Kremlj sprema reforme

Reforme, da. Podređenost ne!, uzvratio je Vladimir Putin, povodom ideje Alekseja Kudrina, ruskog bivšeg, nekada uspešnog ministra finansija pozvanog nedavno nazad, sa univerziteta u St. Petersburgu u Kremlj u savetodavno telo šefa države za ekonomiju – da je “smanjenje geopolitičke napetosti” politički preduslov ekonomskog izlaska Rusije na stabilan put. Ili, ako bi se krajnje slobodno intepretiralo – da stranu koju treba moliti ne treba kuditi, jer tehnološki i finansijski Rusija je zavisna od Zapada.

Stanje stvari u ekonomiji nije sjajno. Potrebno je modernizovati je i promeniti njenu strukturu, te na novim osnovama obezbediti privredni rast. Zavisnost zemlje od izvoza sirovina pokazala je crno na belo unutrašnju ranjivost u uslovima spoljne blokade. Slom cena nafte i, u isto vreme, međunarodna zabrana pozajmljivanja Moskvi sa Zapada kroz kredit (u čemu i jeste suština američki diktiranih sankcija Evrope Rusiji) – pogađaju ruski budžet, a u krajnjem, kroz neizbežno škrtija socijalna davanja, plate i penzije, remete društvenu stabilnost i Putinovo razumevanje s narodom.

Vladimir Putin i Aleksej Kudrin

Rusi očekuju penzije i plate

Podrška Putinu u politici čvrstine i nepopuštanja Sjedinjenim Državama i NATO paktu, izražena ispitivanjem mišljenja, i dalje je neuporedivo nepokolebiva. Ne smanjuje se ispod dve trećine upitanih. Međutim, u anketama koje se tiču mišljenja građana o životnim prilikama, većinsku podršku počinje da dobija stav da “stabilizacija ekonomije” treba da se nađe “u fokusu” vladine politike (preneo je januara meseca “Moskou tajms”). Čak 53 odsto upitanih iskazuje to mišljenje.

Takođe, 51 odsto upitanih Rusa “smatra vrlo važnim socijalna davanja” a misli i da je “vrlo važno na vreme isplaćivati penzije i plate”. Dok, na drugoj strani (a mora se dodati i to, pošto navedena pojedinost upotpunjuje pretstavu jednog stranca o ruskoj “tablici vrednosti”) – svega devet odsto upitanih zahteva da im vlast garantuje “slobodu izražavanja, veru i mirno okupljanje”.

Drugim rečima, ekonomski vruć kesten se mora vaditi iz vatre, i Aleksej Kudrin je u takvom kontekstu “vraćen u Kremlj”– uz zadatak da izuči i predloži reformu ekonomije.

Postoje još dve stručne formacije koje se bave istim pitanjem – (Klub Stolipina) “stolipinci” Sergeja Glazjeva i ekonomisti Ministarstva za ekonomski razvoj, a prema pisanju ruske štampe, između zamisli prvih, drugih i trećih ima značajnih nesaglasnosti. Ništa neobično za akademsku zajednicu.

Koncem maja, Putin ih je sve doveo za sto zajedničkog savetovanja o merama za ekonomiju, a sebi uzeo ulogu slušaoca. Ni jedan pravac razmišljanja nije tom prilikom osporen niti neki posebno prihvaćen, ali naglašena je relativna urgentnost rešenja. Lako je, šta u srednjoročnom periodu. Želi se čuti šta se može odmah.

Nismo počeli mi

Nikakav stenogram sa ovog kremaljskog savetovanja sa ekonomistima nije predat javnosti, niti su događaju prisustvovali novinari, niti je šef za štampu Kremlja Dmitrij Peskov želeo da išta odgovori na naknadna pitanja. Pa ipak, moskovske Vedomosti su izvele svoju  sopstvenu rekonstrukciju važnog zbivanja – objavljujući one pojedinosti koje je ugledni list bio u stanju da proveri kod “najmanje dva ili tri neposredna učesnika” savetovanja. I tako je u javnost dospela Kudrinova teza o svetu i o Rusiji. Ne, nepoznata, jer ugledni Peterburžanin (usto i Putinov lični prijatelj) ne kaže to prvi put. Bivši ministar je inicijator i rukovodilac Centra za strateška ekonomska istraživanja i, govoreći to što kaže sada, Kudrin samo sledi za određenom logikom od ranije.

