SAD uvlače Evropu u neprilike s raketama

“Rk55 reljef”, je sovjetski proizvedena krstareća raketa koja je u drugoj polovini dvadesetog veka svrstana u naoružanje jednog tipa podmornica – međutim, u stanju da, u slučaju da se doradi što su Rusi i učinili, posluži i kao 3K12, s kopna lansirana i  potencijalno i nuklearno naoružana raketa srednjeg dometa.

NATO oznaka za sovjetski projektil je SSCX4. Sudbina 3K12 ( ili SSCX4 svejedno ) trebalo bi da je zapečaćena sporazumom SAD i Sovjeta o zabrani raketa srednjeg dometa 1980, postignutog posle dugih pregovora o nuklearnom oružju vođenih od Regana i Gorbačova. Ali nije. Ruska industrija, pribravši se iz šoka predsmrtne paralize, uspela je i, uz mnogo šta još drugo doradila i 3K12, preobrazivši prvobitno podmornički projektil u krstareću raketu koja se može lansirati i suvozemno.

SAD koje ne sklanjaju pogled s poligona ruskih istraživanja i eksperimenata podigle su uzbunu, tvrdeći da SSC8 kako je raketa kodirana u klasifikaciji NATO, raspolaže osobinama oružja zabranjenog sporazumom.

Nešto je šušnulo

Da li je to tako ili ne, ne zna se. Ali pre nego što se to što nije poznato možda moglo i doznati, nije teško uočiti da se “oko” političkog uragana propagande pokrenute u Vašingtonu, povodom opasnosti od Rusa, usmerava prema NATO saveznicima u Evropi, uz poentu koja se lako može uočiti – da se Evropljani podvrgnu pritisku i pristanu da se američke nuklearno naoružane rakete eventualno dopreme i rasporede na teritoriji saveznika SAD, članica NATO.

Jer, to bi bila posledica istupanja iz sporazuma o oružju srednjeg dometa, u slučaju da se američka propaganda proda Evropljanima.

Priprema terena uzbunjujućim informacijama usledila je još zimus. Jedan od prvih nagoveštaja u tom smislu bila je vest Vašington posta preneta po Njujork tajmsu, februara 2017. – da je Rusija “tajno izvela na položaj najmanje jednu operativnu jedinicu sa tla lansirajuće krstareće rakete poznate kao SSC8”.

Tvrdnje “uz uslov anonimnosti”

Postojanje rakete nije ništa novo. Izveštaji ukazuju da je nuklearno podobna raketa testirana prvi put 2008, i da je tim povodom već administracija Baraka Obame objavila “da je Rusija krši sporazum”, raportirao je WP.

Stručnjaci, upitani za mišljenje ( pomenut je Defri Luis, direktor Programa za neproliferaciju na jednom od instituta u Montereju ), skrenuli su pažnju da sporazum čini razliku između istraživanja i unapređivanja i uvođenja oružja u raspored. Američko-sovjetski sporazum zabranjuje raspoređivanje oružja na koje se dogovor odnosi – ne i njegovo usavršavanje.

Da tu, ipak, “nešto ima” dosolio je “funkcioner odbrane, govoreći uz uslov anonimnosti”. Taj takođe nije mogao potvrditi da su “rakete raspoređene”. Ali jesu “prebacivane naokolo poslednjih meseci”, citiran je.

I tako redom – nema argumenata, ali kada je tako, poruka se spasava nagađanjima. Dugačak prilog završava se pominjanjem koliko i na koji način zabranjeno oružje može biti razorno, a onda u finalu, već standardizovanom porukom veterana Hladnog rata senatora Dzona Mekejna.., da je “vreme da nova administracija smesta u Evropi preduzme akciju jačanja naše pozicije zastrašivanja i zaštite naših saveznika”.

Menjaju se povremeno povodi, ali sve vreme ponavljani stav Mekejna o potrebi zastrašivanja Rusa čuje se duže od pola veka.

Kvantitet za kvalitet

Vesti o SSC8, izranjale su potom u informacionoj orbiti na površinu i nestajale kao ponornica, bez i jedne činjenično potkrepljene tvrdnje da je takva raketa raspoređena. Redovniji su međutim bili signali da je Vašington nezadovoljan Reganovim sporazumom od 8. decembra 1987. Motivi nezadovoljstva mogli bi se naslutiti, ukoliko je tačan utisak pojedinih savremenika da je Moskva “trampila kvantitet za kvalitet”.

