Izaslanica SAD požurila s udarom na Rusiju

Izaslanik SAD pri NATO Kej Bejli Hačison užasnula je početkom oktobra svet, natuknuvši pred javnošću o mogućnosti da Amerika izvrši preventivni udar i uništi određeni tip raketa, ako takve budu instalirane u Rusiji.

Izjava američke ambasadorke data je tokom odgovaranja na pitanja novinara.

Autentični isečak od nje ponovljenog pitanja i njenog odgovora naveden je u osvrtu Edvarda Lukasa, funkcionera Centra za analize evropske politike, napisanom za Vašington post:

“Pitanje je bilo, šta biste učinili ako se to produži do tačke kada znamo da su oni u stanju da isporuče’ oružje o kome je reč. ‘Na toj tački razmotrili bismo mogućnost da uklonimo raketu koja može pogoditi bilo koju od naših zemalja u Evropi i pogoditi Ameriku na Aljasci”, citirao je Lukas predstavnicu SAD.

Pretnja preventivnim udarom

Vest o američkoj spremnosti da “ukloni” ruske projektile ( u stanju da pogode njene zemlje u Evropi  P. P. ), u trenutku je zapremila naslove glasila. Međutim, čak ni uobičajeno anti-ruske tribine nisu požurile da aplaudiraju ideji iznebuha. Bilo je iznanadno i zvučalo je drastično.

Razlog uzdržanosti su kontekst i užasavajući smisao obećanja da će se rusko oružje “ukloniti”. Smisao je – “ukloniće se” američkim preventivnim udarom na Rusiju.

Uz druge, poruku je tako “pročitao” i britanski Gardian – rekavši da Hačison “izgleda sugeriše mogućnost preventivnog udara kada ruske rakete postanu operativne”.

Vašington post, takođe. Jer, list se distancirao već naslovom iznad Lukasovog osvrta:

“Ambasador SAD u NATO upravo zapretio da će ‘ukloniti’ novu rusku raketu. To je rđava ideja”, odredio se WP.

Nije rekla što je rekla

“Ukloniti’ ruske rakete? Zapažanje izaslanika SAD podstaklo ljutnju, i povlačenje”, sažeo je u sopstvenom naslovu Njujork tajms.

“Povlačenje”, u naslovu NYT, pridodato je rečenici posle autorske korekcije koju je požurila da učini sama Kej Bejli Hačison.

Bila je primorana od starijih po funkcijama.

Iza scene, funkcioneri u Vašingtonu su krenuli u pritisak da gospođa Hačison odstupi od svojih izjava – “posebno pošto su Rusi počeli da se rugaju njenim komentarima, a da onda sugerišu da to SAD, a ne Rusija, raspoređuju oružje protivno sporazumu o nuklearnom oružju srednjeg dometa, iz vremena Reganove administracije”, objasnio je NYT.  

Nezgodna je bila reakcija Moskve, sledi iz teksta NYT.

“Ko je ovlastio tu ženu da čini takve optužbe?”, preneta je u američkom listu izjava portparola ruskog resora spoljnih poslova Marije Zaharove. “Američki narod? Da li Amerikanci znaju da oni iz svog džepa plaćaju takozvane diplomate koji se ponašaju tako agresivno i destruktivno?”

Marija Zaharova

Kontrola nad rečima

“Ja nisam govorila o preventivnom udaru na Rusiju”, oglasila se junakinja epizode, citirao je Njujork tajms. Naknadno, tviterom -  možda - pošto joj je unutar kruga funkcionera i saradnika administracije objašnjeno šta je uistinu rekla, a možda ne razume. Ili, razume, ali nije trebalo da kaže.

NYT kaže, Hačison je “bila primorana na izjavu”.

Njujork tajms je pomenuo “sugestiju američkih zvaničnika” da gospođa Hačison “nije imala potpunu kontrolu nad svojim rečima o kritičnom pitanju: da li bi Sjedinjene Države dejstvovale povodom ruskog rasporeda novih raketa diplomatijom, sankcijama, raketnom odbranom ili vojnom akcijom”.

