje priznaju nezavisno Kosovo, Srbija više neće tražiti da bude primljena u Evropsku uniju.
Ako Srbija bude odustala od EU, krenuće u (samo)izolaciju u koju će, možda, povući ceo zapadni Balkan. Ipak, Kosovo neće zauvek mirno čekati. Ove nedelje su u bombaškom napadu u centru Prištine poginule dve osobe. Zato neće biti iznenađenje ako diplomate ili njihovi politički gospodari, suočeni s neprijatnim i neprihvatljivim opcijama, pronađu novi razlog za odlaganje konačne odluke posle 10. decembra.
