Turska, saveznik ili protivnik ISIL?

Turska je pred velikim izazovom da se odredi prema ISIL, odnosno da definiše svoj status u borbi protiv ISIL - ili kao saveznik SAD i NATO gde je član, ili kao saveznik ISIL. Treća opcija je da Turska želi podršku SAD i NATO u borbi protiv ISIL i za svrgavanja Bašara Al Asada i (ili) neutralisanje partije PPK sa kojom Turska decenijma vodi  tešku borbu.

Otvaraju se mnoga pitanja? Prvo, karakter odnosa pojedinih  turskih struktura sa islamskim pobunjenicama - sada teroristima - u brobi protiv sirijskog režima. Drugo je, interesne veze i poslovi oko nafte ISIL i Turske. Treće, delovanje ISIL protiv Kurda kao i tolerisanje da ISIL vrši masakre prema Kurdima. To otvara, kao četvrtu opciju, buduće stvaranje Kurdske autonomije ili države ili novi rat Turske sa Kurdima gde bi ISIL obavio delove poslova za Tursku... Sve u svemu, veoma složena geostrateška i bezbednosna situacija koja umnožava sukobe širih razmera.

Pretnja PPK Turskoj

Tako je kurdski militant visoko rangirani Čemil Bajik zapretio  juče Turskoj novom oružanom pobunom ukoliko se Ankara bude pridržavala trenutne politike neintervencije u borbi za kontrolu nad sirijskom gradom Kobanijem.

“Poruka je poslata. Upozorili smo Tursku. Ukoliko nastavi ovim putem, onda će gerilci ponovo pokrenuti odbrambeni rat za zaštitu našeg naroda".

Kurdska PPK upučuje poruku da je vladajuća turska stranka "Pravde i razvoja" odgovorna za dešavanja u Kobaniju i Turskoj. PKK se nalazi na listi terorističkih organizacija u Turskoj, SAD i EU. To znači da bi, pored sukoba sa ISIL, mogao da bude otvoren sukob i sa PPK što je u rangu regionalnog asimetričnog  konfliikta. Prvo - suklob sa ISIL, drugo - sukob Turske sa PPK i treće, u pozadini - potencijalno svrgavanje s vlasti Bašara al Asada. Kobaniju, mestu u pograničnom pojasu prema Turskoj preti masakr gde žive Kurdi sa oko po izveštaju.
Specijalni izaslanik UN za Siriju Stafan de Mistura kaže da je oko 12.000 civila još u gradu ili u njegovoj blizini, uključujući 700 uglavnom starijih u centru. Oni su u velikoj opasnosti ukoliko Kobani padne u ruke ISIL što će se desiti ako Turska ne uzme učešće u vojnoj akciji. Pripadnici ISIL u ovom trenutku kontrolišu velike delove teritorije u Siriji i Iraka a ako zauzmue Anbara, to bi omogućilo islamistima uspostavljanje puta za snabdevanje i potencijalne napade na glavni grad Iraka, Bagdad.

Turski plan svrgavanja Bašara Asada 

Turci traže političke i strateške koncesije od SAD da bi se uključili u vojnu akciju. Stvaranje zone zabranjenih letova iznad Sirije, što od SAD traže Turska i drugi saveznici, značilo bi da bi administracija predsednika Baraka Obame morala da se opredeli između saradnje sa sirijskim predsednikom Bašarom Asadom ili da izazove aktiviranje sirijske protivvazdušne odbrane što bi bilo ekvivalentno ratu.

Erdogan je pozvao SAD da pomogne sirijskim umerenim pobunjenicima da zbace režim sirijskog predsednika Bašara al Asada, ali ne želi da pošalje turske vojnike u borbu. Sirijski grad Kobani je u rukama kurdske frakcije čiji se vođe nikada nisu priključile borbi za zbacvanje režima u u Damasku. Asadov režim u poslednje tri godine nije napao grad.

Militanti su oružje i borce u Siriju usmeravali preko Turske. Islamska država i Al Kaidina filijala iz Sirije imaju izgrađenu mrežu u Turskoj. Pojedini analitičari otvaraju pitanje da li  turske bezbednosne i obaveštajne službe možda imaju veze s militantima ISIL. Ova organizacija je oslobodila 46 turskih diplomata koje je otela dan pre vazdušnih napada koje su pokrenule SAD. Moguće je da je Turska znala da će udari početi, pa je pritisnula svoje kontakte u Islamskoj državi da pusti diplomate.

Turska želi, pre svega, pad sirijskog režima pa tek onda neutralisanje ISIL. SAD, svesne mogućih posledica, žele da fokus ostane na pokušajima da budu pobeđeni ekstremisti Islamske države, koji su osvojili velike delove severne Sirije i Iraka. Za sada, SAD ne žele konfrontaciju sa režimom Bašara Al Asada ali ga posredno potkopavaju i slabe. Jedan od načina za to je bilo bi uvođenje zone zabranjenih letova. To praktično  podrazumeva da bi SAD mogle, prkeo ove mere, da uđu i u ratni sukob sa Asadovim režimom preko konflikta sa ISIL.
Stvaranje takve zone iznad Sirije, ocenjuje AP, moglo bi da dovede do direktne konfrontacije sa jednom od najvećih bliskoistočnih protivvazdušnih odbrana, koja je poslednjih godina ojačana najmodernijim ruskim sistemima. Podaci govore da je Moskva je prošle godine razgnevila Vašington kada je potvrdila da će prodati Siriji svoje S-300 protivavionske rakete, koje mogu da izbegnu tehnologiju presretanja.