Berlin na grudobranu Severnog toka

U stvari gasovoda s Rusijom, Berlin je izabrao otpor Americi.

“Nametnuti jednostrane sankcije protiv Severnog toka 2 sigurno nije pravac kojim treba ići”, izjavio je šef nemačke diplomatije Hajko Maas, u petak, u Moskvi.

O energetskoj politici Evrope “mora se odlučivati u Evropi, ne u SAD”, rekao je ministar.

Značajna vest.

Nemačka, u kojoj ima političkih pristalica ali i protivnika izgradnje još jednog nemačko-ruskog gasovoda dnom Baltika (ovih drugih, zbog energičnog protivljenja Poljske i jedinstva EU), sabrala je sebe u jedno, suočena s ponižavajuće intoniranim zahtevom Vašingtona da Berlin obavezno suspenduje projekat.

Tramp želi da Evropa kupuje američki gas, tečni, dovezen lađama.

Suvišna kap u čaši

Glavni akter afere tim povodom je Ričard Grenel, ambasador koji se ponaša kao guverener kolonije koja mu je iz metropole data pod upravu.

Takvo poređenje ambasadora Amerike i kolonijalnog činovnika načinio je svojevremeno Martin Šulc, bivši vođa SDP. Ali, što je Grenel postajao bezobzirniji, “Šulcova definicija” je sve češće osvanjivala u štampi, nedavno i u uticajnom Špiglu.

Ipak, do sada, to su bile novine, s primedbama na račun osione bezobzirnosti Vašingtona. Prvi put, s jednog visokog političkog mesta, javno izrečenom opomenom Vašingtonu, reaguje jedan državni službenik, ministar u vladi, šef diplomatije.

Leđa kamile pukla su pod suvišnom slamkom kada je Grenel, pošto je Berlin ostao gluv na pozive da odustane od projekta, zapretio da kompanije koje polažu cevi mogu biti podvrgnute američkim sankcijama.

Maas u Moskvi

Intrigantna pojedinost zgode s nemačkim ministrom je mesto samog zbivanja – Rusija, Moskva. Maas se zatekao u prestonici koja je američki proskribovana za dijalog.

Nije neophodno pothranjivati optimizam, u uslovima opšteg fronta Zapada prema Putinu (nema činjenične podloge velikim očekivanjima), ali fakat je da se Berlin angažuje da se održi unutarevropski politički kontakt. Dolazak ministra u Moskvu je beočug u lancu takvih nemačkih pokušaja.

Kriza je na istoku Evrope, s kotama Azov – Ukrajina. Mimo toga, nadvija se štaviše i oblak teške bezbednosne neizvesnosti zbog američkog iskoraka u stranu iz obaveza ugovora SAD-Rusija (SSSR) o zabrani raketnog nuklearnog oružja srednjeg dometa iz 1987. – i posledice vraćanja takvog oružja u evropski amfiteatar.

Opasnost od eventualnog udara Rusije po lansirnim rampama svaljuje se na Evropu.

Američke rakete rasporediće se na teritoriji američkih evropskih saveznica u NATO paktu. Kremlj je u nekoliko prilika upozorio da zemlje, koje kod sebe prihvataju sredstva za raketni napad na Rusiju, rizikuju da budu uništene protiv-udarom. Moskva neće dopustiti da bude zatečena.

Avet 9M729

Službeno objavljivanje američke odluke o napuštanju INF predstoji 2. februara. Novost je saopštila podsekretar SAD Andrea Tomson, u utorak u Ženevi, neposredno pošto je objavljeno da pokušaj sporazuma dve sile o stvarnom stanju stvari nije uspeo. Najava postaje dejstvujće stanje šest meseci kasnije, od 2. avgusta.

Period, između objave i izvršnosti, “darovan” je Berlinu koji ne podržava napuštanje INF ugovora.

“Ako se INF okonča 2. avgusta, neće biti više ničeg da odvrati Rusiju od raspoređivanja nuklearnih raketa koje prete Evropi i Trampova administracija se neće ustezati u forsiranju da se oružje zabranjeno INF ugovorom razmesti u Evropi”, prognozirao je Deril Kimbal, funkcioner Udruženja za kontrolu oružja, naveo je britanski Gardian.

Pokušaj Moskve i Vašingtona da se razjasne nije uspeo. SAD pominju ruski krstareći projektil 9M729 i, govoreći o svojstvima tog oružja, tvrde da je INF sporazum već prekršen, od Rusa.

Rusija obratno – tvrdi da je Amerika odlučila da napusti sporazum, istovetno kao što je u vreme Buša 2001. jednostrano napustila i ugovor o zabrani razvoja protiv-raketnih projektila, a da je postojanje ruskog 9M729 samo izgovor.

