Kineski recepti za stabilnost i razvoj Bliskog istoka

Kina na Bliskom istoku ima ogromnu konkurentnu prednost u odnosu na druge velike svetske sile, prisutne u tom regionu – nesvrstavanje, koje je u jednom savremenijom obliku na tragu svojevremenog pokreta nesvrstanih. Taj pokret je upravo svoje jako uporište imao u ovom delu sveta i taj jezik i principe Bliski istok ume da prepozna i čita, makar kroz istorijsko sećanje.

Veliki je poduhvat posetiti u jednom dahu tri zemlje na Bliskom istoku  koje, po oceni analitičara, “predstavljaju različite dinamike na Bliskom istoku .. one nisu uvek na istoj strani, ali su glavni igrači”. Još je veći poduhvat što su odjeci posete predsednika Si Đinpinga u sve tri zemlje jednog od strateški najvažnijih regiona u svetu - pozitivni.

Kineski diplomatski principi, kao što su poštovanje suvereniteta i nemešanja, jednoglasno su primljeni sa zahvalnošću širom regiona, ističu kineski mediji.

Kineske ponude

Predsednik ekonomskog giganta, Kine nije na Bliski istok došao, niti iz regiona otišao praznih ruku.

Prilikom  posete Kina je sa tri zemlje potpisala 52 sporazuma o saradnji u širokom spektru oblasti. Predsednik Đinping je sa liderima Saudijske Arabije, Egipta i Irana razgovarao o saradnji u izgradnji ekonomskog pojasa Puta svile i predstavio projekte saradnje u više oblasti, uključujući industrijske kapacitete, infrastrukturu i energetiku.

U govoru u sedištu Arapske lige, predsednik Đinping je najavio konkretne mere i programe za podršku razvoja na Bliskom istoku, uključujući i 15 milijardi dolara ekskluzivnih kredita, 10 milijardi dolara komercijalnog kreditiranja i 10 milijardi dolara koncesionih zajmova, kao i zajedničke investicione fondove u ukupnoj vrednosti od 20 milijardi dolara.

Kina je obećala  da će podstaći svoje kompanije da uvoze više ne-naftnih proizvoda sa Bliskog istoka, u cilju poboljšanja trgovine, i da će povećati međusoban obim prometa od 240 milijardi dolara u 2013. na 600 milijardi dolara u narednoj deceniji.

On je, takođe, rekao da je kineska vlada  odlučila da uloži 50 miliona juana (7,53 miliona dolara) kako bi poboljšala život Palestinaca i dala podršku za solarne elektrane u Palestini, kao i 230 miliona juana (oko 35 miliona dolara) za Siriju, Jordan, Liban, Libiju i Jemen kao humanitarnu pomoć.

Kineski predsednik ponudio je i 300 miliona dolara za sprovođenje policijske obuke kako bi se pomoglo izgradnji sposobnosti zemalja u regionu da održe stabilnost. Kina takođe planira da obezbedi 1.000 stipendija za obuku mladih arapskih lidera i jačanje razmene između njihovih stručnjaka i naučnika.

To pokazuje da Kina nije takozvani slobodni strelac na Bliskom istoku ili samo kupac nafte, već država koje se obavezala da pomogne bliskoistočnim zemljama da se razvijaju, ističe kineska štampa.

"Tek kada mladi ljudi mogu da žive dostojanstveno kroz razvoj, prevladaće nada u njihovim srcima. Tek tada će dobrovoljno odbaciti  nasilje, ekstremnu ideologiju i terorizama", istakao je predsednik Đinping.

Put svile 21. veka

Inicijativa za izgradnju Puta svile 21. veka, koji bi dopreneo povezanosti i proširenju trgovinske saradnje Kine i država Bliskog istoka, bila je u žiži interesovanja i jedna od važnih tema u toku posete kineskog predsednika Si Đinpinga Saudijskoj Arabiji, Egiptu i Iranu od 19. do 23. januara.

