Naftaš za kormilom američke diplomatije

U stolicu državnog sekretara SAD za spoljnu politiku, drugu po važnosti posle predsedničke, sešće, verovatno prvi put u istoriji Amerike jedan naftaš. Reks Tilerson – inženjer, bez i dana iskustva u politici, a kamoli tek diplomatiji. Međutim, bogat, ugledan u “bizinsu” s naftom i vešt menadžer, jer već godinama predvodi kompaniju Ekson mobil. U tom svojstvu, radio je s Rusima, a na osnovu zadovoljstva Moskve tom saradnjom, bio je i rado viđan gost Kremlja – gde mu je svojevremeno dodeljen orden. Rusko odlikovanje prikačio mu je na rever Vladimir Putin. Eto tog čoveka je Donald Tramp, novoizabrani predsednik u iščekivanju nominacije, odlučio da uzme za američkog ministra. Odluka o tome doneta je danas, u utorak.

Ruski predsednik Vladimir Putin je 2013. godine Tilersona nagradio Ordenom prijteljstva:"Znam Putina od 1999. godine i u veoma smo bliskim odnosima”, naveo je direktor Eksona

Zna geopolitiku

Tilersona odlikuje “duboko razumevanje geopolitike”, obrazložio je Donald Tramp. “Njegova istrajnost, široko iskustvo i duboko razumevanje geopolitike čine ga izvanrednim izborom za državnog sekretara”, kaže se u Trampovom saopštenju o izboru.

Budući predsednik pohvalio je Tilersonov poslovni uspeh, rekavši da je njegova karijera “otelotvorenje američkog sna”.

“Reks zna kako se upravlja globalnim preduzećem, a to je ključno u uspešnom rukovođenju Stejt departmentom”, citiran je Tramp. “Ono što mi se najviše dopada kod Reksa Tilersona je da ima ogromno iskustvo u uspešnom radu sa svakojakim stranim vladama.

Promovisaće regionalnu stabilnost i usredsrediće se na glavne interese nacionalne bezbedniosti Sjedinjenih Država”, citiran je Tramp.

Reks Tilerson je i sam dao izjavu, govoreći da će se njegova pažnja ministra usredsrediti na jačanje međunarodnih saveza, ali istovremeno i ekspanziju “snage, bezbednosti i suverenosti Sjedinjenih Država”.

Obojica preduzetnici

Tilerson i Tramp nisu davnašnji poznanici, lični prijatelji ili partijski saborci, sledi iz brojnih opisa ova dva aktera. Njih dvojica su ljudi čiji je radni susret naložio događaj, izborna pobeda i proizišla potreba Donalda Trampa, da u doglednom roku identifikuje i predloži tim vlasti u vrhu.

Kao predsednik, došljak u visoku politiku pravo iz “biznisa”, Tramp logično poznaje i ima poverenje u ljude svog soja, preduzetnike. Daleke su mu strukture elite vlasti. Tuđ im je, kao i one njemu – a uostalom, na osnovu toga je i odneo prevagu na izborima. Dobio je glasove Amerikanaca na prilično iskidanom političkom frontu, u neorganizovanom ali širokom buntu glasača koji su nezadovoljni nesmenjivošću na vlasti jednih te istih. Dinastija, poput Bušovih i Klintonovih.

Teksašanin Tilerson (64), odlično se uklapa u taj Trampov okvir “nepripadanja”. Rođen je u Teksasu, u Teksasu se školovao, počeo je da radi radeći u teksaškom Eksonu, dospeo je na vrh kompanije i, po njenim pravilima, uskoro bi u njoj trebalo da se povuče sa dužnosti zbog svojih godina. Sve čisto i jasno, zato Tramp kaže da je Tilerson oličenje ideje o zemlji mogućnosti i Amerikancu koji uzdiže samog sebe.

Radio je i obogatio se. Počeo je kao inženjer u proizvodnji, daleke 1975. Postao je izvršni direktor 2006. Marta će imati 65 godina i moralo bi, po pravilima kompanije koju vodi, da se povuče.

Nosilac ruskog odlikovanja

Ipak, ono što golica “političku Ameriku” a uz nju i sav Zapad, nije to što je u slučaju Trampa i Tilersona jasno, nego ono nedokučivo – kakvu će spoljnu politiku voditi dva diplomatska laika? Ne računajući fragmente Trampovih predizbornih izjava, koncept predsednikove i ministrove zamisli nepoznat je. A kada se govori o toj njihovoj i američkoj nepoznanici, govori se uz nagađanja. I pošto je segment kritičara uglavnom segment koji je izgubio izbore, prvo što se čuje su rusofobna optuživanja Trampa i Tilersona, da su tobože ljudi “namešteni” podrivačkim aktivnostima Kremlja.

Potencijalnom državnom sekretaru, “otežavajuće” je što od 2013. ima ruski orden za zasluge u sferi jačanja prijateljstva dve zemlje. Svega nekoliko Amerikanaca ima takvo priznanje. Reks Tilerson je još 1990. došao u Rusiju. Više puta je bio u kontaktu s Putinom. Bezmalo da su bili i prijatelji. Kada je bilo reči o američkim sankcijama Rusiji, budući državni sekretar, izjašnjavao se protiv uvođenja takvih sankcija.

Ekson i Rosnjeft

Predsednik-izabranik Tramp izjavio je, ne dugo pre svoje odluke, da je impresioniran Tilersonovim “velikim poslovima s Rusijom”, misleći na Ekson. Tramp nije rekao šta tačno ima u vidu – ali, Ekson i ruski Rosnjeft jesu planirali zajednička naftna istraživanja u zoni ruskog Arktika. Onda je Ekson prinuđen da se povuče i prekine sve poslove s Rusijom, zbog sankcija uvedenih Moskvi.

Nisu sva američka poznata imena protiv Trampovog izbora novog šefa diplomatije. Kondoliza Rajs, Džejms Beker, Robert Gejts, bivši najviši funkcioneri diplomatije i odbrane u vreme prethodnih admnistracija – na primer, smatraju da je Tramp našao pravog čoveka za posao. Sposobnog da na konstruktivan način brani američke spoljno-političke i državne interese.

Službena Moskva pozdravila je Trampov izbor šefa diplomatije. Evropa, kako gde, u svakom slučaju bez oduševljenja. Za Berlin i Brisel, dolazak preduzetnika na mesto državnog sekretara bio bi još jedan znak više da SAD, ubuduće neće mnogo zanimati širenje “zapadnih vrednosti” i “demokratije”, te možda ni sudbina NATO – a hoće odnosi i eventualno nagodbe sa regionalnim silama.