Orbanov kolosek u EU

“Vizija liberala o slobodi štampe potseća nas na stari sovjetski vic: ‘Kako god da pokušam da sastavim delove iz fabrike bicikla ja na kraju dobijem automat”, citirao je, govoreći pred Mađarima u Rumuniji, premijer Mađarske Viktor Orban. “Kako god da pokušam da uklopim delove liberalne slobode štampe, rezultat su cenzura i politička ispravnost”, rekao je, agitujući za istiskivanje “liberalne” u korist “hrišćanske” demokratije i za otvaranje u Evropi stranice gde bi, umesto tzv. Multikulturnog, prevladalo hrišćanski zasnovano, jer u protivnom, Orban tvrdi –  predstoji opasnost da prostor evropskih hrišćana zaposedne islam.

Pred izbore za evropski parlament

Predsednik vlade Mađarske je u kampanji agitovanja za pobedu desnih, anti-liberalnih političkih snaga na relativno skorim izborima za Evropski parlament, maja 2019.

Premijer je naveo da je Mađarska povodom svog stava o imigraciji imala referendum. U Evropi, on sada vidi izbore za parlament kao priliku za jedan evropski referendum.

“Došlo je vreme da evropski izbori budu o velikoj, važnoj i zajedničkoj evropskoj stvari: pitanju imigracije i budućnosti u vezi s njom”, izjavio je.

“Evropska elita je uočljivo nervozna”, pošto odluka o imigraciji može odlučiti i o njenoj sudbini. Mogao bi propasti “preobražaj Evrope” prikladan “planu Soroš” i “moglo bi se blokirati njeno skretanje ka post-hrišćanskoj i post-nacionalnoj eri”. “A u našem fundamentalnom interesu je da to ( skretanje ) blokiramo”, izjavio je Orban, preneo je Višegrad post  (“Say goodbaye to the entire elite of ‘68’, the new project of Viktor Orban”, Visegradpost. com).

“Hrišćanska” umesto “liberalne” demokratije

Premijer Mađarske je govorio Mađarima u Rumuniji, na forumu 29. otvorenog univerziteta u Zemlji Sekelja, u Transilvaniji, obavestivši ih da je država-matica (“Mađarska deset miliona stanovnika i petnaest miliona Mađara”) upravo dobila svog milionitog novog državljanina.

“Mađari Karpatskog basena probili su time još jednu psihološku barijeru.” To je “najvažniji događaj protekle godine” i da ništa drugo nije postignuto “već samo to bi bilo vredno slavlja”, rekao je Orban.

Reč je o kampanji primanja u državljanstvo Mađarske i Mađara van mađarskih granica. Ona je jedna od okosnica Orbanove politike.     

U Transilvaniji, Orban je istupio protiv evropskog liberalnog poretka, uz ostalo, otvorenog i prema useljavanju. Masovna imigracija je jedan od minusa liberalnog poretka.

Rekao je da su predstojeći izbori prilika da se jasno pokaže da postoji i alterantiva liberalnoj demokratiji i da je Evropi hrišćanska demokratija takva alternativa. Hrišćanska demokratska politika podrazumeva da se štiti način života sa izvorišta hrišćanske kulture, “ljudsko dostojanstvo, porodica i nacija”.

Hrišćanstvo ne stremi univerzalnosti kroz aboliciju nacija, nego stremi očuvanjem nacija, rekao je.

Sa sigurnošću treba deklarisati “da hrišćanska demokratija nije liberalna”, objasnio je mađarski lider. “Ona je, šta više, ne-liberalna.” “Liberalna demokratija je u korist multikulturalizma, dok hrišćanska demokratija favorizuje hrišćansku kulturu, to je jedan aliberalani koncept”, objasnio je.      

Liberalizam bez demokratije

“Situacija na Zapadu je takva da ima liberalizma ali nema demokratije... Cenzura i ograničavanje slobode izražavanja izrasli su u opšti fenomen.

Radeći rame uz rame, politički vođi i tehnološki giganti filtriraju sadržaj vesti koje su neugodne liberalnoj eliti.”

Svrha je da se “spreči da se evropski građani suoče sa stvarnošću” u vezi sa imigracijom.

A može iskrsnuti situacija, da u jednoj ili drugoj zemlji, muslimani budu deset odsto ili više populacije, za koje “možemo biti sigurni da nikada neće glasati za jednu hrišćansku partiju”.