Žrtvovani kvantitet izražen je podatkom da je Sovjetski Savez, primenjujući sporazum, “uništio 1846 raketnih kompleksa, među njima i mobilnih ‘pionir’, naoružanih rasprskavajućim glavama s pojedinično navođenim delovima, stacionirane rakete R12 i R14, krstareće rakete tipa RK55, i operativno-taktičke komplekse ‘tempS’ i ‘oka” – navodi

Vladimir Dvorkin, doktor tehničkih nauka, profesor, saradnik Centra za bezbednost RAN i general u ostavci.

“SAD su uništile ( svojih ) 846 raketnih kompleksa s raketama ‘perršing-2’, s krstarećim raketama tipa ‘tomahavk’ i operativno-taktičkim raketama ‘peršing-1A”.

Ukratko, Sovjeti su, u okviru ovog jednog sporazuma, likvidirali dva i po puta više raketa i više nego trostruko nuklearnih punjenja, navodi u članku u Nezavisimoj gazeti.

Šta kritičari neznaju

Međutim, kritičari tih sovjetskih ustupaka moralo bi da imaju u vidu da su “američke ‘peršing-2’ bile naoružane visokopreciznim bojevim glavama, osposobljenim da probijaju površinu zemljanog tla po slojevima i s mogućnošću podešavanja udarne snage naboja”. To je bilo najnovije dostignuće koje nije imalo primenu kod prethodnih tipova raketa. “Američke krstareće rakete raspolagale su povećanom preciznošću pada zahvaljujući sistemu navođenja saglasno reljefu terena i bile su teško ulovljive za PVO”, komentariše bivši general, objašnjavajući delikatnost pozicije ondašnjih sovjetskih pregovarača. Uračunavajući kratko vreme doleta sa položaja u Zapadnoj Evropi, rakete ‘peršing2’ “bile su kolosalna opasnost visokozaštićenim centralnim komandnim mestima u Moskvi” a i stacionarnim položajima sovjetskih inter-kontinentalnih raketa, piše Vladimir Dvorkin. U to doba, sovjetske rakete nisu bile sposobne da iz Rusije dosegnu SAD, a američke u Evropi, mogle su da dosegnu u dubinu sovjetske teritorije, piše.

Odustajanje od sporazuma o zabrani raketno-nuklearnog oružja kratkog i srednjeg dometa vratilo bi Rusiju i Zapad u dane najcrnje konfrontacije Hladnog rata, komentariše Vladimir Dvorkin.

Svi u šoping američkog oružja

U prvi mah sporadično pominjanje SSC8, u svojstvu ilustracije o ruski prekršenom sporazumu, slilo se tokom pola godine u sistematski sročen “zahtev SAD NATO paktu”, da pređe u “akciju” povodom ruskog “navodnog” kršenja ograničenja iz trideset godina starog ugovora – kako je to već u naslovu izneo nemački Špigl.

“SAD veruju da Rusija u tajnosti razvija nuklearno podobne rakete srednjeg dometa kršeći INF sporazum. Vašington je sada povećao pritisak na NATO da formuliše odgovor, i rezultat može biti nova trka u naoružavanju”, saopštava Špigl o čemu se radi već podnaslovu članka.

Uvodna epizoda je “kosmički top-sikret” sastanak ministra SAD za odbranu generala Dzejmsa Matisa i NATO Grupe za nuklearno planiranje, na kome Matis prepričava saveznicima još za vremena Obame započetu “strahotnu priču” o SSC8, s poentom koja je u pod naslovu Špigla “da NATO formuliše odgovor” Rusima.

Tema “odgovora” NATO Rusima biće glavni deo dnevnog reda samita NATO 2018.  Ali, suština kampanje je ono isto što i naredba Amerike saveznicima da budzete za vojsku dovedu na nivo “dva odsto BDP minimum”.

Te teške milijarde dolara budzeta vojnih, u buđelarima Evropljana za zaštitu od Rusa, poslužiće za “šoping” američkih aviona i tenkova. A ako stvar sasvim uspe onda i za troškove nabavke i čuvanja američkih raketa.