Predsednik Si je 2013. godine pokrenuo ovu inicijativu sa vizijama za tešnje povezivanje azijskih, evropskih i afričkih zemalja i promovisanje obostrano korisne saradnje. Kako Kina voli da imenuje svoje procese razvoja, akcije i projekte, inicijativa je imenovana kao Put svile 21. veka čime je iskazan i ponos na svoju vekovnu civilizaciju i tradiciju puta svile staru 2000 godina.

Put svile obuhvata ekonomski, drumski pojas i pomorski put svile koji bi trebalo da spoji kontinente Aziju, Evropu i Afriku. Saobraćajna infrastruktura je arterija koja povezuje hiljade kilometara zemljišta i pomorskih puteva svile.

Izgradnja saobraćajne infrastrukture duž ovog puta je važna, ali to je samo deo šire "1 + 2 + 3" saradnje koju je presednik Đinping predložio  2014. godine na ministarskoj konferenciji o saradnji Kine i arapskih država. "Jedan" se odnosi na energetsku saradnju, kao glavni pravac; "dva" je skraćenica za izgradnju infrastrukture i trgovine i investicione olakšice, a "three" refers to breakthroughs that need to be made in the high-tech areas of nuclear energy, aerospace satellites and new energy. "tri" se odnosi na prodore koji treba ostvariti u oblasti visokih tehnologija - nuklearne energije, svemirskih satelita i novih energetskih izvora.

Kina je uložila 40 milijardi dolara u 2014. godini u projekte saradnje sa  zemljama duž ekonomskog pojasa Puta svile. Pojas i drumski i pomorski Put svile dobili su veću podršku i popularnost tokom ove posete kineskog predsednika bliskoistočnim zemljama. Saudijska Arabija, Egipat i Iran, s obzirom na svoje jedinstvene geografske lokacije i bogate istorijske veze sa Kinom, prirodni su partneri Kine u zajedničkoj realizaciji ove inicijative. Đinping i lideri tri naroda su se složili da usklade razvojne planove svojih zemalja i nastave obostrano korisnu saradnju u okviru puteva svile. Inicijativa, kako je naglasio kineski predsednik, ni u kom slučaju ne znači „solo nastup“ Kine već simfoniju svih zemalja duž tog puta, uključujući polovinu članova OIK (Organizacija islamske konferencije koja broji 57 članova, osnovana 1969.).

Prema sporazumima, toliko potreban kapital, građevinski projekti i tehnološka znanja koja Kina nudi trebalo bi da doprinesu da razvoj i prosperitet zamene trenutni haos na Bliskom istoku.

Kina nema plan da dominira drugima. Inicijativa "Jedan pojas, jedan put" poziva na široku saradnju i zajedničku korist. Put svile ima za cilj razvijanje zemalja i regiona koji su zbog geografskih i političkih razloga već duže vreme marginalizovani u svetskoj ekonomiji, ističe kineski Global tajms.

Na rastuće sumnje o kineskim motivima na Bliskom istoku, predsednik Đinping je odgovorio da Kina ne nemerava da uspostavi sfere uticaja, niti da popunjava geopolitički vakum u tom regionu.

Tokom petodnevne turneje na Bliskom istoku presednika Đinpinga Kina je pospešila svoj odnos sa Saudijskom Arabijom i Iranom i najavila da će unaprediti sveobuhvatno strateško partnerstvo sa Egiptom, sumira kineska štampa rezultate posete.

Kina i Saudijska Arabija

Prva stanica blikoistočne turneje predsednika Si Đinpenga bila je Saudijska Arabija, gde se sastao sa Kraljom Salman bin Abdulaziz Al Saudom. Dvojica lidera su se složili da unaprede bilateralne veze i  sveobuhvatno strateško partnerstvo. Kineski predsednik sastao se i sa prestolonaslednikom Mohammed bin Salmanom.

Tokom boravka u Rijadu, dve strane su potpisale memorandum o razumevanju u oblasti industrijskih kapaciteta, i dogovorile da nastave saradnju u ekonmskom pojasu Puta svile. Dve zemlje su potpisali mnoštvo ugovra o saradnji u sektorima energetike, komunikacija, zaštite životne sredine, kulture, aviotehnike, nauke i tehnologije.

