Neprimanje lađe s izbeglicama prošlo bez jačih protesta

Glasno odbijanje Italije da na obalu prihvati brod Akvarius sa više od 600 migranata nije izazvalao prošle nedelje jače i odlučnije proteste u zemljama EU. Antimigrantska politika gotovo da ne nailazi ni na kakav otpor.

Francuski predsednik Emaniel Makron (Emmanuel Macron) označio je potez Italije za "neodgovoran" ali je u tome, kako piše AFP, ostao usamljen. Čini se, kad je u pitanju migrantska kriza, da je zaštita spoljnih granica Unije jedina tačka oko koje se zemlje-članice slažu.

Sasvim glasno Italiju su podržale Mađarska i Slovačka. Evropska komisija je pazila da na nikog ne pokaže prstom i zadovoljila se pozivom na solidarnost zemalja članica i humani stav prema migrantima koje treba zašititi na moru.

Spasilački brod Akvarius stigao je u nedelju u špansku luku Valensija nedelju dana pošto je Italija odbila da dopusti iskrcavanje 629 izbeglica sa ovog broda. Španski premijer Pedro Sančez ponudio je da prihvati brod, što je značilo da je morao da putuje dodatnih 700 nautičkih milja nakon što je migrante izvukao iz nesigurnih čamaca na obali Libije. Na brodu je sada 106 migranata, pošto su dva broda italijanske obalske straže i mornarice primili deo putnika kako bi se dugo putovanje učinilo sigurnijim

Početak radikalno zaokreta prema useljenicima

To što Italija nije omogućila brodu Akvarius da pristane uz njenu obalu jeste, kako upozorava profesor Nantskog univerziteta i ekspert za migracije Iv Paskuo (Yves Pascouau), radikalni zaokret. On podseća da se 2013. kada su se začuili pozivi na solidarnost, Italija ponela sasvim  drugačije i pokrenula humanitarnu operaciju Mare Nostrum (Naše more). "Promena na italijanskoj političkoj sceni odražava promene koje se mogu primeti generalno u evropskim zemljama". Slučaj Akvarijus, kako ističe Pakuo, "dokazuje kako se evropska politička scena postupno menja i prevagu stiču restriktivni i tvrdi stavovi i zalaganja za zatvaranje granica".

Takve nazore već duže vreme zastupaju zemlje tzv Višegradske četvorke (Mađarska, Češka, Slovačka i Poljska) koje su se suprostavile kvotama za preraspodeljivanje izbeglica tokom dve godine, usvojenim na vrhuncu izbegličke krize (tada je u EU bilo registrovano 1,26 miliona zahteva za azil). Ovakav stav ne zastupa, međutim, više samo ova grupa zemalja.

"EU je na početku oko imigranata bila podeljena između Zapada i Istoka ali sada više to ne važi", primećuje Elena Sančez Montihano (Sanchez Montijano) učesnica španskog foruma CIDOB, posvećenog imigracijama.  Pri tome, ona ukazuje da je antimigranstka retorika imala veliki uepsh u izborima u nekoliko zemalja kao što su, između ostalih, Italija i Austrija, gde je konačno krajnja desnica i ušla u vlade.

I nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je sve do pre dve-tri godine oličavala politiku "otvorenog naručja", sada je, prema analitičarima, suočena u svojoj zemlji s ozbiljnom unutrašnje - političkom krizom u kojoj joj je glavni opononet ministar unutrašnjih poslova Horst Zihofer (Seehofer). S njim i italijanskim ministrom unutrašnjih poslova, austrijski kancelar Sebastijan Kurc (Kurz) nastoji da stvori "savez odlučnih" tojest grupu spremnu na borbu protiv ilegalne migracije.

Sredozemno more, blizu libijske obale, 12. jun 2018. - Posada istraživačko – spasilačkog broda Akvarijus preuzima izbeglice iz polupotopljenih čamaca

Izvan Unije centar za primanje izbeglica

Austrija, koja u julu preuzima rotirajuće predsedavanje u EU, saopštila je da će se koncentrisati na preduizimanje svih potrebnih mera koje će omogućiti "zaštitu spoljnih granica Unije". Beč je, takođe, potvrdio da s nekim drugim zemljama, na primer Danskom, radi na projektu koji je dosad u EU bio odbijan – stvaranje centara za primanje izbeglica izvan Unije u kojima bi službenici trijerisali legitimne zahteve za azil a ostale ekonomske migrante vraćali.

"Iako je broj migranata opao, politički značaj ovog pitanja u nekim zemljama raste", ukazuje ovim povodom Stefan Lene (Lehne) iz fondacije Karnedži Jurop (Carnegie Europe). Podsticanje bojazni od migracije je, po njemu, glavna strategija populista koji jačaju u nekoliko zemalja i imaju najveći interes da očuvaju atmosferu nesigurnosti.

U tom političkom kontekstu, kako ovim povodom zaključuje Paskuo, "nije moguće postići drugi konsensus nego pristati da se ojačaju spoljne granice i da se eventualno ovaj problem eksternalizuje tj rešava izvan granica Unije. A ništa drugo i nije na stolu. Pod tim on misli na razgovore o reformi tzv Dablinskog sistema koji u suštini utvrđuje da se sa azilom imaju baviti samo ulazne zemlje za azilante kao što su Italija i Grčka.

Ovakve diskusije obeležiće, verovatno, atmosferu na Samitu Unije 28. i 29. juna u Briselu. Debata se, međutim, i dalje okreće uglavnom oko preraspodeljivanju imigranata koji traže azil u okviru Unije, što je i dalje rešenje koje Evropska komisija predlaže za slučaj krize. To rešenje je sada, međutim, prema Leneu, mrtvo.

"To samo pojačava poziciju onih koji smatraju za najbolje rešenje - da se onemogući migrantima da se iskrcaju u njihove luke – upravo ono što je uradila Italija", dodaje on.