Posle Trampa i Obama za “sirijski” sporazum s Moskvom

Povodom krize u Siriji, Obamina odlazeća i Trampova još neobrazovana ali nailazeća administracija SAD, kao da su u utrci dobre volje za saradnju s Rusijom. Bar tako proizilazi iz vesti ruskog Komersanta u ponedeljak, s naslovom i podnaslovom da državni sekretar Baraka Obame Džon Keri “ne štedi diplomatski napor” i “nastoji da postigne sporazum s Rusijom pre smene administracije SAD”.

Keri nastoji da se postigne “jedinstveno” rusko-američko rešenje za Alepo, piše u vesti koja je potom široko preneta, ruski Komersant, uz pozivanje na američki Vašington post  (http://kommersant.ru/doc/3155526). Minulih dana, pogotovo tokom vikenda, vojna situacija oko tog čvora potencijalne pobede ruski pomognutih vladinih snaga u borbi za oslobađanje Sirije od ISIS, ali i predsednika Bašara Asada od konkurenata pomognutih sa Zapada u borbi za vlast, značajno se razbistrila.

Obruč sirijske armije oko snaga Islamske države obeležen žutom trakom, neposredno pre pokušaja da se ofanzivne snage sa istoka i zapada spoje i otseku formacije terorista jedne od drugih

Kerijev “neverovatan napor”  

U istočnom Alepu, poslednjem preostalom delu grada u kojem su teroristi, obruč oko njihovih snaga bio je u ponedeljak na putu da se preobrazi u dva – što bi moglo obeležiti početak kraja branilaca utvrđenih unutra. I početak ozbiljnog gubitka legitimacije njihovih političkih predstavnika, Asadovih rivala, ukoliko posle vojnog raspleta uslede pregovori o političkom rešenju krize u Siriji.

Nije ostalo još mnogo vremena, komentariše ruski list. Dvadesetog januara sledi smena administracije.

“U Vašingtonu se pribojavaju da bi predsednik izabranik Donald Tramp mogao napraviti s Moskvom takav sporazum koji bi pogodovao sirijskom lideru Bašaru Asadu”, komentariše Komersant.

Keri kod Moskve ulaže “očajnički” i “neverovatan napor” – a šta traži državni sekretar? Ono što je najmanje izgledno da mu se pruži, “prekid opsade Alepa”!

“Nivo njegove motivacije povezan je ne toliko s razmerama humanitarne krize u tom gradu, nego i sa izgledima da novi predsednik (Tramp) dođe do drugačijeg sporazuma s Moskvom, kojim će lišiti pomoći sirijsku opoziciju a SAD staviti uz stranu diktatora Bašara Asada”, citirao je ruski list Vašington post.

Gledano sa strane, neverovatno. Američka odlazeća vlast očekuje da joj Moskva u Siriji ustupi svoju već dobitničku poziciju. Teško da takvog sporazuma može biti, ako je reč o Rusiji i o predsedniku Vladimiru Putinu koji je jedanput pokušavao da Obami pruži ruku, a zauzvrat dobio prezrive reči o ruskoj međunarodnoj beznačajnosti.

Moscow, 28.11.2016 - predsednik Rusije Vladimir Putin predvodio je danas sastanak Saveta bezbednosti Ruske Federacije u Kremlju

Zašto nije bilo obećane ofanzive

Mada vremenski još daleko od političkog kormila (mesec i po dana), budući kormilar američkog broda nagovestio je, sredinom meseca novembra, mogućnost rusko-američkih koordiniranih vazduhoplovnih udara.

Insistirati na nečemu što se ne može potvrditi podatkom, krajnje je neumesno – ali jeste činjenica da je Moskva, u vreme “opštih očekivanja” da će ruku na predsedničku vlast spustiti Hilari Klinton, nagovestila najžešće ruske vazdušne udare po Alepu, u nameri da se do konca januara zdrobi vojni otpor terorista. Takva ruska gvozdena pesnica nije međutim spuštena, jer je u poslednji čas proizišlo da će se u Beloj kući raskomotiti Donald Tramp. Ne Hilari Klinton.

“Rusija će do inauguracije izabranog predsednika SAD Donalda Trampa, ograničiti aktivnosti svojih vazdušno-kosmičkih sila u Siriji, tako da Alep tokom sledeća tri meseca neće biti oslobođen”, izjavio je za okruglim stolom RIA novosti Šamil Sultanov, predsednik Centra za strateške studije “Rusija i islamski svet”. Odlaganje je objašnjeno nastojanjem da se ne ugrozi dinamika pregovora Kremlja sa novim šefom SAD.

Alepo, 25. novembar 2016. Snage sirijske vojske nadiru ulicom Alepa (AFP)

Krupne greške bivših

Međutim, šta o krizi u Siriji misli Donald Tramp? Sudeći po onome što je rekao posle izbora – i Tramp je raspoložen za dogovor s Rusijom. Novi šef Amerike govorio je o tome Njujork tajmsu.    

