Istorija vakcine: Četvrti vek vakcinacije

Termin vakcina vodi poreklo od latinske reči vakca (vacca -  krava, Variolae vaccinae - velike boginje krava). Naime, prvu zabeleženu vakcinaciju u istoriji sproveo je virusom kravljih boginja 1796. godine Britanac Edvard Džener (Edward Jenner).

Prvi slučaj vakcinacije u Srbiji zbio se 1826. u Kragujevcu, na dvoru knjaza Miloša gde, je po njegovom nalogu, vakcinisan njegov trogodišnji sin, budući knez Mihailo. Njega je vakcinisao knežev lični lekar, Italijan Vito Romita. Kodža Miloš, kako su ga zvali savremenici, očito je bio ispred vremena.

Voz za razvašljivanje i vakcinaciju bila je kompozicija povezanih (specijalno adaptiranih i sanitetskim sredstvima opremljenih) šinskih vagona koje je vukla lokomotiva, namenjen za razvašljivanje (depedikulaciju), dezinfekciju i vakcinaciju ranjenika i bolesnika obolelih u velikoj epidemiji zaraznih bolesti, koja je na prostoru Kraljevine Srbije vladala u vreme ratnih sukoba vođenih u Velikom ratu 1914 i 1915. godine. Bio je to potpuno novi način korišćena sanitetskog voza, u borbi protiv epidemije zaraznih bolesti, dotada neprimenjivana ni u jednoj zemlji i vojsci na svetu! (sr.wikipedia)

Prema pisanim podacima, prva koja je krajem 18. veka u Srbiji obavljala imunizaciju „kalemljenjem s ruke na ruku“, odnosno inokulaciju jeste Novka Žujović, zvana Ašanka. Bila je strina Mladena M. Žujovića, koji je u svojim „Beleškama“ zapisao da je ona boginje kalemila srebrnom iglom sa dečijih krasta (RTS, Biljana Bojković).

Ima, međutim, indicija da je u drugim delovima sveta vakcina primenjivana i ranije. Sačuvani su dokazi iz 17.veka u istočnoj Aziji, ali prema nekim pisanim izvorima bilo ih je i pre nove ere. Svima je bilo zajedničko to što je vakcinom čovek izlagan manje opasnoj formi ili fragmentu mikroba, zahvaljujući čemu je mogao da stvara odbranu i da bude otporniji ako se zarazi.