POTRAGA ZA "NAPOLEONOVIM ZLATOM"
Pre skoro 200 godina Napoleon je, odlazeći iz Rusije, ostavio usput, na tajnim mestima, veći deo od 80 tona opljačkanog zlata koji nije mogao dalje vući sa sobom...
Prikaz stradanja Napoleonovih vojnika od ruske zime
Osamdeset tona "Napoleonovog zlata" počeće u subotu 12. juna, da traže "veoma pošteni drobrovoljci" koje unajmljuje na konkursu list Komsomolskaja pravda, zajedno sa institucijom neobičnog imena - Centar za traženje blaga francuskog cara. U potragu se kreće na na dan kada je pre skoro 200 godina, preciznije 12.06.1812, Napoleon napao na Rusiju...
Direktor pomenutog centra, inače poznati ruski istoričar Aleksandar Seregin, uverava da je utvrđeno mesto na kome bi moralo ležeti "Napoleonovo zlato". Posle dugog i apstraktnog traganja po arhivima, konačno se prelazi na konkretan rad i iskopavanje...
Pošto se radi o nečemu što se dogodilo toliko davno, moraće verovatno da se prekopa veliko prostranstvo. Dobovoljci zato moraju biti jaki i u dobroj kondiciji ali, pre svega, pošteni da bi mogli da odole iskušenja da bar nešto od nađenog zlata ne sakriju za sebe.
Radi se o 80 tona zlata i dragocenosti koliko je Napoleonova armija od 600 hiljada vojnika opljačkala, uglavnom, u Moskvi i potom s njim krenula natrag. Veći deo nije, ipak, došao na cilj...
Uniforme Napoleonove vojske
O tome kako je Bonaparta sa svojom vojskom pljačkao Moskvu je dosta pisano, posebno o iznenađenju Francuza time koliko zlata ima u ruskoj prestonici, kao i o tome kako su sistematski pljačkali, odnoseći zlatno suđe, nakit, ikone, svećnjake...čak su odneli i slavni pozlaćeni krst, zvani Ivan Veliki. Svi izvori se slažu da je imperator poneo sa sobom zlato u 200 zaprežnih kola. A vojnici su ga, kako se procenjuje, imali sa sobom svaki u proseku po 10 kilograma...
I tako je kolona duga mnogo kilometara krenula Smolenskim putem na kome ju je ubrzo napao najveći neprijatelj svih vojski u Rusiji – mraz kakav se na zapadu Evrope ni zamisliti može. Vojnici su, prepuni zlata, umirali od hladnoće i gladi. Ti koji su mogli još hodati počeli su se oslobađati tereta koji je bio sve teži – zakopavali ga uz put, nadajući se da će se vratiti „kad gora ozeleni“ da ga ponovo iskopaju...
To je stara i poznata enigmatična priča – gde je zakopano blago Napoleona, koja je dosad bila bez epiloga. Konačno je ruski matematičar, emigrant Roman Aleksandrovič, našao ključ enigme u francuskih arhivama - na jednom bakrorezu, starom upravo nešto manje od 200 godina, na kome je prikazan Napoleonov komesar za transport zlata u Francusku. Na bakrorezu je matematičar pimetio nekoliko nelogičnosti preko kojih je otkrio šifru i došao do tajne mape koja, u stvari, locira mesta na kojima je sakriveno blago. Aleksandrovič je pokazao da se ima kopati oko 300 kilometara na zapad od Moskve, između Smolenska, Kaluge i Jelnje.
Kada je to objavljeno, iz kolektivnog sećanja meštana pokuljale su priče koje su bake pričale današnjim starcima o beskrajnim kolonama polusmrznutih, gladnih i umornih Francuza i njihovih zapregama, pa čak i o velikim jamama koje su kopane u zemlji...
