Nikola Iznogud Sarkozi – hoću da budem kalif umesto kalifa
Nikola Sarkozi, bivši francuski predsednik i današnji predsednik desničarske stranke Republikanci, više nije u milosti glasača. Naime, sve sondaže ukazuju da Francuzi ne žele Sarkozija drugi put u Jelisejskoj palati. Uprkos negativnim mišljenjima glasača, Sarkozi pokušava da eliminiše sve protivnike u sopstvenoj partiji, ne bi li na taj način on, jedini, stigao do predsedničke kandidature. Ipak, Alan Žipe, bivši Širakov šef vlade, ostaje i dalje favorit desničara za predsedničkog kandidata
(foto, Sarkozi potpisuje svoje knjige u Strazburu)
U pokušaju da se umili glasačima, Sarkozi je napisao knjigu Francuska za život, i potom, 4. februara, bio pozvan da učestvuje u debatnoj političkoj emisiji Reči i dela. Uobičajeno je da se glavni gost suoči sa svojim političkim protivnicima. Sarkozijev poziv je prihvatio Žan-Kristof Kambadelis, čelnik Socijalističke partije, odnosno ekvivalent Sarkozijevoj funkciji. Međutim, šef Republikanske partije nije prihvatio njegovu ponudu, nego je tražio prisustvo ministara ili šefa vlade. Sasvim logično, Sarkozi se našao sâm u televizijskom studiju, jer niko od ministara nije hteo da se pojavi i time dâ značaj Sarkozijevom pokušaju da stekne novu popularnost. Na taj način, Sarkozijev televizijski povratak bio je promašaj.
Nikola Sarkozi pred početak televizijske emisije Reči i dela
“Mene niko ne može da jebe! Jeste li razumeli?!”
U svojoj knjizi Francuska za život, koja se pojavila u knjižarama krajem januara, Nikola Sarkozi nabraja 27 sopstvenih grešaka koje je počinio tokom predsedničkog mandata.
“Onaj koji se izvinjava, sâm sebe optužuje”, pisao je Stendal u Crvenom i crnom, baš kao da je gledao u Sarkozijevu sliku. Sasvim prirodno, njegova knjiga koja se pojavila u tiražu od sto hiljada primeraka, ne sadrži ni trunku iskrenog kajanja.
Sarkozijeve pisane reči u potpunoj su suprotnosti sa njegovim delima. U knjizi je priznao da mu je bila greška proslavljanje predsedničke pobede 2007. godine na jahti milijardera Vensena Bolorea i da to ne bi više učinio. Smatrajući da su glasači budale, Sarkozi je krajem decembra, sa čitavom porodicom kriomice otputovao za Maroko, da praznike provede u palati kralja Mohameda VI. Putovanje, držano u tajnosti, izašlo je u javnost, jer se Sarkozijev sin Luj hvalio na društvenim mrežama i postavljao slike.
Takođe, Sarkozi se u knjizi pokajao i zbog uvrede nanesene jednom prolazniku koji nije hteo da se sa njim rukuje. Tadašnji francuski predsednik, prezirno ga je pogledao i rekao: “Briši odavde, jadna budalo.” Napisavši da se on sada nikome više ne obraća na uvredljiv način, takođe je proizveo jednu od laži kojom misli da će uspavati glasače. Naime, tokom susreta sa stranačkim političarima u Nimu 21. januara, Sarkozi se besno obratio onima koji ga nisu podržali na regionalnim izborima decembra prošle godine:
“Seronje, pojebali ste me na regionalnim! Ali, mene niko ne može da jebe! Jeste li razumeli?!”
U nastavku knjige, Sarkozi prisvaja tuđe projekte i predstavlja ih kao svoje, tvrdi da je trenutna vlast pokupila od njega mnoštvo ideja i ponovo flertuje sa ultradesničarskom ideologijom. Ovakav Sarkozijev pristup je već viđen i, što je najgore (za njega), već pokazan kao nedovoljno efikasan.
Zbog neprekidnog laganja, Sarkozi je često predstavljen kao Pinokio
Rane moje, teške rane, kako da prebolim...
Nikola Sarkozi nikada nije preboleo svoj poraz na predsedničkim izborima 2012. godine. Odmah je najavio svoje napuštanje politike u šta niko u Francuskoj nije poverovao. Potom je na sve načine gledao da se domogne predsedničkog mesta u desničarskoj partiji Republikanci (bivše UMP), da bi time sebi načinio odskočnu dasku za naredne predsedničke izbore 2017. godine. Trenutno, on pokušava da eliminiše sve potencijalne kandidate iz svoje partije, a posebno Alana Žipea koji ima bitno veću popularnost od Sarkozija.
Veliki problem Nikole Sarkozija je i znatan broj sudskih procesa protiv njega, zbog zloupotrebe položaja, falsifikata i pronevere novca. Dva su vezana za predsedničke izbore – Gadafijeva novčana pomoć, 2007. godine tokom predsedničke kampanje, od oko trideset miliona evra, a potom lažni računi Sarkozijeve partije 2012. godine. Naime, UMP partija lažirala je račune i umesto zakonom dozvoljenih 22 miliona evra, oni su u kampanju uložili 40 miliona i prikrili ih lažnim računima. Prirodno, Sarkozi “ništa o tome nije znao”, kao što ništa ne razume ni u jednom od više procesa koji se vode protiv njega.
Sarkozi, onakav kakav je oduvek bio.
"Nikola kaže da se puno promenio..."
"Napravio je zaokret od 360°!"
Šanse Sarkozija da bude desničarski kandidat nisu velike, a iako postane njihov kandidat, šanse da pobedi na izborima su mu još manje nego 2012. godine. Ne treba da se zaboravi da je Fransoa Oland pobedio ne zato što je bila velika mobilizacija socijalističkog glasačkog tela, nego što za Sarkozija nisu glasali svi potencijalni desničarski simpatizeri. Naime, jedan deo glasača mu nije dalo poverenje, jer ne prihvata njegov karakter arogantnog, nasilnog, egocentričnog, gramzivog i manipulativnog političara. Drugi deo desničarskih glasača nije glasao za njega, jer smatraju da Sarkozi nema nikakvu ideološku platformu.
Uprkos knjizi u kojoj je napisao da se promenio (na bolje) i uprkos ponavljanjima da više nije isti, niko Sarkoziju ne veruje. Tri četvrtine francuskih glasača je, u više navrata u različitim istraživanjima javnog mnjenja, izrazilo svoju želju da ne vide Nikolu Sarkozija ni kao kandidata, niti kao narednog predsednika Francuska. Nažalost, poznajući Sarkozijevu psiho-emotivnu strukturu, možemo sa njegove strane da očekujemo dosadnu izbornu godinu.
