Poziv Hutima na dijalog tek konsolidovanje Rijada protiv Irana?
Saudijska Arabija je, na predlog jemenskog predsednika koji je pobegao iz kućnog pritvora u Sani, odlučila da organizuje razgovore s ciljem da se smiri uzavrela situacija u državi na jugu Arabljanskog poluostrva. Pobunjenička šiitka grupa Huti podeljena je nakon poziva Rijada da učestvuje u pregovorima. Sunitske zalivske zemlje optužuju Hute da sarađuju sa Iranom, dok poznavaoci prilika tvrde da je uplitanje Rijada u haos u Jemenu zapravo plan za smanjenje uticaja Teherana u regionu
(Protest Huta u jemenskoj prestonici 13. marta, Rojters-Al Arabija)
Lideri šiitske pobunjeničke grupe Huti u Jemenu podeljeni su po pitanju prebacivanja nacionalnog dijaloga u saudijsku prestonicu a kako bi se rešila kriza u ovoj zemlji na jugu Arabljanskog poluostrva. Dok je većina Huta protiv učešća njihovih predstavnika u pregovorima u Rijadu, „umereniji“ pripadnici su ipak ostavili otvoren prostor za razgovore. Ipak, kako bi pokazali „dobru volju“, pobunjenici su u ponedeljak oslobodili premijera Khaleda Bahaha i njegov kabinet iz kućnog pritvora, u kojem su proveli skoro dva meseca. Bahah je podneo ostavku u januaru nakon što su Huti zauzeli predsedničku palatu.
Učešće Huta na sastanku u Rijadu omogućilo bi ovoj grupi regionalno i međunarodno priznanje, prenosi saudijska državna stanica Al Arabija, i ime grupe bi bilo izbrisano sa liste terorističkih organizacija koju je Saudijska Arabija objavila 2013. Aktuelni predsednik Abedrabo Mansur Hadi, koji je obezbedio podršku u Adenu, gradu na severu Jemena (nakon što je pobegao iz kućnog pritvora u Sani prošlog meseca), predložio je zemljama Zaliva da se pregovori „presele“ u susednu Saudijsku Arabiju.
Abedrabo Mansur Hadi predložio posredovanje Rijada (AP-Al Arabija)
Zalivske zemlje prihvatile posredovanje
Veće saradnje zalivskih zemalja, koje čini šest moćnih sunitskih država Arabljanskog poluostrva, složilo se sa Hadijevim predlogom, ali još nije odredilo datum za ovaj sastanak. Ipak, bivši lider Huta Ali al Beikheiti upozorio je da će Hute na ovaj način snaći ista sudbina kao bivšeg predsednika Iraka Sadama Huseina.
„Sadama Huseina su ubedili da je njegova vojska treća ili četvrta po snazi u svetu. Huti su danas postali arogantni i počeli su da napadaju ovde-onde. Njihove pretnje više nisu upravljene samo protiv oponenata u zemlji, već se proširuju i na države Zaliva, sa Saudijskom Arabijom na vrhu liste“, rekao je on.
Predsednik Jemena na naslovnoj strani dnevnih novina (AFP-Al Akhbar)
Vojni manevar Huta u blizini granice
Naime, Veće saradnje zalivskih zemalja saopštilo je da njegove članice imaju „dovoljno sposobnosti da zaštite svoju teritoriju i suverenitet“, nakon što je hiljade Huta održalo vojnu vežbu u severnom Jemenu, u blizini granice sa Saudijskom Arabijom, krajem prošle nedelje. Komentar je došao od katarskog ministra spoljnih poslova Khaleda al Atijaha, čija zemlja trenutno predsedava Većem, i to nakon sastanka u Rijadu.
Prema informacijama Veća, dosad najveći manevar vojnih snaga Huta izveden je blizu saudijske granice, u gradu Kitaf. Sastojao se od teškog naoružanja i artiljerije koje su Huti zaplenili kako su zauzimali delove Jemena. U međuvremenu se na Tviteru pojavila vest da je Al Kaida preuzela odgovornost za napad na šiitske borce u Radi u centralnom Jemenu, navodeći da je tom prilikom ubijeno više od 20 Huta, prenosi bliskoistočni mediji.
