Grčka politička i socijalna revolucija

Nova politička zvezda u Grčkoj je Aleksi Cipras, lider Sirize koji je po svim procenama i analizama volje birača pobednik  prevremenih parlamentarnih izbora. Prema zvaničnim rezultatima glasanja, koje je objavilo grčko Ministarstvo unutrašnjih poslova posle 50,43 odsto prebrojanih glasova, Siriza je osvojila 35,88 odsto i imaće 148 poslanika u 300-članom parlamentu, prenosi agencija ANA.

Na drugom mestu je Nova demokratija odlazećeg premijera Antonisa Samarasa sa 28,32 odsto glasova, odnosno 78 poslaničkih mesta. Slede neonacistička Zlatna zora sa 6,73 odsto glasova (17 mesta), Potami (Reka) sa 5,83 odsto glasova (16 mesta), Komunistička partija Grčke sa 5,41 odsto glasova (15 mesta) i PASOK i Nezavisni Grci (ANEL) sa po 13 poslaničkih mesta.

Athens, 20.01.2015 - lider levičarske, opozicione partije Siriza (Synaspismós Rizospastikís Aristerás - SYRIZA) Aleksis Cipras, posle polaganja zakletve pred grčkim predsedniko Karoljosom Papuljasom (Karolos Papoulias)

Pobuna „malog čoveka“                

Koja je opšta ocena parlamentarne politčke i socijalne „revolucije“ u Grčkoj? Siriza je dobila vlast zato što je dosadašnja vladajuća koalicija Nova demokratija-Pasok, i pojedinačna vladavina ove dve partije, bila uzrok političke  ekonomske krize i, istovremeno, njen „potpaljivač“ i pokušaj da bude politički „vatrogasac“. Grčka je u taj socijalni i ekonomski „požar“ ušla sa velikim dugom od preko 300 milijardi evera, uz veliku političku i državnu korupciju i pritisak „trojke“ (EU, MMF i ECB) koja je uvela drakonske mere prema Grčkoj i na neki način sebe nametnula kao protektora ove zemlje.

Takva situacija nije bila prirodna za nacionalno i političko uverenje i mentalitet grčkog naroda. Proteklih šest godina Grčka je stalno „plivala“ između bankrotstva, socijalne bede i siromaštva i  stalnih pretnji iz MMF i EU da će biti izbačena iz evrozone.

Tako je „trojka“ postala neformalni vladar Grčke. Vlada Antonisa Samarasa i sve vlade pre i posle 2008. godine bile su  izvršilac dužničkih obaveza koje su podsticale nezadovljstvo grčkog naroda. To je uticalo na stvaranje političke alterantive  partijama na vlasti koje su se 40 godina smenjivale a to su Nova demokratija i Pasok.

Athens, 20.01.2015 - lider levičarske, opozicione partije Siriza (Synaspismós Rizospastikís Aristerás - SYRIZA) Aleksis Cipras položio je zakletvu pred grčkim predsedniko Karoljosom Papuljasom

Od pokreta do partije na vlasti

Tako je od raznih levičarskih frakcija komunista, trockista, anarhista i drugih nastao širi pokret i koalicija Siriza sa Aleksisom Ciprasom kao liderom koji je iskoristio  nezadovoljstvo grčke nacije, slabosti vodećih partija i pritisak „trojke“. Kroz oblike vanparalmentanre borbe, preko generalnih štrajkova i protesta ojačao je svoju poziciju i nametnuo se grčkom društvu kao politička alternativa.

Siriza je iskorsitila vešto sve slabosti vlade Antonisa Samarasa koji je postigao izvesne rezultate u oporavku Grčke, ali je u toj  političkoj igri moćnih, u Grčkoj i van nje, kapitala, svetskih banaka i hedž fondova, realno morao da postane politički gubitnik i neka vrsta „kolateralne štete“ sadašnjeg grčkog političkog trenutka.

Još veći poraz je doživeo Pasok.

Visoka nezaposlenost, pre svega mladih - preko 60 odsto, porast opšteg siromaštva - posebno kod srednje klase, težak položaj preduzetnika i preživljavanje porodica od penzija i socijale pomoći uticao je na širenje nezadoljstva koje je tinjalo. Tako je stvoren prostor za političke promene koje se mogu definisati kao revolucionarne posle 40 godina od pada vojne hunte i posle 1958. godine kada je levica bila na pragu osvajanja vlasti u Grčkoj.

Siriza je dobila glasove „malog čoveka“ u Grčkoj koji trpi teret krize i zaduženosti kao i poniženja koja stižu iz Brislea ili MMF ili od stalnih opomena iz Nemačke.

Siriza između novog dogovora sa EU i nacionalnih ciljeva

Sirza i Cipras će voditi Grčku ali je izvesno da će morati da se napravi globalni i „narodni“ sporazum, odnosno jedna vrsta političkog referenduma oko puta izlaska Grčke iz visoke zaduženosti. Takođe, i povodom odnosa sa EU i MMF i kreditorima a pre svega sa bogatim slojem grčkog društva koji nije mnogo dodirnut globalnom recesionom i politčkom krizom.

Više od ekonomske krize Grčka je u krizi sopstvenog indentiteta  povodom EU i puta koji joj zadržava status u EU ali ne kao potčinjene države, već kao dela evropske političke i ekonomske unije. Potreban je novi dogovor sa EU oko načina kontrolisanja grčke zaduženosti.

EU je bila svesna da Cipras može da osvoji vlast u Grčkoj i zato će biti u obavezi da otvori novo poglavlje u odnosima sa Grčkom i Ciprasom, na „saveznički“ i partnerski način a ne putem političke ili ekonomske opstrukcije ili negiranja rezultata izbora grčkog naroda. Ciprasova pobeda ima i karakter nove evropske politike mlađih generacija koje traže promene i ne žele da budu u kolonijalnoj zavisnosti i potčinjenosti prema MMF i briselskoj birokratiji, već organski deo EU sa pravom na rad i socijalni opstanak.

Athens, 20.01.2015 - pristalice levičarske, opozicione partije Siriza (Synaspismós Rizospastikís Aristerás - SYRIZA) Aleksisa Ciprasa (Alexis Tsipras, 40) proslavljaju pobedu na za prevremenim parlamentarnim izborima održanim 25. januara

Nova nada

Ciprasovo osvajanje vlasti aktiviraće potencijale u drugim državama sa sličnim probemima kao u Grčkoj koje su u ekonomskoj krizi. To će podstaći nadu i želju da na vlast dođe politička alternativa koja ima nova rešenja uz prihvatanje određenih nasleđenih obaveza.

Cipras je pobedio ali je izvesno da će morati da obezbedi podršku sa partijama koje su do sada bile na vlasti kako bi se Grčka postavila prema EU i MMF sa punim kapacitetom i autoriteotm volje grčkog naroda. Bez obzira koja je od partija   pobedila ili izgubila na izborima, pobedila je Grčka. EU i saveznici Grčke biće kratko vreme iznenađeni ali će morati da deluju kao jedna velika porodica, zbog opstanka evrozone i EU.

Na Balkanu, pobeda Sirize i Ciprasa je poziv na nove političke i socijalne pokušaje i pokretanje talasa promena u uslovima globalnih kriza i nestabilnosti u Evropi uz poštovanje narodnog suvereniteta i nacionalnog indentiteta.

Cipras će sada biti realpolitičar koji će voditi grčku vladu kroz teške izazove koje će građani pratiti i ocenjivati. Sada je na Ciprasu i Sirizi velika odgovornost koja zahteva političku mudrost, upornost i racionalnost. Jedno je biti u opoziciji, a drugo - na vlasti.