Dijalog o Siriji u Astani, ipak, nastavljen
Iako je opozicija početkom nedelje pretila da neće doći na pregovore „jer Rusija krši dogovor o prekidu vatre“, delegacija se ipak obrela u Kazahstanu i razgovori su počeli sa danom zakašnjenja, u četvrtak. Opozicija sada traži direktne razgovore u Ženevi iduće nedelje, dok iz UN poručuju da se agenda neće menjati. Bašar al Asad je ponovio da će svaki budući korak vezan za državu biti isključivo „odluka naroda Sirije“
(ilustracija, Predstavnici sirijskog režima i opozicije za istim stolom u Astani u januaru, AFP-Al Arabija)
Pregovori o Siriji, koji je trebalo da se nastave u kazahstanskom glavnom gradu Astani u sredu, odloženi su za jedan dan, potvrdilo je Ministarstvo spoljnih poslova ove zemlje, te su razgovori u četvrtak ipak uzeli maha.
Sirijska državna novinska agencija SANA prethodno je objavila da je dijalog odložen, jer u Astanu „još nisu stigle delegacije naoružane opozicije i Turske“. Plan je, naime, bio da se razgovori obave 15. i 16. februara iza zatvorenih vrata. Kao i prethodnu rundu dijaloga u januaru, Teheran, Moskva i Ankara vode i organizuju mirovne pregovore.
Damask je potvrdio da će predstavnik režima biti stalni prestavnik Sirije pri UN Bašar al Džafari. Moskva je poslala specijalnog izaslanika predsednika Vladimira Putina o Siriji Aleksandra Lavrentieva, dok je iz Irana došao zamenik šefa diplomatije za arapska i afrička pitanja Hosein Džaberi Ansari. Kao i u januaru, portparol Ambasade SAD Vren Elhai istakao je da će diplomatska misija ove zemlje biti tek posmatrač dijaloga.
Sastanak sirijske opozicije i predstavnika UN u Ženevi 2016. (AFP-PresTV)
Opozicija traži direktne pregovore
U međuvremenu, u Astani su se sastali Džaberi Ansari i Džafari u utorak. Razmenili su stavove o predstojećim pregovorima, prenosi iranska stanica PresTV. Tih dana je stiglo i saopštenje iz glavne grupe sirijske opozicije, koja je zatražila da se upriliče direktni razgovori sa Damaskom u Ženevi. Oni su istakli i da će bojkotovati dijalog u Astani „jer se Rusija ne pridržava dogovora iz januara meseca“. Ipak, pregovore u ime opozicije vodiće Mohamad Aluš, vodeća figura grupe pod nazivom Vojska Islama (Džaiš al Islam).
Salim al Muslit, portparol takozvanog Visokog veća za pregovore, rekao je u sredu da sa režimom mora direktno da se razgovara.
„Želimo direktne pregovore, i to da bismo uštedeli vreme i spasili živote koji se svakodnevno gube u Siriji“, istakao je on.
Muslit je, međutim, otkrio da opozicija još nema plan za prestojeće razgovore, ali da je svakako mislila da dijalog otvori diskusijom o uspostavljanju određenog tela, koje bi omogućilo „primopredaju vlasti“.
Specijalni izaslanik UN za Siriju Stafan de Mistura u Astani (AFP-PresTV)
Asad: O budućnosti se pita narod
S druge strane, specijalni izaslanik UN za Siriju Stafan de Mistura naznačio je da se plan razgovora u Ženevi neće menjati. Oni će biti održani u skladu sa Rezolucijom UN 2254, koja za cilj ima da se prekine konflikt u ovoj arapskoj zemlji. Ova Rezolucija je usvojena u decembru 2015. i trebalo bi da napravi teren za donošenje novog ustava.
„Postoji tačno određen plan razgovora i to nećemo menjati. U suprotnom, otvaramo Pandorinu kutiju“, bio je jasan De Mistura.
Sirijski predsednik Bašar al Asad je, takođe u sredu, za SANA agenciju rekao da koraci koji se preduzimaju u vezi sa budućnošću zemlje, jesu isključivo „odluka sirijskog naroda“.
Asad je dao izjavu tokom sastanka sa verskim vođama iz svih provincija zemlje. On je ovim povodom istakao da o verskom konceptu mora iznova da se razmišlja, kako bi borba protiv ekstremizma bila što efikasnija. Sirijski predsednik je u decembru proglasio vahabizam za „ključni problem“ koji je, kako je rekao, iznedrio teroriste širom sveta. Ako želimo da se jednom za svagda suočimo sa terorizmom, naznačio je on tada, „moramo se uhvatiti u koštac sa stubom terorizma, odnosno vahabi ideologijom“.
Treba napomenuti da je vahabizam tvrda struja suni islama, a inače zvanična religija Saudijske Arabije.
Bašar al Asad sa novinarima u Damasku 7. februara (SANA)
Turske bombe ubile 24 civila
Prva runda pregovora u januaru u Astani spojila je predstavnike režima u Damasku i opozicije prvi put posle skoro šest godina konflikta u zemlji. Rusija, Iran i Turska su se tada složile da treba napraviti mehanizam kojim će se nadgledati dogovoreni prekid vatre u Siriji, a koji je zvanično počeo 30. decembra.
Zaraćene strane takođe treba da se sretnu i u zasebnoj rundi razgovora u Ženevi 23. februara, u organizaciji UN. Iz UN se u avgustu prošle godine moglo čuti da je više od 400.000 ljudi ubijeno tokom šestogodišnje sirijske krze. Ova organizacija je prestala sa procenama o žrtvama sukoba, s obzirom na to da nije u stanju da potvrdi podatke koji dolaze iz različitih izvora.
U međuvremenu, novinski napisi su i dalje puni novih incidenata na terenu i žrtava civila. Tokom turskog bombardovanja uporišta terorista Islamske države ubijeno je 24 civila, iako je turska vojska tvrdila da su stradali samo teroristi. Organizacija pod nazivom Sirijska opservatorija za ljudska prava, s bazom u Londonu, kako prenosi saudijska stanica Al Arabija, saopštila je da je napad na grad Al Bab u poslednja 24 sata doveo do stradanja 11 dece. Vojska iz Ankare zvanično je saopštila da su meta bili ekstremisti, i da je stradalo njih 15.