“I kada toj muslimanskoj populaciji dodamo onu evropskog porekla, koja napušta svoju hrišćansku tradiciju, neće više biti mogućno da se na temelju hrišćanskih osnova dobiju izbori. Te grupe, privržene hrišćanskim tradicijama, biće prinuđene da se udalje iz politike i odluke o budućnosti Evrope donosiće se bez njih”, upozorio je Orban.

Transilvanija privržena Mađarskoj

Orban je pred Mađarima u Transilvaniji istupio s nekom vrstom “političkog završnog računa” vlade u Budimpešti, oslonjene i na njihovu glasovnu podršku.

Rekao je da je u stanju da tu, u Sekelj-zemljama, kaže kako su “Mađari van Mađarske pristali uz Mađare u matičnoj zemlji”. “Svaki glas položen ovde bio je izjava privrženosti Mađarskoj”, rekao je Orban.

Njegova vlada dobila je proletos i svoj četvrti mandat, treći uzastopni, i to većinom od dva prema jedan. Postignuto je mnogo i u materijalnom i u društvenom smislu. Premijer je saopštio parametre kojima se to izražava. I, kao važno u tom periodu, pomenuo je “transformaciju procesa ujedinjavanja nacije u proces nacionalne izgradnje”.

Govoreći o periodu s horizontom uz 2030, predsednik vlade je izneo ambiciju Mađarske “da izraste u jednu od pet zemalja Evropske unije najpogodnijih za život i rad”.

Bukurešt slavi, ali bez razloga za slavlje

U epicentru Orbanovog izlaganja bili su Karpatski bazen, Mađari i odnosi Mađara i suseda, pre svega Rumunije, gde je dijaspora iz istorijskih razloga najbrojnija.

“Pre sto godina Rumunija je stupila u svoju modernu eru. Ja razumem zašto oni misle da je to razlog za slavlje, ali tražimo da oni razumeju da, s naše tačke gledišta, nema šta da se slavi. Tražimo da se suoče s faktom da savremena Rumunija za sto godina nije bila u stanju da se suoči s prirodnom činjenicom da ovde živi više od milion i po Mađara. Znamo da oni u Bukureštu čak kažu da Sekelj-zemlje i ne postoje”, izjavio je Orban u poseti Mađarima u Rumuniji.

Predsednik vlade je promovisao “izgradnju Karpatskog bazena”, po mogućstvu u saradnji s mađarskim susedima, a posle toga “ili možda uporedo” i izgradnju Centralne Evrope, koju vidi kao “veliki, jak i bezbedan politički i ekonomski region”.

Centralna Evropa je “region posebne kulture”. “Različit od Zapadne Evrope”, definisao je govornik. “Krenimo da je izgrađujemo i za nju izborimo priznanje”, rekao je.

Svako dete ima pravo na oca i majku

Da bi Centralna Evropa u Evropi imala mesto koje zaslužuje, Orban je definisao “pet načela njene izgradnje”.

Prvo, da “svaka evropska zemlja ima pravo da brani svoju hrišćansku kulturu i pravo da odbaci ideologiju multikulturalizma”.

Drugo, da svaka zemlja ima pravo “da brani tradicionalni model porodice” i u pravu je da podrazumeva “da svako dete ima pravo na majku i oca”.

Treće, da svaka zemlja ima pravo “da brani nacionalno strateške ekonomske sektore i tržišta koja su za nju ključno važna”.

Četvrto, da svaka zemlja ima pravo da brani svoje granice i pravo da odbaci imigraciju.

I peto, da svaka zemlja “ima pravo da insistira na principu jedna nacija jedan glas o najvažnijim pitanjima, i da to pravo ne može da se porekne u Evropskoj uniji”.

“Drugim rečima, mi u Centralnoj Evropi tvrdimo da života ima i van globalizma, koji nije jedini put. Put Centralne Evrope je put jednog saveza slobodnih nacija”, izjavio je Viktor Orban.

Trampov svetski poredak

Sa svoje kote reprezenta Centralne Evrope u EU, Orban nastoji da protumači promenjeni svet i faktore van uticajnog domašaja EU. Prvo što uočava jeste da je predsednik SAD Donald Tramp “učinio ono što je obećao”.

“Možda pamtite kako je evropska elita otpisala cilj predsednika SAD da izmeni multilateralni svetski poredak – svetski poredak baziran na multilateralnim sporazumima, u sistem zasnovan na bilateralnim dogovorima.”

