Nikola Milovanović, kustos Luvra o otvaranju novog odelenja za Vizantiju i hrišćanski Orijent: Najveći muzej na svetu otvara se prema Istočnoj Evropi i Bliskom istoku

Lorans Dekar (Laurence des Cars), nova predsednica muzeja Luvr u Parizu najavila je otvaranje novog – devetog muzejskog odelenja koje će biti posvećeno Vizantiji i orjentalnom hrišćanstvu.

Odluka o otvaranju ovog odelenja od istorijskog je značaja za Luvr, ali i za sve zemlje istočnog hrišćanstva - od Istočne Evrope do Bliskog istoka, uključujući naravno i Srbiju.

„Kada bude otvoreno odelenje posvećeno Vizantiji i hrišćanskom Orijentu ono će imati misiju da uspostavi čvrste veze i da predloži program velikih izložbi, precizne programe itd. To će značiti otvaranje Luvra ka Istočnoj Evropi i Bliskom istoku. U samom središtu Luvra izoštriti važnost civilizacije koja ipak čini polovinu Evrope”, objašnjava Nikola Milovanović, kustos - rukovodilac odelenja za slikarstvo u muzeju Luvr, odgovoran i za postojeću zbirku ikona  i profesor u prestižnoj školi Ecole du Louvre.

Nikola Milovanović

Muzej Luvr osnovan je 1793. godine u bivšoj kraljevskoj rezidenciji u središtu Pariza, imao je revolucionarno ime: Centralni muzej umetnosti Republike (Muséum central des arts de la République).

Od tada je otvoreno ne više od osam muzejskih odelenja: Slikarstvo, egipatska antika, zatim grčka, etrurska i rimska antika, orijentalna antika, skulpture, umetnički predmeti, umetnosti islama i grafičke umetnosti. Luvr je najveći muzej na svetu, kako po veličini tako i po posećenosti (više od 10 miliona posetilaca godišnje).

„Luvr od svog otvaranja u doba Francuske revolucije ima misiju čija je odlika univerzalizam. To znači da Luvr treba da pokaže sve kulture počev od klasičnih evropskih kultura. Prvo je otvoreno odelenje grčke i rimske antike. Dakle, počinje se sa otvaranjem odelenja posvećenih Grčkoj i Rimu i slikarstvu naravno, stižu zatim skulpture, otvara se odelenje za Egipat. Naravno, veze su snažne između Francuske i egipatske civilizacije. Druga odelenja biće otvarana, neka i više decenija kasnije”, kaže Milovanović. 

Muzej Luvr

Projekat otvaranja ovog odelenja za Vizantiju i hrišćanski Orijent u muzeju Luvr postoji više od decenije, ali je iz nekih razloga do sada ostao „u fijoci“.

Još 7. januara 2010. predsednik Nikola Sarkozi izrazio je želju da bude osnovano odelenje za umetnosti hrišćanskog Orijenta, Vizantije i Slovena – kako je ovih dana podsetio pariski dnevnik Le Figaro. Tadašnji upravnik Luvra Henri Loyrette sa entuzijazmom je prihvatio ideju, ukazujući da Luvr već poseduje vrednu zbirku koja bi mogla da udje u novo odelenje. U to vreme upravo je bio završen projekat otvaranja odelenja posvećenog umetnostima islama. 

Sve je, međutim, stalo kada je 2013. godine na čelo Luvra došao je Žan - Lik Martinez (Jean-Luc Martinez) koji je smatrao da otvaranje odelenja posvećenog hrišćanskom Orijentu i Vizantiji “nije hitno”. U to vreme predsednik Republike je socijalista Fransoa Oland, država je smanjila subvencije, a projekat otvaranja novog odelenja više nije pominjan u “smernicama” ministarstva kulture – preneo je katolički dnevnik La Croix.

Francuski mediji podsećaju da je 2019. godine Šarl Personaz (Charles Personnaz), direktor Instituta za kulturno nasleđe u svom izveštaju predsedniku Makronu preporučio otvaranje odelenja za Vizantijiu i Orijentalno hrišćanstvo u kontekstu jačanja podrške zaštiti kulturnog nasleđa na Bliskom istoku.