Upitan o svojoj viziji uloge koju Amerika ima u svetu, Tramp je rekao da to jeste pravo pitanje. Rekao je, “Ja ne mislim da mi treba da budemo graditelj nacija”. “Mislim, probali smo to”, rekao je, ponovivši i sada postulat iz svoje predsedničke kampanje: da je ulazak SAD u Irak bio “jedna od krupnih grešaka” u američkoj istoriji. A i pokušaj izvlačenja iz Iraka, takođe, jer se “mnogo rđavih stvari dogodilo, uključujući obrazovanje ISIS” (tzv. Islamske države). Trebalo je to drugačije, rekao je u opsežnom intervjuu Njujork tajmsu Donald Tramp. NYT je objavio transkript razgovora, onako kako je vođen (http://www.nytimes.com/2016/11/23/us/politics/trump-new-york-times-interview-transcript.html ). Taj pasus, bio je uvod u nekoliko narednih, koje će novoizabrani predsednik Amerike posvetiti Siriji u tom prvom širem izlaganju posle dobijenih izbora.

O Siriji, Tramp ne misli kao drugi

“Sirija, mi taj problem moramo da rešimo zato što ćemo inače produžiti da ratujemo, večito da ratujemo. Ja o Siriji imam drugačije mišljenje nego bilo koji drugi”, rekao je. “Dobro, ne baš svi drugi, ali mnogi”, korigovao se. Pomenuo je da je slušao izlaganje senatora Lindzija Greama o, “znate, napasti Siriju i napasti i, znate, sada kao napadate i Rusiju, napadate Iran, napadate... A šta dobijamo? I ja imam neke vrlo konačne, imam neke vrlo čvrste ideje o Siriji”, rekao je Tramp.

Nije izneo u javnost u čemu je potencijalno nova američka “sirijska ideja”. Tačnije, na tom mestu uređaj za snimanje je uz saglasnost sagovornika isključen, te proizilazi da je Tramp to što misli o rešenju rekao ali poverljivo, “of the record” – da se zna, međutim, da ga ne citiraju. Logično, nije još stupio ni na dužnost. Ipak, ono što jeste za javnost, nije se svelo samo na ovaj preneti navod budućeg u Beloj kući. Ne računajući više puta ponovljeno, kako su ta masovna smrt i to šta rat sve čini Sirijcima “stvarno užasavajući”, i “bruka”, Tramp je završio sa: “Šta idealno možemo dobiti – (je) da sa Sirijom nešto učinimo. Razgovarao sam s Putinom, kao što znate, pozvao me je... Suštinski, svaki me je pozvao, svi veći lideri, i s najvećim delom njih ja sam razgovarao...”

S Rusijom, bez predubeđenja?

“Da li ćete s Rusijom imati resetovanje?”, upitan je.

“Ne bih upotrebio taj termin posle onog što se dogodilo prethodno. Ja mislim – voleo bih da mogu da se složim s Rusijom i mislim, oni bi želeli da se slože s nama. To je u našem zajedničkom interesu. I neću da pristupim s bilo kakvim predubeđenjem, ali kazaću vam, rekao bih – kada su tokom kampanje govorili Donald Tramp voli Putina, Putin voli Donalda Trampa, ja sam kazao, huh, lepo bi to bilo, to sam rekao pred hiljadama ljudi, ne bi li bilo lepo kazati šta su oni rekli, ne bi li bilo lepo kada bi se mi ustvari sporazumeli s Rusijom, ne bi li bilo lepo kada bi smo zajednički krenuli na ISIS koja je, na stranu što je opasna, veoma skupa, i nije čak trebalo dopustiti da se obrazuje, i ljudi bi ustali i masovno bi me podržali. Znate, oni su mislili, rđavo je što se saglašavam s Putinom ili što čvrsto verujem da je pozitivno ako se možemo saglasiti s Rusijom. Velika je stvar ako se možemo složiti ne samo s Rusijom, nego složiti se i s drugim zemljama.”

Ratno ludilo privesti kraju

Transkript razgovora, dok se čita, konfuzniji je u odnosu na uređeni intervju ali, ipak, u ovoj važnoj stvari spoljne politike, nagoveštava Trampov stav, reklo bi se – za saradnju SAD s Moskvom protiv ISIS, ukoliko je to mogućno. Zamoljen da razjasni, šta bi zapravo preduzeo u sirijskom konfliktu o kojem govori, Tramp je rekao:

“Mogu da kažem samo to: Moramo privesti kraju to ludilo u Siriji. Jedna od stvari koje su mi rečene – mogu li to ‘of the record’ ili je sve ‘on the record’?” Odgovor NYT bio je potvrdan, a čitaocu transkripta nedostaje možda ključ za sirijski rebus. Ipak, naslućuje se da to što u Siriji namerava Tramp, ni u kom slučaju nije zatvaranje neba za ratni prelet i čak i uz sudar sa Rusima. To je taj tračak nade o eventualno sinhronoj rusko-američkoj akciji smerom daljih događaja, koji sada počinje da se javlja.