“Hemija” Trampa i Putina

Prvu ledi su morali poslati da Donalda Trampa u petak izvuče iz razgovora s Vladimirom Putinom, “ali ni to nije pomoglo”, navodi britanski Gardijan šta je o političkoj senzaciji prvog ličnog susreta šefova SAD i Rusije rekao državni sekretar Reks Tilerson. Trebalo je da taj susret, po režiji Amerikanaca, traje pola sata do najviše 45 minuta – ali, Putin i Tramp su svoj dijalog na margini samita G20, u Hamburgu, završili posle dva sata i 15 minuta razgovora, i proizišlo je, G20 je prošao na margini rusko-američkog susreta.

“Mislim da je nivo angažovanosti i razmene bio takav, da nijedan od njih nije želeo da stane. Nekoliko puta sam morao da potsetim predsednika, ljudi su gledali u vrata. I u jednom trenutku poslali su prvu ledi, da vidi može li nas ona izvući otud, ali ni to nije pomoglo”, citiran je Trampov diplomata.

Nije mu održao noge nad vatrom

Blok Trampovih političkih oponenata, kod kuće a i u Evropi, na Zapadu, neskriveno je u šoku. Očekivalo se da šef SAD svede taj susret na ledeni prigovor Kremlju “zbog uplitanja u američke izbore”.

Unutar-američki politički i propagandni rat vrti se oko te (nedokazane) optužbe, a strateški cilj je sprečiti eventualni pomak ka boljim odnosima.

Međutim, Tramp je otvorio kovertu s pitanjem, ali nije hteo, ili nije uspeo, da svom sagovorniku dovoljno dugo “održi stopala na vatri”.

Saglasno Tilersonu, a njegove reči inerpretira Gardian – Tramp jeste insistirao na pitanju, ali Putin je opovrgao osnovanost optužbe i “lideri su se onda usredsredili na to kako da krenu napred s mrtve tačke”, prepričava engleski list.

Jedini drugi u prostoriji gde su Tramp i Putin razgovarali, bili su Reks Tilerson, ruski diplomata Sergej Lavrov i dvojica prevodilaca. Zašto u toj sobi nije bilo još i Herberta MekMastera i Fione Hil, savetnika predsednika SAD za bezbednost i višeg savetnika šefa države za Rusiju?, sugestivno pitaju u svojim prvim komentarima Trampovi oponenti.

“Zanimljivo izostavljanje (sa spiska), uzevši da je Fiona Hil stručnjak za Rusiju u Savetu za nacionalnu bezbednost”, primećuju kritičari.

Neuspeh da se Putin zadrži nad spremljenim ognjem opisan je u tim krugovima kao “politički kriminal veka”. Daleko većeg značaja, nego posle susreta obelodanjeni sporazum o obustavi vatre na jugo-istoku Sirije.

Trampovo odigravanje glavnog aduta smesta su osudili američki demokrati i “libearalni Centar Akcionog fonda za američki progres”, obaveštava Gardian.

Kritičari optužuju Trampa da je ključno pitanje spremljene strategije “pokrenuo formalistički”. I da je to “kontrast noći i dana” u odnosu na ledeno lice, tokom susreta s Putinom, Baraka Obame.

Govor tela

Ovaj susret je spremljen da prođe kao prijateljski, zapažaju posmatrači – čime se otvara put da sledeći možda bude i topliji.

Gestovi, tzv. govor tela (bodi lengvidž, kažu Englezi) je glavno što je šokiralo, jer fotografijama je odaslata glavna poruka javnosti.

Tramp je Putinu prišao uz manir “gde si stari prijatelju”, a sreli su se prvi put. I tapšao ga je, u stilu “druže lako ćemo”.

Dobro svojstvo trgovaca, ali zbog toga predsedniku SAD poručuju da mu smeta što nije političar.

A pesma, “kako smo se upoznali”, i jeste ono što je glavno, jer uspostavljen je kontakt Moskve i Vašingtona. Akteri su jedan drugog “odmerili” i, za prvi put, neobično čvrsto jedan drugome stegli ruku.

Kad, odjednom prilazi kolega

Evo pikanterija te uspešne režije, kako ih navodi ruski ugledni Komersant.

Priča počinje u prostoru samita G20, gde Vladimir Putin i Šindzo Abe, premijer Japana “stoje uz stočić i o nečemu razgovaraju”.

Kad, “odjednom, odnekud s desna, ruskom predsedniku s rukom pruženom u pozdrav prilazi njegov američki kolega”.