“Danas u Luvru imamo osam odelenja. Poslednje je otvoreno odelenje Umetnosti islama – 2003. godine. Luvr je hteo da otvori prostor posvećen islamu što je, naravno, bio važan dogadjaj. Međutim, tu je nedostajalo istočno hrišćanstvo i Vizantija koja je izvor naše civilizacije. Nedostajala je čitava istočna Evropa, pravoslavlje i orjentalni hrišćani“, kaže Milovanović.

Objašnjavajući zašto otvaranje novog odelenja u muzeju Luvr posvećenog Vizantiji i Orjentalnom hrišćanstvu predstavlja događaj od velikog značaja, Nikola Milovanović podseća da za jednu kulturnu oblast svako odelenje u Luvru predstavlja referencu u Francuskoj, pa i u svetu. 

„Daću vam primer. Ja sam kustos-rukovodilac u odelenju za slikarstvo: Svaki put kada jedan francuski muzej želi da kupi neku sliku on traži mišljenje odelenja muzeja Luvr za slikarstvo jer je to odelenje nadležno da dâ svoje mišljenje za sve muzejske otkupe - u smislu da vrši ekspertizu i da izvodi naučnu ekspertizu u oblasti kulture”, kaže on. „Kada se jedno odelenje u muzeju Luvr otvori, ono je aktivno u naučnom smislu reči što podrazumeva objavljivanje radova i organizovanje izložbi. Dakle, jasno je da će otvaranje tog odelenje ojačati veze sa svim zemljama pravoslavnog sveta i hrišćanskog Orijenta”, objašnjava Milovanović.

Od njega saznajemo da u muzeju Luvr već postoji veoma bogata kolekcija umetničkih predmeta i dela koja imaju vokaciju da se nađu u budućem odelenju za Vizantiju i hrišćanski Orijent.

„Postojećom kolekcijom dominira Vizantija sa ranovizantijskom epohom i veoma bogatom zbirkom koptskih predmeta. Ima mnogo toga drugog. Ključne su Rusija i Grčka iz prostog razloga što je bilo moguće kupiti ih. One su ušle u muzej u novije vreme – od kad postoji sekcija za hrišćansku umetnosti pa su kupljene neke ikone. Neke od njih, koje su starije, čine deo zbirke Kampana koja je otkupljena u vreme Napoleona Trećeg, krajem XIX veka“, kaže Milovanović.

Postojeća zbirka, međutim. nije naročito vidljiva jer se nalazi rasuta u više odelenja.

“Na primer, ako vas zanima Vizantija – naći ćete mnogo predmeta u odelenju ´umetnički predmeti´, ali i u odelenju za skulpture ili u odelenju za egipatske starine, kada je reč o koptskoj civilizaciji. Takođe - u odelenju umetnosti islama, gde se nalazi nekoliko ranohrišćanskih i vizantijskih mozaika. Ideja je da se svi ti predmeti okupe i da se otvori novi prostor za njih kako bismo mogli da imamo sveobuhvatnu i detaljnu predstavu o vizantijskoj kulturi i šire - o orijentalnom hrišćanstvu“, objašnjava naš sagovornik.

Milovanović kaže da do sada nije bilo planske politike sa ciljem da se izgradi zbirka ikona i da je svrha otvaranja novog odelenja u Muzeju Luvr da se postojeće praznine popune.

„Kao što sam rekao, imamo jednu važnu vizantijsku zbriku. Kada je reč recimo o Srbiji, koju dobro poznajem – nemamo takoreći ništa. Jasno je da će svrha tog novog odelenja biti da popuni postojeće praznine naročito kada je reč o istočno-evropskim zemljama, o Srbiji naročito… Srednjovekovna Srbija nikada nije bila vrednovana u Luvru“, ističe on.

Nikola Milovanović naglašava da je reč o dugoročnom projektu koji će tražiti i vreme i posvećenost.

„Ono što je najvažnije to je da je doneta odluka o otvaranju odelenja za Vuzantiju i hrišćanski Orijent. Svakako, ne treba zamišljati da će za šest meseci biti završeno ono što sledi. Biće potrebno mnogo vremena da se sve organizuje da se odrede prostori … predstoji, mislim, veoma veliki posao“, kaže on

„Naravno na novoj predsednici je da izabere personal, da predloži kalendar i izloži plan. Očekujem da ćemo u septembru znati više o tome“, zaključuje Milovanović.