Energetska saradnja bila je ključni deo posete tokom koje su se lideri složili da izgrade stabilnu, dugoročnu energetsku saradnju. Saudijska Arabija je najveći kineski inodobavljač sirove nafte i najveći trgovinski partner u zapadnoj Aziji. Međusobna trgovina dostigla je 69,1 milijardu dolara u 2014. godini, i porasla 230 puta u odnosu na  1990. godinu, kada su dve zemlje uspostavile diplomatske odnose.

Prilikom susreta sa šefom Saveta za saradnju arapskih država Zaliva (GCC), predsednik Đinping je rekao da je Kina spremna da sprovede sveobuhvatnu energetsku saradnju sa GCC zemalja i bude dugoročno stabilan i pouzdan partner tom šestočlanom bloku na energetskom tržištu Tokom posete, Kina i zemlje GCC objavile su da su posvećene bliskoj saradnji i zaključenju sveobuhvatnog sporazuma o slobodnoj trgovini (FTA) u 2016. Kina i GCC, koji uključuje Bahrein, Kuvajt, Oman, Katar, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate, počele su pregovore o slobodnoj trgovini u julu 2004. godine, a proces je suspendovan 2009. godine.

U pratnji kralja Salman, predsednik Đinping je prisustvovao i ceremoniji pokretanja rafinerije nafte Iasref, zajedničkom preduzeću sa ukupnim investicijama od gotovo 10 milijardi dolara. Kineski naftni gigant Sinopec ima 37,5 odsto udela, a Aramco drži 62,5 odsto. To je prva rafinerija u inostranstvu koju je Sinopec gradio, a dve kompanije potpisale su sporazum početkom 2012. godine. Rafinerija pokriva 5,2 miliona kvadratnih metara u industrijskom gradu Ianbu na zapadnoj obali Saudijske Arabije.

Saudijska Arabija i Kina su ucrtale jasan plan za budući razvoj bilateralnih odnosa, komentarisala je saudijska državna televizija, naglašavajući značaj potpisivanja sporazuma o saradnji i dogovora o uspostavljanju upravnog odbora na visokom nivou za bilateralnu saradnju.

U komentaru saudijskih novina Alriiadh piše da je poseta kineskog predsednika stvorila povoljne uslove da dve zemlje ožive drevni put svile, jer je Saudijska Arabija regionalna sila i glavni globalni snabdevač energijom, dok je Kina globalni igrač sa značajnim političkim i ekonomskim uticajem.  

Kina i Egipat

Na drugoj stanici kineske bliskoistočne turneje, u Egiptu, dve strane su potpisale petogodišnji okvirni dokument za dalje unapređenje njihovih  odnosa. Prema tom dokumentu, Kina i Egipat, koje proslavljaju 60. godišnjicu uspostavljanja diplomatskih odnosa, povećaće međusobnu saradnju u oblastima kao što su politika, trgovina i privreda, kao i vojno - bezbednosnu saradnju.

Predsednik Si je predložio da Kina i Egipat usklade svoje razvojne strategije i vizije i fokusiraju se na saradnju u izgradnji infrastrukture i industrijskih kapaciteta. Kineska Železnički grupa saopštila je da je ta kompanija, zajedno sa kineskim AVIK-om (AVIC International), zaključila ugovor sa Egiptom o izgradnji pruga, vredan 1,5 milijardi dolara. Predsednik Đinping je tekođe izrazio spremnost Kine da učestvuje u ključnim egipatskim projektima, uključujući razvoj koridora Sueckog kanala.

Kineska trgovina sa Egiptom jačala se i u 2015. U prvih 11 meseci, izvoz u Egipat porastao je 12,2 odsto, na 10,75 milijardi dolara, dok je ukupan obim trgovine porastao 10,4 odsto, na 11,64 milijardi.