Edvard Lukas u Vašington postu aludira da je vreme koje je bilo potrebno da se “raziđe magla” predugačko u odnosu na ozbiljnost okolnosti. “Devet sati je dugačko vreme u svetskoj nuklearnoj diplomatiji”, primetio je u prvoj rečenici teksta za Vašington post Lukas. Toliko je trebalo da Kej Bejli Hačison tvituje “razjašnjenje svoje dvosmislene primedbe”.

Krstarica 9M729

Raketa povodom koje je uzbuna je novator 9M729. NATO je ima “u evidenciji” kao SSC-8, objavio je Dejv Medžumdar, američki stručnjak za oružje, pišući decembra 2017. o krstarećem projektilu za američki Nešenel interest.

Tom tekstu prethodila je “promocija” u američkom Vilson centru novembra te godine, kada je prvi put skrenuta pažnja na rusku “krstaricu”. O raketi je govorio funkcioner američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Kristofer Ford.

Posle toga, 9M729 je počela da iznenada iskrsava u člancima u štampi kao reka ponornica – zavisno od intenziteta potezanja pitanja legalnosti tog projektila sa stanovišta američko-sovjetskog sporazuma o raketama srednjeg dometa.

Ili, češće, zavisno od američkih raspoloženja za zahtev da SAD istupe iz sporazuma o N-oružju srednjeg dometa i opravdaju stupanje u obnovljenu trku u nuklearnom naoružavanju.

Na tome insistira savetnik predsednik Donalda Trampa Džon Bolton. Bolton je tradicionalni protivnik sporazuma s Rusijom, ali su mu potrebni argumenti.

Saglasno Medžumdaru, 9M729 je bazirana na zemlji. Domet projektila je “između 500 i 5500 kilometara, te je po merilima sporazuma ilegalan”.

SAD zastupaju da Rusija, posedujući, proizvodeći ili testirajući oružje krši sporazum.

Vašington ne raspolaže dokazima, proizilazi iz članka u Nešenel interestu. Postoji samo sumnja da za lansiranje 9M729 mogu biti korišćene lansirne rampe “iskandera”, projektila dometa do 500 kilometara.

Izgovor za prekršaj

Tim nepouzdanim, “nama se čini”, obeleženo je problemsko polje unutar kojeg je nediplomatski skliznuo jezik Kej Bejli Hačison.

Hačison je nastojala “da upozori da će, ukoliko Rusija ne promeni kurs, Sjedinjene Države rasporediti sopstveno oružje, što će zahtevati da produže ‘s razvojnom fazom koja ovog časa nije dopuštena”, naveo je Njujork tajms.  

“Poslednja izjava kao da sugeriše unapređivanje odbrane od raketa”, komentariše NYT. “Ali nije jasno da sadašnja tehnologija raketa odbrane može zašititi od napada raketama srednjeg dometa i Rusija – kao Sjedinjene Države – radi na drugim raketama, zvanim hipersonične, koje ne slede za ciljem po jasnoj putanji. One mogu vremenom baciti u zasenak rakete koje su sada deo rasprava o INF sporazumima”, naveo je NYT.

I do ovog časa to je taj krug. Vašington vreba priliku da pod nekim izgovorom otkaže vernost američko-sovjetskim sporazumima o nuklearnom oružju, i pokuša da Rusiju obori na pleća visokim troškovima obnovljene utrke u naoružavanju.

Još Džordž Buš mlađi je krenuo tim pravcem 2001, otkazujući vernost SAD daljim obavezama iz sporazuma o razvoju protiv-raketnih projektila. Donald Tramp je u iskušenju polaska istim putem. Konstruišu se izgovori za stalni vojni pritisak na Moskvu.

Ključna stvar je zacementirano neprijateljstvo Amerike koja ispred sebe gura u neprilike Evropu, zarobljenu mehanizmom NATO.