“Vladimir Putin, osmehujući se pruža Donaldu Trampu ruku, a ovaj ga drugom rukom već hvata pod lakat”, naglašavajući srdačnost podrazumeva se. “Ruski predsednik nešto kaže, uz prijateljski gest slobodnom rukom, posle čega ga šef Bele kuće svojski tapše po ramenu i obojica se smeju”, ispričao je Komersantu Vladimir Peskov, Putinov šef za štampu, rekavši da je tako potvrđen susret dvojice ugovoren za posle podne.

Tako će se i nastaviti

Prvi je progovorio Tramp, obraćajući se i sagovorniku i štampi:

“Putin i ja smo o mnogočem razgovarali (telefonom) i nadam se da će susret proći dobro. Mi smo veoma, veoma dobro razgovarali.

I spremamo se da i sada razgovaramo; očigledno, tako će se i nastaviti. Mi očekujemo mnogo pozitivnoga, i za Rusiju i za Sjedinjene Države, i za sve zainteresovane. Meni je čast što sam danas ovde sa Vama.”

Šef Rusije je na to primetio kako je “sigurno da razgovori telefonom nisu dovoljni, ako želimo da rešimo oštra pitanja dvostranog sadržaja i najvažnija pitanja međunarodnog dnevnog reda”.

Putin je rekao da mu je drago da se lično upozna s Donaldom Trampom i da račina na pozitivan rezultat susreta.

Nakupilo se... od Sirije do Ukrajine

Posle sastanka, šef Rusije je, potvrđujući da je “razgovor bio dug” (i Putin i Tramp lično su se izvinili premijeru Japana Abeu, jer je zbog toga čekao pun sat na takođe zakazani sastanak s Putinom, a šef vlade u Tokiju uvažio je opravdanost razloga!) – objasnio “da se nakupilo mnogo pitanja”.

“I Ukrajina, i Sirija i drugi problemi, a i neka bilateralna pitanja. Ponovo smo se osvrnuli na pitanja borbe s terorizmom i kibernetsku bezbednost”, citirao je ruski Komersant.

Isti list je naveo da su se Rusija i SAD sporazumeli o “sazdanju dvostranog kanala o Ukrajini”. A i radiće na sajber bezbednosti.

Nemačka zadovoljna

Nemački Dojče vele citirao je izjavu da je sporazum o obustavi vatre na jugoistoku Sirije pokazao da su Vašington i Moskva u stanju da rade zajedno.

“Dopustite mi da okarakterišem: Sastanak je bio veoma konstruktivan; dvojica lidera povezala su se, rekao bih, vrlo brzo. Izražena je vrlo jasno hemija između dvojice”, citiran je državni sekretar SAD.

Svečana večera i koncert u čast G20, moralo je zbog samita SAD-Rusija da se pomeri pola sata u nazad – nije međutim bilo lidera sveta među okupljenima u toj grupi koji nije razumeo, prihvatio a u ponekom slučaju i bio obradovan razlogom. Svet ne želi američko-rusku trku u naoružavanju.

Hamburg, 08.07.2017 - susret nemačke kancelarke Angele Merkel sa predsednicima Rusije i Francuske, Vladimirom Putinom i Emanuelom Markonom na marginama samita G20 u Hamburgu

Merkel, Makron, Putin

Sasvim je neizvesno, štaviše ima i vrlo malo izgleda da se utrka u naoružavanju zaustavi. Politički blok Hladnog rata, sazdan na materijalnim interesima američkih proizvođača oružja, na birokratiji i dogmatizmu, neće biti lako pokoleban. Najmanje, tek prvim i samo jednim nagoveštajem dobro volje, na šta bi u rusko-američkim odnosima mogao da se svede jedan uspešan susret Putina i Trampa.

Ideolozi nepopuštanja nadaju se da će izdaci za odbranu, spregnuti uz blokadu, slomiti ekonomski Rusiju, i pokolebati njenu unutrašnju koheziju. To je bio problem i Sovjetskog Saveza.

Kancelar Nemačke Angela Merkel pozdravila je rusko američki susret.

“Veoma smo zadovoljni što se njih dvojica sreću”, izjavila je ona a  preneo je Dojče vele. Već u istom trenutku, u okviru margine samita, Merkel, Emanuel Makron, šef Francuske i Putin, održali su sastanak evropskih političkih patrona “procesa iz Minska”. O Ukrajini – ali bez Pjotra Parošenka, jer Kijev nije u G20. Odličan izgovor, ali Parošenko će možda biti zabrinut. Taj susret treba tumačiti u kontekstu prvih rezultata rusko američkih razgovora.

U subotu je prošao završni dan rada G20, ali u javnosti to nije događaj. Ne bar događaj, ravan po značaju prvom ličnom susretu Putina i Trampa. Margina zbivanja u Hamburgu je samit G20.