Predsednik Kine je pozvao egipatskog kolegu Abdel-Fatah al-Sisija da prisustvuje samitu grupe G20 u kineskom gradu Hangčou u septembru.

Kina i Iran

Iran je bio poslednja stanica kineskog predsednika u poseti tri nacije na Bliskom istoku, ali je izazvala i najveću pažnju svetskih medija zbog činjenice da je kineski predsednik Si Đinping prvi lider koji je posetio Iran od kada su toj zemlji ukinute međunarodne sankcije.

Kina je jedna od šest svetskih sila koje su pregovarale o istorijskom sporazumu postignutom prošlog jula sa Iranom, u skladu sa kojim je Teheran ograničio svoj sporni nuklearni program te su mu zauzvrat ukinute međunarodne sankcije, podseća Rojters.

Izveštaje svetskih medija o poseti kineskog lidera iranskoj prestonici preneli su i beogradski mediji, koji inače nisu zabeležili posetu Egiptu i Saudijskoj Arabiji tako da im je izmakla slika o širem značaju bliskoistočne turneje velikog svetskog igrača Kine.

Iranski predsednik Hasan Rohani izjavio je da je sa kineskim predsednikom potpisao "sveobuhvatni 25-godišnji dokument" o strateškim odnosima. BBC navodi da su dvojica lidera potpisala 17 ugovora, između ostalog o povećanju robne razmene na vrednost od 600 milijardi dolara.

Kineski predsednik se u Teheranu sastao i sa vrhovnim vođom, ajatolahom Alijem Hamneijem.

Iranski predsednik Hasan Rohani i predsednik Kine Si Đinping poručili su danas da su se njihove zemlje saglasile da prošire međusobe ekonomske i političke veze, najavivši "novu sezonu" u bilateralnim odnosima, objavio je Tanjug.

Posmatrači su izrazili velika očekivanja prema ulozi Kine u pomaganju Iranu da oživi svoju ekonomiju koja je u prethodne tri decenije oslabljena zbog međunarodnih sankcija, ističe je Kina dejli (China daily). Industrije nafte, gasa i petrohemije su prve na spisku za investicije i ekonomsku saradnju između Kine i Irana, navode analitičari.

Si Đinping i Hasan Ruhani, tokom razgovora u Teheranu, dogovorili su izgradnju dvosmernih veza na sveobuhvatnom strateškom partnerstvu. Potpisan je memorandum o razumijevanju za izgradnju proizvodnih kapaciteta i investicionu saradnju, kao i dogovor da zajedno izgrade ekonomski pojas za jačanje trgovine.

Sporazumi potpisani u Teheranu će "pomoći izgradnji energetskog sektora infrastrukture i daljem jačanju Iranskog izvoza", ocenio je Vu Bingbin (Wu Bingbing), profesor bliskoistočnih studija na pekinškom univerzitetu.

U zajedničkom saopštenju izdatom posle predsedničkih razgovora u Teheranu, Kina i Iran su se složili da uspostave mehanizam godišnjih sastanaka za svoje ministre inostranih poslova. U saopštenju je navedeno i da Kina podržava iranski zahtev za punopravno članstvo u Šangajskoj organizaciji za saradnju.

Kina je, u sedam uzastopnih godina najveći trgovinski partner Irana i najveće tržište za sirovu naftu. Godišnja bilateralna trgovina dostigla je u 2014. godini rekordnih 51,8 milijardi dolara.

Terorizam nema nacionalnu boju

Tokom posete Bliskom istoku, predsednik Đinping je pozvao na zajedničke napore da se odbace ekstremističke ideje i izrazio protivljenje povezivanju terorizma sa bilo kojom određenom nacijom, religijom ili verskom sektom jer bi to samo podstaklo etničke i verske tenzije, dodajući da ne sme biti dvostrukih standarda u borbi protiv terorizma.

U svom obraćanju u sedištu Arapske lige, Đinping je pozvao bliskoistočne zemlje da otklone razlike kroz dijalog dijalog, umesto upotrebom sile, a regionalne nevolje - kroz razvoj. On je ponovio kineske stavove da konflikti treba da se rešavaju političkim sredstvima i uz vodeću ulogu UN.