Moskva je ponudila da stručnjaci SAD dođu i izvrše inspekciju 9M729, izjavio je ministar Rusije Sergej Lavrov.

“Međutim, predstavnici SAD su (u Ženevu) došli sa spremljenom pozicijom, zasnovanom na ultimatumu da tu raketu, njene rampe za lansiranje, i svu opremu u vezi s njom uništimo pod nadzorom SAD”, izjavio je ruski ministar.

Andrea Tomson je izjavila da “inspekcija nije dovoljna” i da SAD zahtevaju “uništenje raketnog sitema” pod uverljivim – američkim nadzorom.

Fikcija ili prilika za INF2

U Moskvi, Hajko Maas i Sergej Lavrov razgovarali su o Siriji, Ukrajini, ali i o stanju posle INF, naveo je nemački Dojče vele.

Štampa, ruska i nemačka, nema podrobnosti dvostranog pretresa tih tema, osim skučenih odgovora na pitanja novinara posle susreta ministara. Tako je Maas upitan i o stavu u odnosu na gasovod Severni tok 2.

Ima značaja što je prihvatio da odgovori, baš tu u Moskvi.

Međutim, brojnost delegacija, kada su se na snimku ukazale jedna naspram druge, konferisanje ministara nasamo jedan pun sat, onda produžetak razgovora u prisustvu saradnika… sve ukazuje na ambiciju Berlina da se ne miri sa stanjem gotovog čina.

Ima više od godinu dana od trenutka kada je kancelar Angela Merkel pozvala Evropljane da ne računaju na Ameriku, da je došao trenutak da se u bezbednosti u većoj meri oslone na sebe.

U aferi INF, otvorenoj Trampovom naprasnom izjavom o napuštanju sporazuma, u tome se nije baš uspelo. Uz pomoć mašinerije NATO, Vašington je odmah postrojio i saveznike u paktu, uz liniju uz koju su SAD.

Moskva krši sporazum. Na Rusiji je da uništi svoju raketu.., recituju NATO saveznici.

Nemačka nije iskoračila u stranu. I Maas je apelovao “da Rusija uništi raketu”. Međutim, Berlin gaji nadu (ili ima osnova da očekuje, ovog trenutka to nije jasno?), da će proći nešto vremena pre nego što Amerika učini korak, u nameri da rakete dometa 500 do 5.500 kilometara vrati u Evropu. I da se pauza između najave i fakta raspoređivanja oružja, može iskoristiti za diplomatsko angažovanje oko “sporazuma-naslednika” – za potpisivanje jednog obuhvatnijeg ugovora, ne samo SAD i Rusije.

Mogućno je da je to nemački predlog Kremlju – da sama Rusija ne žuri da svoje 9M729, ili druge koje ima, izvede na položaje prema Evropi!? I da rusko ostajanje negde “u zadnjem rovu”, bude argument Americi, protiv dopreme američkih projektila. Te da ostane vremena za rad na nekom INF2.

Sporazumi iz vremena Hladnog rata “nisu dovoljni” da bi se kontrolisalo savremeno oružje, elaborairao je ministar Nemačke.

“Mi želimo da sve te tendencije, ti procesi pojedinačnih razvoja budu predmet nove arhitekture kontrole oružja”, rekao je Maas. “Zato ćemo već u martu održati konferenciju u Berlinu koja bi se usredsredila na te teme”, rekao je.

Posmatrači za Kerč

Tema plus pri ovom susretu dvojice ministara ticala se krize u zoni Azovskog mora. Kriza je posledica “incidenta Kerč”, uzrokovanog pokušajem Ukrajine da na sopstveni način, mimo ruske kontrole, prođe vojnim brodovima kroz tesnac.

Zarobljeni su ukrajinski mornari.

Ministar Maas predao je pismeni predlog da u Kerč dođe misija “nemačkih i francuskih posmatrača”, kao “garantija” da je Kerč otvoren za prolaz.

Rusija je izjavila da je pristup otvoren posmatračima, ali da ne dopušta da se u projekat uplete i Ukrajina. Reč je o igri kojom bi se ukazalo da je Kijev, na bilo koji način, i dalje nadležan za Krim.

Moskva insistira da je stranica o pripadnosti Krima okrenuta za uvek.

Epizoda nije pokvarila poentu rusko-nemačkog susreta. Nemačka preuzima mesto ne-stalne članice Saveta bezbednosti UN i Maas zastupa stav da je “Berlinu potrebna tešnja koordinacija s Moskvom”, objavio je nemački Dojče vele.

“Nemačka će se suočiti sa više međunarodne odgovornosti. Želimo da se uzdignemo prikladno nivou te odgovornosti”, citiran je nemački ministar.