To je počelo prošle godine, “a novi politički i ekonomski svetski poredak, zasnovan na bilateralnim ugovorima, razvija se pred našim očima”.

Drugo što premijer Mađarske zapaža je “produženi marš i narastanje Kine”. A onda treće što se mora imati u vidu, da su “i Rusi učinili ono što su oni obećali”, mada je “evropska liberalna elita omalovažila, kao što je omalovažila i američko obećanje”.

Rusi su “blizu rešenja snabdevanja Evrope gasom, uz zaobilaženje Ukrajine”. Orban je pomeno Severni tok 2 “koji će uskoro biti završen” i Turski tok, “čiji je projekat već na stolu”.

U Evropi, jasno je da nije reč samo o centralno-evropskom procesu. Produženo je njeno ukupno političko pomeranje u desno.

Orban je pomenuo ishod izbora u Austriji i Italiji. Potrebno je sada pogledati u svet naokolo i razumeti “šta ko želi”, predložio je.

Amerikanci će nastojati da i dalje očuvaju vodeću poziciju i da uspešno konkurišu Kini, za koju rade i vreme i inercija kretanja.

Oni shvataju “da nema predvidivog ishoda, budu li se stvari razvijale kao pod prethodnim predsednicima”.

“Imaju samo jednu šansu – žele da promene pravila međunarodne igre. Niko još nezna da li će uspeti – naročito da li će uspeti da to učine bez oružanog sukoba, ali sigurni smo da je to čvrsta i određena namera koja će uobličiti svetsku politiku.”

Deo nastojanja da se promene pravila igre je i pokušaj da se eliminiše suficit u trgovini sa Evropom u korist Evrope.

Dopustiti trgovinu s Rusijom

Amerika i Rusija sporazumeće se o kontroli oružja, predviđa Orban. “Biće to rusko-američki sporazum.”

U Evropi, baltičke države i Poljska osećaju se ugroženim od Rusije. Geografija i istorija čine opravdanim takvo osećanje, ocenio je predsednik vlade.

“U isto vreme, sasvim je jasno da Mađarska ne oseća takvu opasnost, da Slovačka ne oseća takvu opasnost, da Česi ne osećaju takvu opasnost, niti je oseća Zapadna Evropa.”

Jasno je da nema jedne politike dobre za svakog. “Bilo bi, prema tome, bolje da NATO i Evropska unija ponude povećane bezbednosne garantije Poljskoj i baltičkim zemljama, a da se istovremeno ostatku Evrope najzad dopusti da trguju, da izgrađuju ekonomsku saradnju i ugrađuju sirovine, energiju i trgovačke izglede u mrežu mogućnosti za ekonomski razvoj.

Umesto sirove politike prema Rusiji, Evropskoj uniji je potrebna politika koja je nijansirana i prilagodljiva”, rekao je Viktor Orban.

Žrtva Ukrajine

Šta će u narednih godinu dana učiniti Rusi, postavio je kao retoričko pitanje Orban.

“U nastojanju da to razumemo, moramo znati da Rusija ne vidi sebe bezbednom ukoliko nije okružena bafer-zonom. Rusija će prema tome produžiti da teži da oko sebe kreira bafer-zonu, tačno kako je činila i do sada. Jedna od žrtava toga je Ukrajina.”

Ukrajinci su poželeli da okončaju sa situacijom u kojoj su pod uticajem i Zapada i Istoka. Poželeli su da se pridruže Zapadu i izvuku se iz sfere ruskih interesa. Žele bliže NATO paktu i Evropskoj uniji.

“Ja ne predviđam njihovo članstvo u NATO a izgledi za njihovo EU članstvo su doslovno nulti. U ovom vremenskom trenutku, umesto nove ukrajinske države, ja vidim ukrajinsku ekonomiju koja uveliko srlja prema dužničkom ropstvu. Ruski cilj, da Ukrajinu vrate u prethodbni status ne čini se nerealnim”, rekao je Orban.

Govoreći o Evropi i prodoru islama, Viktor Orban je na kraju pomenuo Tursku, Izrael i Egipat, rekavši da “bezbednost Mađarske, Sekeljske zemlje, Karpatskog bazena i cele Evrope zavisi od toga da li su Turska, Izrael i Egipat dovoljno stabilni da zaustave i zadrže muslimanski uticaj koji u Evropu stiže iz tog regiona”.