"Upotreba sile ne nudi rešenje problema. Strane u sukobu treba da se usredsrede na unapređenje procesa političkog rešavanja problema. Za uspeh pregovora, potrebno je veliko strpljenje i fleksibilnost“, rekao je Đinpingi, prenosi kineska agencija Sinhua.

"Međunarodna zajednica treba da poštuje volju i ulogu onih koji su direktno uključeni, susednih zemalja i regionalnih organizacija, umesto nametanja rešenja spolja", dodao je on.

„Nemiri na Bliskom istoku proizilaze iz nedostatka razvoja, a konačno rešenje zavisi od razvoja“, ocenio je Đinping.

Bliski istok je stecište drevnih civilizacija ljudskih i dom različitih kultura. Kina će nastaviti da podržava Bliski istok i arapske zemlje u očuvanju njihove etničke i kulturne tradicije, i protivi se svim oblicima diskriminacije i predrasuda prema određenoj etničkoj grupi ili religiji, zaključio je kineski predsednik.

Vreme je da Zapad napusti predrasude u borbi protiv terorizma

Podržavajući stavove kineskog predsednika, u jeku diplomatskih napora da se organizuje mirovni proces za Siriju koji predvode UN i koji bi trebalo da počne iduće nedelje u Ženevi, i dan pre dolask američkog državnog sekretara Džon Kerija u Peking, kineska agencija Sinhua objavila je komentar u kome ukazuje da je „u eri kada terorizam predstavlja ozbiljan izazov za svetski mir i razvoj, vreme da Zapad  napusti svoj ponos i predrasude i da se dodatno konsoliduje globalnim naporima da se iskoreni pretnja“.

Predugo, su neke zapadne zemlje gledale druge zemlje sa takozvane "moralne visine“.  Pod plaštom "demokratije" i "slobode", zapadne zemlje predvođene Sjedinjenim Američkim Državama su se često mešale u unutrašnje poslove drugih zemalja, kaže se u ovom komentaru i ocenjuje da je to mešanje uzrokovalo brz rast ekstremističkih grupa u regionu.

Vojni angažman Zapada u Avganistanu, Iraku, Libiji i Siriji je, zapravo,  pretvorio ove zemlje u rasadnik terorizma. Pristrasan stav Vašingtona u palestinsko - izraelskom sukobu i podrška diktatorskim vladavinama u nekim zemljama su jedan od glavnih motiva koji stoje iza terorizma.

U komentaru se, dalje, kritikuju zapadne zemlje da licemerno tretiraju terorizam.

„Oni to nazivaju terorizmom kada njih pogodi, ali etiketiraju ga kao revolucije, predstavljaju kao demokratiju ili ljudskih prava kada su te zemlje ideološki u skladu sa njima, jer gledaju na borbu protiv terorizma kao na sredstvo da ostvare svoje strategije i interese.“

Američka kritika kineskog zakona o anti-terorizmu je još jedan slučaj primene dvostrukih standarda Vašingtona u bavljenju pitanjima terorizma, kaže se u komentaru.

"Terorizam ne poznaje granice. Ne postoji nikakva razlika između dobrog i lošeg terorizma. I ne bi trebalo da bude dvostrukih standarda u borbi protiv terorizma", rekao je kineski predsednik Si Đinping tokom posete Bliskom istoku.

Teror je teror gde god se pojavi međunarodna zajednica treba da zauzme jasan stav i da se zajedno bori portiv terorizma, kaže se u komentaru i podseća da je predsednik Đinping pozvao na "sveobuhvatnu strategiju koja se bavi simptomima i uzrocima" u borbi protiv terorizma.

Terorizam će svako biti jedna od tema razgovora Kerija u Pekingu, pored verovatno tema vezanih za Severnu Koreju i Južno kinesko more. Keri će posetiti Kinu 26. i 27. januara na poziv kineskog ministra spoljnih poslova Vang Iija.