Šef diplomatije Katara na predsedavanju Većem saradnje zalivskih zemalja u Rijadu (Rojters-Al Arabija)
Rijad: Pobunjenike podržava Iran
Određeni delovi podeljene vojske Jemena prišli su Hutima u borbi protiv predsednika Hadija, koji je uspeo da konsoliduje svoje snage u Adenu. Prošle nedelje je otpustio komandanta gradskog vojnog garnizona, kontingenta specijalnih snaga, za koga se veruje da je blizak bivšem šefu države Ali Abdulahu Salehu a ovaj se opet sumnjiči za saradnju sa Hutima. General Abdel Havez al Sakaf je odbio da napusti funkciju, te je došlo do krvavog obračuna.
Zapad i sam region zabrinuti su za bezbednosnu situaciju u Jemenu zbog blizine sa Saudijskom Arabijom i prisustva jednog od najaktivnijih ogranaka Al Kaide u ovoj zemlji. Rijad tvrdi da Hute kontroliše i podržava šiitski Iran, te da su saudijske snage već bile na udaru njihovih pobunjenika, dok Teheran odbacuje bilo kakvo učešće.
Salman zabranio dolazak Salehu
S druge strane, libanski dnevnik Al Akhbar za koji se veruje da je blizak šiitskoj organizaciji Hezbolah, tvrdi da Rijad zapravo „konsoliduje“ svoje snage protiv Irana. Saudijski kralj Salman bin Abulaziz već je pokazao svoj stav prema Hutima tako što je bivšem jemenskom predsedniku Salehu odbio dozvolu da prisustvuje sahrani preminulog kralja Abdulaha u januaru.
„Time što je preselio saudijsku ambasadu iz Sane u Aden a onda su to sledstveno učinile i druge zalivske zemlje, kralj Salman je podigao sukob sa Hutima i Iranom na nov nivo“, navodi list.
Koordinisane odluke Rijada i Vašingtona
Zalivske zemlje su preselile svoja predstavništva odmah nakon što su ambasade zapadnih zemalja zatvorile vrata. Ovo pokazuje, piše Al Akhbar, da su odluke SAD i Rijada bile koordinisane. Naime, Saudijska Arabija želi da promeni „pravila igre“ u Jemenu, dok Vašington hoće da pritisne Iran u pregovorima o nuklearnom oružju. Rijad je prvo dao „zeleno svetlo“ Hutima da se suprotstave terorizmu i podjarme uticaj Muslimanskog bratstva u Jemenu, ali je ova „naklonost“ povučena nakon što su Huti pokazali zainteresovanost da preuzmu kontrolu nad čitavom zemljom.
„Huti su brzo reagovali, otvarajući prvu direktnu liniju na relaciji Teheran-Sana, a govorka se o još nekim ’iznenađenjima’ koja predstoje. Jemen tako očekuje još krvoprolića, u čijoj je pozadini suštinski konflikt u regionu“, piše bejrutski dnevnik.
Barikade oko zgrade američke ambasade, nakon što se osoblje povuklo (Al Akhbar)
Država mesecima bez vlade i parlamenta
Pobunjenici Huti nose ime po svom duhovnom vođi, svešteniku Huseinu Badru Edinu al Hutiju, koji je predvodio ustanak 2004. a kasnije te godine je ubijen. Ova grupa je 2010. zvanično prekinula pobunu protiv režima Saleha. Posle njegovog svrgavanja pre tri godine, grupa se borilo protiv ultrakonzervativnih islamista na severu zemlje, optužujući ih da svoja uporišta pretvaraju u legla ekstremizma.
Aktuelni predsednik Hadi raspustio je vladu u septembru prošle godine kako bi prekinuo sukob vlasti i Huta, što nije zaustavilo pobunu na severu. Konstantni sukobi u Jemenu traju od prošle jeseni, kada su Huti preuzeli glavni grad Sanu, odakle se nadaju da će proširiti svoju vlast i na ostatak zemlje. Huti su u februaru izdali ustavnu deklaraciju kojom su raspustili parlament i formirali prelazno veće od 551 člana. Ovu deklaraciju su, međutim, odbacile gotovo sve političke frakcije u Jemenu, kao i zalivske zemlje, ocenjujući da se radi o udaru na ustavni legitimitet.