Kudrin (saglasno Vedomostima) zastupa da je Rusiji teško da ostvari rast “bez privlačenja inostranih investicija”.

“Rusija je tehnološki zaostala”, “moralo bi, čak i kao marginalna, da sebe ugradi u međunarodne tehnološke lance”, “a za to je potrebno smanjiti geopolitičku zategnutost”.

Šef Kremlja se na ovo mesto osvrnuo u svojoj zaključnoj reči.

“Nije Rusija prva počela”, rekao je Vladimir Putin, prema listu koji ovaj događaj prepričava. “Neka je zemlja u ponečem i zaostala, ali iza nje je hiljadugodišnja istorija i ona suverenitetom neće trgovati”, rekao je Putin.

Putin će taj suverenitet braniti i ne samo dok je predsednik Rusije. Ipak, poenta intervencije bila je pomirljiva:

“Dabome, nije potrebno povećavati zategnutost i podlegati provokacijama”, dodao je Putin.

Putin je izrazio uverenje da “inostrani biznis neće otići ako mu u Rusiji odgovaraju uslovi rada”. Drugim rečima, na mudracima nauke je sada da predlože, a vlast se čini spremnom da kroči u polje osiguravanja investitorima, i spolja i domaćim, “uslova rada”! Znači, da uklanja s puta birokratiju i da smanji fiskalne namete.

I tako se stiglo – na početak. Do formalnog zadatka “Kudrinovoj grupi”, da u roku od godinu dana istupi s predlogom koraka, kojima bi se ekonomija Rusije izvela na put napretka.

Putin je odabrao ulogu slušaoca u debati tri ruske ekonomske škole o budućnosti privrede Rusije (foto, Putin i Kudrin)

Preživeli sankcije

Svi prisutni ekonomisti su složni u zaključku da je prebrođena kriza izazvana sankcijama Zapada. U post-sankcionim uslovima, tempo rasta u prvim godinama je moguć ali “ograničen na jedan odsto”, procenio je Aleksej Kudrin. On je rekao da je “bitno na jedan odsto BDP sniziti deficit, na četiri odsto inflaciju, i izvesti reforme”.

Junak ove priče smatra da je osnovni zadatak njegove grupe da ispravno dijagnosticira problem. Dva dana pre skupa u Kremlju, Kudrin je izjavio da će “predsedniku predložiti reformu sudova, ‘silovika’ i budzeta”.

“To bi moglo dopustiti rast i od četiri odsto godišnje u srednjoročnom periodu”, citiran je u Vedomostima. “Reč je o modernizaciji sudskog i pravobranilačkog sistema, penzionoj reformi, smanjnjivanju udela države u ekonomiji i izdataka na administraciju u međunarodnoj trgovini, budžetskoj konsolidaciji i preraspodeli budžetskih rashoda u korist razvoja ljudskog kapitala i infrastrukture i o reformi državne uprave”, citirale su Vedomosti.

Navodno, Kudrin prebacuje “stolipincima” da previše insistiraju na upumpavanje u ekonomiju jeftinog novca – a po njemu, to bi samo pothranilo inflaciju.

“Smanjivanje inflacije je strateški faktor poboljšanja investicione klime i poboljšanja investicionih mogućnosti bankarskog sistema”, izjavio je.

Kudrin smatra da ima zamene nedostajućem inostranom kapitalu, jer postoje slobodni resursi na računima ruskih kompanija kojima ne odgovaraju uslovi zalaska u poslove. “Čak su ta sredstva i jeftinija u odnosu na bankarske kredite zato što su sopstvena sredstva preduzeća. Međutim, ne ulažu se”, citirana je njegova izjava televiziji.

Saglasno ruskoj štampi, tri formacije koje su učestvovale u ekspoziciji svojih gledišta šefu države imaju svaka svoju šansu. “Kudrinova grupa” nema monopol u predlaganju reforme. Ipak, uz neobjašnjene razloge – Kudrin je u centru pažnje. Ima mišljenja da je ključ njegove misije da sklopi ekonomski viziju Rusije, s kojom bi Vladimir Putin izašao pred naciju, u predsedničkoj kampanji na izborima 2018.